14. Крајишко вече у Крагујевцу

Одржано 14. Крајишко вече у Крагујевцу

У организацији Удружења грађана Крајине „Зора“ у Крагујевцу je 1. децембра одржана манифестација под називом „Крајишко вече“. 14. годину за редом од када и постоји ово Удружење у ресторану „Мала Авала“ окупилo се око 200 Крајишника али и Шумадинаца који воле крајишку пјесму.




Манифестацију су отворили домаћини, мушка и женска пјевачка група Удружења „Зора“, млади пјесник Љубиша Шљивић са ауторском пјесмом о Крајини, а стихове крајишких пјесника рецитовала је  Данијела Букумира. Госте је затим поздравила предсједница удружења „Зора“ Мирјана Груборовић која је позвала младе Крајишнике у Крагујевцу да и подрже друге активности и манифестације које оранизује Удружење као и да се укључе у рад фолклорне секције, секције ручних радова и спортске секције . Посебну пажњу публике привукао је млади гуслар Огњен Андрић који има само 22 године, а од своје једанаесте члан је „Зоре“.

мушка и женска пјевачка група Удружења „Зора“

Госте су до касно у ноћ забављали Бора Дрљача, Милорад Гагић, Рада Медић и Неша Вукас са оркестром. Бора Дрљача отпјевао је више крајишких пјесама што је подгријало атмосферу, а заиграло се и коло као и незаобилазни „дрмеш“.

Удружење „Зора“ организовало је и богату томболу, тако да је осим игре, пјесме и дружења, Крајишко вече многима донијело и награде.

Предсједница Удружења Мирјана Груборовић била је задовољна што је на дружењу Крајишника ове године било пуно младих, што је показало, како је навела, да и они уживају у крајишкој пјесми и игри. Мирјана је напоменула да је ово удружење једино крајишко удружење јужно од Београда са чланством у околним градовима  Шумадије и то у Тополи, Аранђеловцу, Рековцу, Книћу, Баточини, Лапову, Рачи и Крушевцу.

Враћајући се на дане покретања рада Удружења грађана Крајине „Зора“, Мирјана је подсјетила да је оно основано 27. 09. 2003. године са циљем афирмације културно-историјских и других вриједности грађана чије поријекло потиче из Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине.

„Циљеви којима тежи Удружење у свом раду су такође јачање веза између грађана исељених са напријед наведених подручја са грађанима који сада живе на тим подручјима у циљу очувања културног индентитета. Сарадња са културним, друштвеним, привредним, спортским и другим субјектима у средини у којој дјелује Удружење, јачање међусобних веза и повезивање чланова Удружења организовањем културних, спортских, научних и других манифестација, као и заштита нематеријалног наслеђа Срба Крајишника“, објаснила је Мирјана Груборовић.



Предсједница Мирјана је даље навела да Удружење његује изворне пјесме и игре из крајева одакле су поријеклом чланови.

„У нашем Удружењу дјелује мушка пјевачка група, женска и дjевојачка пјевачка група, као и инструменталисти на хармоници и инструментима као што су фрула, усна хармоника и гусле. У раду настоји да привуче и укључи у своје активности и млађе чланове. Тако имамо младог гуслара и пјевача Огњенa Андрићa који је од своје 12-те године наш члан, а такође имамо и 3 сестре Сару, Наду и Милену Царевић, које поред многобројних обавеза на факултету, долазе на пробе и наступе пјевачких група, а ту је и млади пјесник, афористичар и рецитатор Љубиша Шљивић. Међу наградама, издвојила бих прво мјесто које је мјешовита група освојила на фестивалу изворних пјевачких група „Сретењске зоре“ у Аранђеловцу. Женска пјевачка група освојила је прво мјесто на такмичењу „Златни опанак“ у Ваљеву у такмичењу женских пјевачких група и друго мјесто на фестивалу „Крајишки бисери“ у Пландишту. Мушка пјевачка група освојила је треће мјесто на такмичењу изворног пјевања Срба у Новом Горажду као и друго мјесто на “Данима дијаспоре „ у Љубљани“, испричала је Мирјана.

Када су активности којима се удружење бавило у протеклих тринаест година свог рада предсједница је издвојила као најважнију манифестацију „Дани Крајине у Шумадији“ којом окупљају Крајишнике.

„У склопу те манифестације имамо слиједеће садржаје: Концерт пјесама игара Крајине и Шумадије,етно изложбу старих предмета и ручних радова са предметима из Крајине, изложбу традиционалних јела са подручја Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине и ликовну изложбу умјетника из Крајине“ истакла је Мирјана даље наводећи: “Организовали смо више књижевних вечери ради промоције књига аутора из Крајине, представили смо граду Крагујевцу више Крајишких ликовних салона и организовали више ликовних изложби умјетника из Крајине. Организовали смо више ликовних колонија са учешћем сликара из Крајине и Шумадије“. На крају Мирјана је набројала још неке редовне годишње активности Удружења „Зора“, као што су два пута годишње организовање спортских турнира у балонима уз учешће екипа из више градова из Србије и гостовања у другим градовима.



„За Нову Годину организујемо пригодан програм и подјелу пакетића за дјецу избјеглих и прогнаних Крајишника, а такође сваке године 5.августа одржавамо парастос у Крагујевцу за погинуле Крајишнике“, завршила је предсједница Удружења.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

Антрфиле: Гуслар Огњен Андрић


Огњен је рођен 11. 01. 1999. године у Крагујевцу. Мама Сњежана (дев. Бијелић) рођена у Брибиру у Далмацији а отац Милован у Мердару али са црногорским корјенима. У кући Андрића често су се слушале гусле, па се и на Огњена пренјела та љубав па је он већ са 9 година узео први пут гусле у руке. Са десет година је имао и први наступ а у удружење „Зора“ дошао је са 11 година. Удружење „Зора“ га је прихватило, подржало видјевши у њему таленaт који се брзо развио а и Огњен се брзо сродио са осталим члановима удружења. Његов упоран рад се исплатио па су почела и да пристижу прва признања и награде и одушевљење публике која је имала прилику да види његове наступе.

Два пута је освојио прво мјесто на републичком такмичењу, освојио је прво мјесто на „Јасеновачком прелу“ у Смедеревској Паланци. Добио је више признања за успјешан рад на очувању крајишког пјавања уз гусле. Наступао је широм Србије , Републике Српске и у Хрватској. У његовом репертоару има пјесама о Јанковић Стојану али и о трагичној судбини Крајишника послије „Олује“. Његово пјевање уз гусле често је Крајишницима тјерало сузе на очи. Касније се укључио и у мушку пјевачку групу удружења грађана Крајине „Зора“ гдје и сада успјешно наступа. Наступио је и на концерту ЦНТК Абрашевић из Крагујевца.

Нема коментара

Напишите коментар