Обиљежено страдање Срба у Прихватном логору Земун

Сајмиште – мјесто страдања које Срби не смију заборавити

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ из Београда, уз подршку Градске општине Земун, 8. и 9. маја одржан је традиционални меморијал посвећен сјећању на мучене и убијене Србе у Прихватном логору Земун, данас познатом као „Старо сајмиште“, који је постојао у периоду од 1942. до 1944. године.

Ове године почаст жртвама су по први пут одале и важне државне институције – делегација Министарства одбране и Војске Србије, народни посланици Народне скупштине Републике Србије, представници Градске општине Земун, представници Удружења преживјелих логораша Јасеновца, представници Удружења ратних војних инвалида, чланови удружења као и бројни грађани.

Прихватни логор Земун налазио се на Сајмишту које је било на територији НДХ и био је намијењен за прихват и упућивање радно способног становништва на принудни рад. Њихови посмртни остаци су послије рата ексхумирани, без идентификације сахрањени су у заједничку гробницу на земунском гробљу.

Обиљежавање сјећања на жртве Прихватног логора Земун – Анхалтен Лагер Семлин започело је у петак, 8. маја, литијом свештенства Српске православне цркве, потомака и поштовалаца жртава. Литија се кретала новобеоградским и земунским улицама, од зграде некадашње команде логора до земунског гробља и највеће појединачне масовне гробнице у НДХ, у којој почива 6.500 страдалника овог логора.

У суботу, 9. маја, у Цркви Светог великомученика Димитрија на земунском гробљу, молитвено сабрање почело је Заупокојеном литургијом, након чега је организован крсни ход до гробнице, гдје је служен помен жртвама.

Историјски час окупљенима је одржао професор Милош Ковић, који је указао на значај познавања истине о страдању српског народа у 20. вијеку и Покољу у Другом свјетском рату.

– Овдје на овом мјесту ријеч је о геноциду над Србима који су починили нацисти, Нијемци и Аустријанци. Тај геноцид започет је 1914. године у Шапцу, Мачви, Јадру и Рађевини, као и у логорима за Србе широм Аустроугарске.

Ковић наглашава да су ти некажњени злочинци послије 1918. починили исте злочине и 1941. године и то на истим мјестима у Шапцу, Мачци, Јадру, Рађевини, Краљеву, Крагујевцу и широм Србије.

– Логор Сајмиште се као и логори на Бањици, у Нишу или Шапцу, налазио под нацистичком управом. Рецимо то одмах због оних који чак и овдје у Београду за ово зло оптужују Србе, проглашавајући жртве злочинцима. Логор се налазио на тлу Независне Државе Хрватске, али су њиме управљали и злочине вршили Нијемци и Аустријанци. Непосредно пред затварање од маја до јула 1944. био је под непосредном управом хрватско-муслиманских усташа.

Ковић се осврнуо и на спорење око броја интернираних у Прихватни логор Земун, као и броја страдалих.

– Спорне су и процјене броја жртава Прихватног логора Земун, па се крећу од око 40.000 до око 10.000. Док је Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача непосредно послије рата процијенила да је кроз њега прошло око 100.000 људи, данас се тај број смањује на око 31.000.

Пита се колико Београђана и Земунаца уопште зна за ово мјесто? Колико их зна основне чињенице о логору Сајмиште?

– Је ли могуће да су Херберт Андорфер командант Сајмишта од 1942. до 1943. и његов замјеник Едгар Енге умрли у наше дане у дубокој старости неосуђени или послије издржаних најкраћих затворских казни, гдје је чак и њихов надређени Емануел Шефер осуђен на симболичну казну, пуштен прије њеног окончања, да би послије двије деценије касније умро као слободан човјек?

Завршница овогодишњих манифестација, којима Удружење грађана „Јадовно 1941“ настоји да освијетли заборављену истину о Покољу српског народа у Прихватном логору Земун, планирана је за петак, 22. мај, у 19.00 часова, у свечаној сали Општине Земун.

Том приликом ће, уз пригодан програм и учешће хорова, пјесника, историчара и гуслара, бити одржана комеморација страдалим српским мученицима.

Рад Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда има немјерљив значај у очувању културе сјећања на страдање српског народа у Другом свјетском рату, посебно на жртве које су деценијама остајале на маргинама јавног памћења. Организовањем молитвених сабрања, комеморација, историјских часова и меморијалних ходова, ово удружење не само да чува успомену на невино пострадале, већ и подсјећа друштво на важност истине, историјског памћења и поштовања жртава.

Удружење Јадовно из Београда на челу са Момчилом Ћирићем оваквим окупљањима представљају и снажну опомену будућим генерацијама да се злочини, мржња и прогони никада не смију заборавити, нити поновити, док истовремено доприносе очувању националног идентитета и достојанствено његују сјећања на страдалнике.