Отворена изложба „Вуковар и околина у Великом рату“

У вуковарском Српском културном центру отворена изложба и предавање посвећено стогодишњици од завршетка Првог светског рата.

„Вуковар и околина у Великом рату“ назив је изложбе отворене јуче у сали Српског културног центра у Вуковару. Изложба, на технички скроман, али садржајно веома добар начин, говори о околностима, догађајима, положају и животу Срба у овом делу тадашње Аустроугарске у периоду између 1914. и 1918. године.

Иако се о Великом рату данас зна много више, историја се, уопште гледано, мало бавила животом Срба на овом простору тог времена.

– Ова изложба је припремљена у циљу промовисања Међународног научног скупа који нам следи сутра јер смо сматрали да и на овом нашем простору има ствари које вреди показати. Између осталог, ту је можда и највреднија прича о Дрвеном Бечу, односно великој аустроугарској војној болници у Бршадину. Прича је самим тим вреднија с обзиром да ће на овај скуп углавном доћи историчари из Србије који са збивањима тога времена у овом крају нису били толико упознати. Ово је можда најбољи начин, кроз фотографије и документе, да стекну увид у живот у Вуковару и околини тих ратних година – објашњава један од аутора изложбе историчар Вељко Максић.

Вуковар је, рекао је Максић, имао привилегију да не осети ратна разарања и да им не буде изложен, али ратне последице ипак није могао да избегне.

– Када је реч о Србима били су изложени понижењима, затварани су, али и стрељани или вешани чак и због изговорених речи против Аустроугарске а у корист Србије. Био је то тотални рат и он је захтевао да у њему учествују сви, практично од деце у школама па до оних најстаријих.  У њему су на разне начине учествовале и жене, које су, што је помало и апсурдно, баш у том рату доживеле велику еманципацију јер су, с обзиром да је мушки део становништва био мобилисан и послат на ратишта, преузеле њихов посао у индустрији и другим активностима које су тада биле подређене ратној економији, а пре тога су биле резервисане само за мушкарце. Све то забележено је у тадашњим „Сремским новинама“ које су редовно пратиле вуковарску свакодневицу, тако да су оне врло вредан извор зазнања о том времену – истиче Максић.

 

Ћирилица и тада била забрањена


Са животом Срба онога времена и данашњице могуће је повући доста паралела. У време Великог рата ћирилица, али и српски језик били су изложени тоталној забрани. То се веома јасно види и из објава и писања Сремских новина.

– Иако је забрана ћирилице било и раније, за време Марије Терезије, најдрастичнији пример догодио се управо за време Првог светског рата. Већ у августу или септембру 1914. године Аустроугарска монархија је ћирилицу забранила декретом. То се врло јасно види и у Сремским новинама које су до те забране све што је било везано за Србе писале овим писмом, а након тога ћирилице више нема ни у траговима као што ни о самим Србима није било неких позитивних вести. Латиница је, и то треба рећи, први пут у Србију и ушла са аустроугарским топовима и тамо се задржала до данашњих дана – прича директор СКЦ-а Срђан Секулић који је иницијатор и организатор не само ове изложбе него и међународног научног скупа историчара који ће бити одржан сутра и у суботу.

Документи и фотографије за ову изложбу њени аутори сакупили су из приватних извора, разних архива и уз помоћ вуковарског градског музеја. Након предавања присутна публика поставила је ауторима бројна питања што само по себи говори да је интересовање за Први светски рат као тему све веће.

Симболично, изложба је организована 7. новембра, а управо то је и датум када су се трупе српске војске искрцале на вуковарском речном пристаништу 1918. године.

Преузето са: Срби.хр


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк