У Цркви Св. Марка, у Београду, данас је служен парастос српским жтвама страдалим у „Медачком џепу“

ЗЛОЧИНАЧКА АКЦИЈА У КОЈОЈ РАЊЕНИХ НИЈЕ БИЛО

Поводом 27. годишњице акције хрватске војске на „Медачки џеп“ у којој је смртно страдало   осамдесетосморо Срба, парастос је служио свештеник Јован Јоцковић уз саслужење ђакона Славка Аничића. Након тога, на споменик страдалим из ратова од 1991-2000. године, у парку на Ташмајдану, положени су вијенац и цвијеће, а присутнима се у име организатора, Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, обратила његова предсједница Драгана Ђукић. Она је истакла да је према подацима Веритаса од 88 жртава било 17 жена, да је 26 лица било старије од 60 година, док се још увијек на листи несталих води 11 људи.

По завршетку парастоса у Цркви Светог Марка, присутнима се обратио отац Јован Јоцковић.

 

„Помени Господе, нашу браћу и сестре, уснуле у нади на васкрсење у живот вјечни и усели их у мјеста свијетла, а нама преостаје да се молимо свим нашим новомученицима пострадалим за крст часни, за српство и за православље. Бог нека им душу прости и нека им је вјечнаја памјат“, био је кратак прота Јован Јоцковић.

У већ препознатљивој колони чланови породица жртава, представници удружења, владиних и невладиних организација, упутили су се ка Ташмајданском парку. На челу поворке Никола и Ђуро Пјевач из Читлука, чија је мајка такође страдала у овој злочиначкој акцији хрватских бојовника.

Испред споменика страдалим, пригодним говором, Драгана Ђукић предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, подсјетила је присутне на страхоте које су доживјели војници РСК, али и цивили настањени у овим подвелебитским селима чија је једина кривица била то што су српске националности.

„У овој акцији рањених уопште није било. Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни (разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру) упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених. Командант УНПРОФОР-а, генерал Жан Кот, 19. септембра 1991. године, послије комплетног обиласка поменутих села, изјављује: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно”, рекла је Драгана Ђукић.

(На фотографији је патолог Жељко Каран, у кругу фабрике ДМБ у Кореници, поред посмртних остатака измасакрираних српских жртава предатих властима РСК средином септембра 1993.)

Драгана Ђукић се осврнула и на оне који су руководили овим невиђеним злочинима, наводећи да је Тужилаштво Хашког трибунала оптужило тројицу хрватских генерала: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против Петра Стипетића обустављена пошто је, по ријечима Главне тужитељице, успио доказати “паралелну линију командовања”.

„Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године. Предмет Адеми/Норац  Хашки трибунал је, у септембру 2005. године, пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара“, навела је Ђукић.

„Жупанијски суд у Загребу, у мају 2008, оптуженог Адемија, ослобађа свих оптужби, а оптуженог Норца, проглашава кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачкање имовине, те убијање и мучење по једног ратног заробљеника, и осуђује га на казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година. Хрватско правосуђе је 2012. године, оптужило још тројицу припадника ХВ Јосипа Крмпотића, због допуштења подређенима да убију четворицу неидентификованих заробљених војника РСК и наредбе да се пале и руше куће локалног српског становништва, те Велибора Шолају и Јосипа Мршића, због убиства старије неидентификоване женске особе. У међувремену су сва тројица и осуђени пред Жупанијским судом у Загребу, Јосип Крмпотић  на три године, Велибор Шолаја на пет година, оба правоснажно, а Јосип Мршић на три године затвора, неправоснажно“, наставила је своје излагање предсједница Удружења „Суза“, додајући да иако је у поменутим судским поступцима неспорно утврђено да су у запаљеним кућама изгорјеле и четири жене, а да за њихово убиство нико није одговарао.

„Нажалост ове податке сви ми присутни углавном знамо, а знамо и колико су пресуде неадекватне. Знамо колико је тешко породицама 11 несталих које још живе у неизвјесности, с обзиром на процес идентификације који је у застоју. Остаје нам нада да ће њихова бол и неизвјесност ускоро престати“, закључила је Драгана Ђукић, нагласивши да Удружењу породица „Суза“ и свима присутнима, нико не може да одузме право на сјећање на ове српске жртве и да они чекају правду која је спора, али се надају да ће бити  и достижна.

Парастосу су, поред породица страдалих, присуствовали Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра “Веритас”, др Душан Челић и Драган Пјевач испред Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, представници  избјегличких удружења, и појединаци који саосјећају са српским жртвама.

Текст и фотографије Жељко ЂЕКИЋ