У Београду одржан састанак Извршног одбора Удружења Срба Босанске Крајине у Федерацији БиХ

УКЉУЧИТИ СЕ У ИЗБОРНИ ПРОЦЕС УЗ ПОШТОВАЊЕ ВОЉЕ СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ ТАМО ЖИВИ

Предстојећи локални избори у БиХ, мигрантска криза на простору Унско – санског кантона, разматрање реализације закључака са посљедње сједнице Извршног одбора и друга текућа проблематика, биле су основне теме о којима се расправљало на овом састанку. Драган Дивјак предложио је да се оформи Министарство за Србе у региону како би се на дјелотворнији начин могло помоћи Србима, којих има преко два милиона ван Србије и Републике Српске, наглашавајући да ће се Удружење са овом иницијативом писменим путем обратити најодговорнијим институцијама и органима власти Републике Србије, као  и носиоцима највиших државних функција.

Нажалост и овај састанак је почео минутом ћутања, као и претходни. Корона вирус је након члана Извршног одбора Душана Грубора, лишила живота још једног од најистакнутијих чланова Удружења генералног секретара Игора Ристића, који је активно учествова на састанку прије два мјесеца.

Званични дио састанка почео је информацијом предсједника Извршног одбора Драгана Дивјака о резултатима рада у трећем кварталу ове године и о томе шта је учињено на реализацији закључака са посљедњег састанка одржаног  у јулу мјесецу.  Дивјак је истакао да је заједно са предсједавајућим Скупштине Удружења Јовом Добројевићем и сад већ преминулим  генералним секретаром Игором Радојичићем обишао чланство у више мјеста у Војводини и Београду, разговарајући о наступајућим локалним изборима у БиХ. Истакао је да се преко 200 чланова пријавило за ову активност, али да је очекивано много више, додајући да је по овом питању обиђен и простор Федерације БиХ, како би се испитало стање на терену. У даљњем излагању Дивјак се осврнуо на реализацију закључака са протеклог састанака и рекао да је упућена молба највишим институцијама Србије и Предсједнику Републике да приме делегацију Удружења како би упознали како живе Срби у десет општина Федерације БиХ.

Поднесен је и захтјев Управи за дијаспору да дјеца са подручја десет западнокрајишких општина које припадају Федерацији БиХ посјете Србију и Војводину, пошто би им такав излет много значио јер већина тамошњег становништва живи на ивици егистенције, а њихови потомци одрастају без било каквих културних или спортских садржаја. Дивјак је истакао да се мора повести више рачуна да информације и закључци са састанка Удружења буду видљивији у медијима, поготово оним са националном фреквенцијом, и предложио да то буде један од будућих приоритета. На крају још једном је истакао важност оснивања неког државног органа који би се бавио проблематиком Срба у региону и предложио Извршном одбору, што је на крају једногласно прихваћено, да се упути допис највишим органима Републике Србије да се оснује Министарство за Србе у региону.

У каснијој дискусији Мићо Пејић из Гламоча говорио је о проблемима са којима се Срби сусрећу на подручју ове општине иако је тренутно начелник општине српске националности. Посебно се осврнуо на школске програме које треба мијењати и прилагодити тако да дјеца уче српски језик и националну историју. Незадовољан је искоришћавањем шумског богатства од кога локална самоуправа нема готово никакву корист, као и одлагања и уништавања отпада у непосредној близини Гламоча. Пејић је говорио и о подјељености српског живља око предстојећих избора, нагласивши да Срби који тамо живе јавно говоре да они треба да буду ти који ће одлучивати ко ће их водити у даљем периоду, а да то они који долазе на гласање морају да имају у виду.

Милан Кецман, потпредсједник ИО Удружења, подржао је претходне говорнике, али је нагласио да све ово што се прича на састанцима, скуповима, трибинама, мора да допре до најодговорнијих људи у Републици Србији и Републици Српској. Ако то не преточимо у добре закључке, а потом не прослиједимо на праве адресе, овакви састанци неће бити од велике користи, истакао је Кецман и додао да се једино таквом акцијом може доћи до резултата.

Миле Кецман који је заступао на овом састанку општину Петровац нагласио је да на терену међу нашим људима не влада добра атмосфера. Да нема довољно јединства око кључних питања, а то је поткрепио са неколико примјера. Осврнуо се и на локалне изборе истичући да многи људи нису знали да је 1. септембар био посљедњи дан за пријаву за изборе. Комуникација са чланством, али и са другима који су могли да искористе своје бирачко право и помогну да Срби у појединим општинама могу и да побједе на изборима, није била добра и да ће то прије свих осјетити они који живе на тим просторима.

Милена Кртинић, чије је поријекло такође из општине Петровац, мјеста Бравско, говорила је о тамошњој ситуацији наводећи конкретне примјере како живе њени најближи рођаци. Сматра да Удружење мора бити оперативно организованије и да се успостави боља методологија рада, нудећи и личну помоћ у томе, што је касније и прихваћено.

Предсједавајући Скупштине Удружења Јово Добријевић, поновио је свој став са прошлог састанка да је тешко спровести било коју активност ако за то нема финансијских средстава. Подржао је идеју да се оформи Министарство за Србе у региону управо из тих разлога, а такође сложио се са излагањем Миће Пејића из Гламоча да се морају подржати ставови људи који живе у Федерацији јер они сигурно боље знају ко ће и како да их на најбољи начин заступа на терену.

Драган Дивјак скренуо је пажњу да се слиједеће године обиљежавају двије велике годишњице. Осамдесет година од када је подигнут устанак и основана партизанска болница на Корчаници изнад Лушци Паланке и да то треба прославити на најбољи могући начин, јер неки то намјерно хоће да прећуте. Дивјак је истакао и лошу сарадњу са Удружењем Крајишких бригада која по његовом мишљењу мора бити много боља.

На крају састанка закључено је да треба да се оформи радна група која ће систематизовати закључке са овог и прошлог састанка и прослиједити их чланству и медијима.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ