Слободан Амановић издао свој четврти роман – КУРИЏА
Слободан Амановић је издао своју нову књигу Куриџа. У књизи се описује период 17. вијека далматинског Загорја. То је простор три ријеке и три манастира – Крупа на ријеци Зрмањи, манастир Крка на истоименој ријеци и манастир Драговић на Цетини. У центру збивања је Петар Јагодић – Куриџа.
– Професор Медић ме је увјерио да могу да напишем и опишем тешко вријеме у животу Срба под Велебитом и Динаром. Тада је слобода била само сан. Овај простор Тромеђе је специфичан јер су се на тој тачки сударала три царства – Аустрија, Венеција и Турска – рекао је Амановић.
Милан Медић, један од рецензената књиге наводи сликовит примјер Амановићевог описа живота на Тромеђи. „Кад кокош на Тромеђи снесе јаје, она својим ракољењем смјеста објављује тај догађај трима царевинама“.
– Снагом правог умјетника Слободан Амановић је описао велике историјске догађаје тога народа. Описао је још неописан историјски догађај у нашој и свјетској књижевности, черечење људског тијела, растргнутог са четири коња, на задарској Спијенади пред зидинама Задра – рекао је Медић.
Главни лик романа је Петар Јагодић Куриџа, поп у Биовчином Селу код Буковице у Далмацији. У вријеме Млетачке републике ставио се на чело народног устанка у историји познатог као Куриџина буна, а против Млетачког пореза. Ухапшен јеи осуђен на 40 година тамнице. Нажалост, слободу је дочекао потпуно слијеп и глув. Након изласка из тамнице живио је још три године.
Други рецензент књиге, Милијан Деспотовић, наводи да роман Куриџа спада у врхове књижевности Српске Крајине, те да је ова књига романсирана биографија ускочких јунака. Требало је скоро три вијека да неко страдалног Куриџу овјенча књигословом.
– Ово је роман обнове памћења, памтилник и поменик оних који су нас крвљу својом везали за то далматинско тло и шири простор. Чист српски језик и богат фон ријечи, сликовитост крајолика, као да нас воде тим беспућем простора, замкама које нису макле све до Равних Котара од епске приче о Јанковић Стојану, па до Петра Куриџе и његових потомака. У роману наилазимо и на лик харамбаше Драгојла Николића, познатијег по хајдучком имену Бајо Пивљанин.
Слободан Амановић роман Куриџа завршава молитвом: „Боже, молим ти се. Не отварај врата раја. Обичан смртник сам ја. Ако сам у твојој милости, распореди ме на мјесто гдје вјечно царује слобода, коју мој народ и ја у овом животу нисмо тревили.“
Неколико ријечи о писцу:
Слободан Амановићрођен је 19. 11. 1953. године у Врбнику код Книна, гдје је завршио основну школу. У Книну завршава гимназију општег смјера и наставља студије у Сплиту. На тај начин свој живот и рад је везао за Далмацију све до 1995. године. Од тада живи и ради у Београду.
Сликарством се бави више од четрдесет и пет година. Његове слике налазе се у музејима и колекцијама широм свијета. Члан је УЛУС-а.
Куриџа је његов четврти роман. Прије овог објавио је: Посљедњи смоквин лист (прво издање 2015), Коб (2017) и Деворни (2020). Ових дана у штампу иде друго издање романа Посљедњи смоквин лист.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
