Жртве које су овде пале не смеју се заборавити
У Борову насељу и Вуковару 8. децембра обележена је 77. годишњица десанта на Дунаву који су извршиле јединице Југословенске и Црвене армије.
Иако десант није успео остао је упамћен као једна од најжешћих и најкрвавијих битака током пробоја Сремског фронта и означио је почетак краја немачке окупације и квислиншке Независне Државе Хрватске. Оно што борци 5. Војвођанске ударне бригаде НОВ Југославије и Црвене армије нису успеле тих дана десило се четири месеца касније односно 12. априла 1945. године када је најпре ослобођен Вуковар, а затим дан касније и Борово насеље.
– О десанту на Дунаву који се догодио у периоду од 8. до 12. децембра 1944. године се нажалост много не говори зато што та битка није завршила победом. Десант није успео због низа лоших околности. Две ноћи и три дана држан је мостобран на потезу од фабрике Бата до луке у Вуковару који није могао да издржи па су се јединице југословенске и Црвене армије морале повући на леву обалу Дунава. Ту су пале велике жртве на обе стране, погинуло је, рањено или нестало негде око две хиљаде људи. Споменик у Борову насељу,поред кога стојимо, један је од првих подигнутих након Другог светског рата, било је то 1946. године – прича потпредедник УАБ-а Хрватске Лазо Ђокић.
Сећање на овај дан и жртве које су пре 77 година овде пале одржавају антифашистичке организације и удружења. Сваке године окупљају се око спомен обележја подигнутих у Борову насељу и Вуковару. Поред тога што одржавају симболику отпора и борбе против фашизма и његове усташке верзије та два места представљају и трајну опомену на зло које не сме да се понови.
– Та акција одвијала се у јако тешким условима, било је јако хладно и борци који су били рањени запомагали су да их се убије. Мостобран који је формиран био је јако плитак, свега три километра, и било га је тешко бранити. Непријатељ је био јако добро укопан и успео је да се одупре и покушај да се непријатељу дође иза леђа није уродио победом – објашњава Ђокић.
Окупљенима код споменика у Борову насељу обратио се и заменик војног аташеа Руске Федерације пуковник Сергеј Сакирко.
– Управо на овом месту војници и официри југословенске и црвене армије су предали своје животе за нашу будућност. Ми ћемо им заувек бити захвални на овом подвигу. Ово је наше памћење и понос који морамо пренети из генерације у генерацију, да наши потомци знају да нико није заборављен, ништа није заборављено. Данас многи покушавају да искриве улогу Црвене армије и југословенских партизана у ослобођењу Југославије и Европе од фашистичких окупатора. Морамо учинити све што је могуће да будуће генерације не забораве на највећу трагедију двадесетог века – поручио је пуковник Сакирко зажелевши свима здравље, срећу и мир.
Након што су положили венце код споменика у Борову насељу, делегације су се упутиле у Вуковар како би положиле венце код спомен костурнице жртвама усташког стратишта Дудик и борцима Југословенске војске и Црвене армије. Поред поменутих, венце су положиле делегације антифашиста Аутономне покрајине Војводине, Брчко Дистрихта, СУБНОР-а Сребреник и Растина, Пожеге, Трпиње и Борова, затим представници Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, Заједничког већа општина, Вуковарско-сремске жупаније, града Вуковара, Самосталне демократске српске странке и Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније и Винковаца. Венац је положио и једини живи учесник НОР-а у Борову насељу, деведесет петогодишњи Васиљ Костелник.
Планирају обнову још неколико споменика
Поред споменика у Борову насељу и спомен костурнице у Вуковару који су обновљени средствима Руске федерације са којом у сарадњи се планирана и обнова још неколико антифашистичких споменика на подручју Вуковарско-сремске жупаније. То су споменици посвећени пробоју Сремског фронта на Партизанском гробљу у Илоку и Шаренграду, затим споменик у центру Маркушице и споменик пилотима Црвене армије који се налази у маркушичком атару. Обнова се очекује почетком следеће године.
Извор: srbi.hr
