АКТУЕЛНО:

У Београду промовисана књига Јованa М. Каблара „Косово и Метохија – хроника времена прошлог и садашњег“

У Свечаној сали Градске општине Нови Београд 21. маја 2022.године одржана је промоција књиге Јованa  М. Каблара под називом „Косово и Метохија – хроника времена прошлог и садашњег“. Љубитељи писане речи имали су прилику да се ближе упознају са садржајем књиге која представља обимну историјску грађу, насталу као плод ауторовог боравка на Косову након прогона из Хрватске 1995.године све до НАТО агресије на СРЈ 1999.године и његовог истраживања и прикупљања архивске и научне грађе.

Осим аутора о књизи су говорили историчар, бивши директор Музеја Книнске крајине, музејски саветник у Историјском музеју Србије Милојко Будимир, истражни судија на Косову и Метохији за време НАТО бомбардовања  Даница Маринковић, бивши премијер Владе Републике Србије и потпредседник Владе Савезне Републике Југославије  Никола Шаиновић, а модератор је био Миле Рајчевић, један од рецензената књиге.

 

У уводном делу Рајчевић је навео да је аутор проучавао писане изворе и архивску грађу, консултовао стручну литературу, проучавао и обилазио културну баштину на Косову и Метохији, и својом књигом дао велики допринос националној историји српског народа испреплетеној историјским догађајима, културним насљеђем, легендама и митовима.

 

-Јован  Каблар написао је 4 књиге из свог завичаја, своје постојбине и осетио је потребу да сагледа судбину своје прапостојбине Косова и Метохије одакле његови преци вуку порекло, што га је инспирисало на писање ове књиге. Заснована на мемоарско-историографском приступу ова књига је окренута историји  Косова и Метохије, уско повезаној са историјом средњовековне српске државе и народа. Прошлост Косова и Метохије обележена је крупним историјским догађајима, значајним културним и духовним садржајима, великим националним, религијским и идеолошким превирањима- навео је Рајчевић и подсетио, с тим у вези, и на  речи академика Јована Рашковића у књизи  Луда земља: „Страдање Срба било је правило историје. Једино што се Србима догодило од Боја на Косову до данас било је велико страдање. Само је Божја правда спасила  Србе од  потпуног  уништења, од потпуног брисања српског имена. У сваком веку су стотине хиљада, или милиона, најбољих међу Србима, одани својој вери и нацији платили својом главом. Шест векова је српски народ  уништаван“.

 

-Догађаји, страдања, збегови, сеобе из ближе историје, као последица присиле и терора хрватских и албанских екстремиста обновили су историјско памћење и, чини се само потврдила речи академика Јована Рашковића- закључио је Рајчевић.

 

Историчар Милојко Будимир као дугогодишњи пријатељ и сарадник Јована Каблара  каже да и ова Јовина књига као и претходне које је написао, сведочи да човјек не може успавати своју савест и избрисати сећања на немиле догађаје на прогоне и страдања. У свом излагању повукао је паралелу између прогона Срба из Републике Српске Крајине и Косова и Метохије и почињених злочина на та два подручја. Посебно је апострофирао делове књиге који се тичу сличности крајишког и косметског српског народа.

 

– Ми Крајишници гајимо посебне емоције за Косово и Метохију, многи од нас вуку и своје порекло са ових простора. После пропасти српске средњовековне државе велики број Срба је пребегао у Босну, а потом у Далмацију и Крајину. Од тада до данас они чувају српско порекло, негују култ прошлости, косовски завет преносе са колена на колено. Многи Крајишници, тражећи спас у Србији, стигли су на Косово и Метохију. Нажалост, светски моћници ни тамо нам нису дали мира. Изнова прогони, и избеглиштво. Тим путем кретао се и аутор књиге. Мени као археологу посебно су важне оне странице књиге које говоре о културној баштини која има историјски и духовни значај за српску самосвест као једна од најважнијих карика српског идентитета, традиције и историјског памћења. И пензионери из Крајине, захваљујући аутору били су у прилици, да током 2017. и 2018. године у два наврата обиђу све значајније споменике на Косову и Метохији и сами се лично увере у чињенице на којима се заснива и ова књига. Надамо се да ћемо то градиво поновити и током ове године- рекао је Будимир.

 

Инспиративно, а уједно и потресно обраћање имала је истражни судија на Косову и Метохији за време НАТО бомбардовања  Даница Маринковић која је навела да оно што је заједничко аутору и њој јесте борба за приказивање страдања српског народа и у Крајини, и у Републици Српској и на простору Косова и Метохије.

 

-Ја сам сведок свих догађаја на Косову и Метохији  од 80-их година, од деловања албанских сепаратиста па затим деловања албанских терориста, све у циљу етничког чишћења српског народа са простора КиМ. Злостављања, вршења притиска, убијања… све су то радили уз подршку Запада са циљем стварања такозване Републике Косово. Истина коју сам утврдила у периоду када се десио „Рачак“ никада није изашла на видело. Западу је требао повод да се крене у агресију на Србију, односно бомбардовање. Ниједан Албанац није процесуиран, а и дан данас се хапсе Срби без икаквог основа- испричала је Даница Маринковић додајући да и она као и Јован Каблар не одустаје и бори се за истину која тешко продире у свет.

 

– Правда јесте спора, али је достижна, желим да поручим на крају и цитираћу Небојшу Бацковића који је написао рецензију Јовине књиге: „Космет је колевка  и светиња српска, било, јесте и биће. Косовски завет и културно-историјска баштина на Косову и Метохији , као тековина хришћанске и европске цивилизације, бране морално право на српско постојање на прадедовским огњиштима“. То сви у срцу носимо и увек треба да имамо на уму- закључила је Маринковић.

 

Никола Шаиновић, као познати југословенски и српски политичар, упућен у историју Косова и Метохије и један од актера ратних дешавања у Јужној српској Покрајини 1999. године своја излагања поткрепио је аргументима које су велике силе (Америка, Њемачка, Европска унија, НАТО и др.) користиле да би окривиле СР Југославију за етничко чишћење КиМ-а, што је био увод у НАТО бомбардовање.

-Ова књига има вишеструки значај, јер она почиње као уџбеник. Јово у књизи говори о чињеницама и о митовима, говори шта је стварно било. Историја треба да нас подсећа да на српском нејединству почивају многе наше несреће. Ми се овде боримо за своје и често се осећамо усамљени. Захвалан сам Јови што је у књизи написао важне елементе из наше историје. У преговорима са Холбруком сам био често, и запамтио сам једну реченицу када сам му рекао „Ви правите само утисак“, а он ми је одговорио „Утисак је истина“. Сав отпор српског народа траје и данас и мора да се настави. Ми имамо отпор, укључујући и ову књигу која представља споменик том отпору- нагласио је Шаиновић.

Сам аутор за „Српско коло“ је рекао да је као сведок догађаја новије историје српске голготе и његовог  личног прогонства, избегличких колона из Крајине и са КиМ-а које је и сам преживео, осетио потребу да сагледа ово питање и у ширем контексту, подсети на судбину свог народа, да  не заборави део историје предака, своје порекло, корене и легенде.

– Космет са својом културном баштином представља кичму српске духовности, народа и државе. Културно наслеђе које је очувано на Косову и Метохији, безбројни споменици припадају опште-хришћанској цивилизацији, с једне стране, а са друге сведоче о томе да та област представља српску постојбину. На Балканско полуострво Срби су доселили почетком VII века, када су населили и подручје данашњег Космета. Тада, раније и касније на том подручју живели су различити народи, а Шиптари-Албанци су почели да се насељавају касније. На подручју данашњег КиМ у XV веку било је свега 1%, Шиптара- истакао је аутор који се у књизи дотиче незаобилазног Боја на Косову, објаснивши да битка није завршена на Видовдан 1389. године.

-Она траје вековима, она траје и данас. Све су српске битке за одбрану идентитета уткане у ту битку, а Косовска битка се развила у све српске битке- поручио је Јован М. Каблар.

Промоцију су својој песмом и наступом увеличали и мушка певачка група „Ћиро – Личка Калдрма –Дрвар“.

новинар „Српског кола“

                                                                                        Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар