Промовисана нова књига Милоша Бајића „За године које долазе“

У сали ГО Нови Београд 25. маја одржана је промоција књиге За године које долазе Милоша Бајића,  издавача Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније. Уредник књиге је Чедо Вукмировић.

У збирци су испјеване 62 пјесме које су подијељене у четири тематска поднаслова: У корак с временом, Шта све то хоће од мене, Из подземља, Кад се ноћ дану жалила.

Модератор промоције био је Милан Татишић који за поезију каже и када је разумљива и када је полуразумљива и када је сасвим неразумљива пјесма и музика су увијек једна мистериозна и неодољива сила. Те је на самом почетку прочитао писмо Симе Шуице у ком се између осталог каже:

„Милош Бајић је пјесник земље и неба, свог завичаја и народа. Његове пјесме нису тихе успаванке, оне су упорне, стрпљиве, њежне будилице, оне нас упорно, стрпљиво и њежно подсјећају ко смо, одкале смо, чији смо. Милош Бајић пише отворено, искрено, срцем, али из дубине напаћене пјесничке душе, није му се оставрила жеља да буде каменорезац, али је зато израсато у пјесникорезца од најтврђег камена. У многм пјесмама Милоша Бајића теме сретног дјетињства и одрастања у завичају на Банији и прогнаничка судбина испреплићу се нераскидиво везане његовим пјесничким изразом. Милош Бајић је пјесник тужног лица, али вјечити оптимиста, он вјерује у побједу људског духа слободе и доброте…“

Уредник Чедо Вукмировић каже да сваки пјесник може се слободно поистовијетити са композитором музике, јер њихове ријечи су биране, пјеснички брушене, тиме пуне нотног набоја.

– Посебно Бајићеве који се држи старих постулата поезије у којим нуди музикалност у поезији са прегршт лијепих и поетичних ријечи, као што су: повјетарац, ходити, чујно поље, оштрица, прснуће, ружичњак, подземље, наћулити, разбојник…

Вукмировић каже да је Милош Бајић човјек доброте и да пуним срцем воли своју Банију.

– Стихом ту љубав потенцира, повећава, стављајући завичај на пиједестал своје поезије. На том пиједасталу је и банијски човјек – Банијац, како волимо чути, коме је Бајић потпуно одан и посвећен. Тако Бајић пјева о кући, оцу, мајци о судбини свога народа, Глинској цркви, потресу…

Своје мјесто у збирци је добила и Бајићева унучица Дуња, пјесма Дјевојчица на Дрини је управо њој посвећена и овом приликом ју је аутор прочитао.

– Као читалац и поштовалац поезије Милоша Бајића желим да у име завичаја, наше Баније, нас љубитеља лијепе банијске ријечи му поручим да док год још помало на сламчицу дишеш, треба да на своју и нашу радост пишеш.

Уредник Вукмировић се овом приликом захвалио издавачу ЗУ Банијаца, потомака и пријатеља баније, лектору Драгани Бокун, дизајнеру корица Радиславу Јовићу, Данијели Бајић Обућини на обради ауторове фотографије која се налази на наличју књиге и штампарији Гораграф из Земуна.

Бајић је представио и своје двије претходне књиге, које није промовисао због епидемије корона вируса, а то су Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен и збирку поезије Нико нема своје отаџбине.

– Они који су отишли у Маутхаузен доживјели су тешке судбине, а није се о њима причало. Мој отац је доживио тешку судбину. Али је ипак од њих 10 који су завршили у Маутхаузену ипак дошао кући. Наставио је живот, као да није преживио страхоте у логору. Њих 67 посто се није вратило из Маутхаузена кога су звали биолошко чистилиште. То значи искористити њихов рад и када човјек изнемогне иде у крематоријум. Повратка оданде има, али само кроз димњак – рекао је Бајић.

У збирци Нико нема своје отаџбине Бајић је написао пјесму Српска дјеца инспирисану филмом о Дијани Будисављевић чије је стихове представио на промоцији.

Стихове је читао познати крајишки писац и Бајићев земљак Банијац Милош Кордић.

 

 

Промоцији је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Као и чланови Удружења логораша Маутхаузен чији је и Бајић члан.

Текст и фото: Драгана Бокун