Данас је одржан помен за страдале у Равним Котарима и на Малом Алану
Данас је у Цркви Светог Марка у Београду одржан помен у знак сјећања на 346 Срба страдалих у Равним Котарима и на Малом Алану, јануара 1993. године. Том приликом је страдало 55 цивила старости око 60 година међу којима је 34 жена и троје дјеце старости до 12 година.

Парастос је служио јереј Велисав Миловановић, а окупљени вјерници, чланови породица жртава, представници завичајних удружења упалили су свијеће и помолили се за покој душа невино убијених. Молитвено сабрање протекло је у достојанственој и тихој атмосфери, уз снажну поруку да се жртве не смију заборавити.
Овај злочин је као онај први злочин на земљи гдје крв Авељева вапи ка небу за правдоим, јер ниједан суд није процесуирао овај злочин, ни међународни, ни домаћи. Али они сви постарадли које овдје поменусмо које Господ зна, предраги анђели са нама споменуше нису ни нестали, а ниу ни умрли, они су причисвани светим муиченицима српским. Бог да им душу прости и царство Божје настани – рекао је јереј Миловановић у својој бесједи.
Страдање Срба у Равним Котарима, као и трагедија на Малом Алану, дубоко су урезани у колективно сјећање српског народа.
Окупљени су подсјетили да је обавеза садашњих и будућих генерација да његују културу сјећања, да истина о страдањима буде сачувана од заборава, те да се жртвама одаје поштовање кроз молитву, памћење и истрајно свједочење.

Након парастоса положени су вијенци на споменик у Ташмајданском парку.
Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Kашић и Смоковић, а као мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Акција је извршена пред очима припадника УНПРПФОР-а, међутим, до сада ни пред међународним, ни пред домаћим судовима нико није осуђен за злочине над Србима у тим акцијама.
Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције „Алфе“, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић каже да о карактеру акција довољно наводи број цивилних жртава.
– Припадници хрватских оружаних снага опљачкали су, опустошили и уништили богата српска имања, а културне споменике, гробља и цркве девастирали, оскрнавили и порушили, међу којима и Дворе Јанковић Стојана у Исламу Грчком са Црквом Светог Георгија, која датира из 1675. године, а у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница.
– Потомци настрадалих и преживјеле породице протјерани су са својих вијековних огњишта и данас су расути по цијелом цвијету, без наде за повратак. И након 32 године нико од планера и извршиоца злочина није оптужен и процесуиран како пред међународним, тако и пред судовима у Хрватској. Осуде изостају, процеси идентификације несталих лица су и даље у застоју, за 11 породица неизвјесност и даље траје и након 33 године немају могућност да сахране посмртне остатке и нађу свој мир.

Ђукићева поручује да им једино остаје да његују сјећања на жртве и да чекају правду која је спора, а надају се и једног дана достижна.
Помену су присуствовали директор ДИЦ Веритас Саво Штрбац, секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, представнице Комисије за нестала лица Владе Србије Маја Васовић и Ивана Бошковић, представница Комесаријата за избеглице Ивана Ћурко Бајић, предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић и многи други.

Такође, страдалима пошту је одао и предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта.
– Наредбодавци и починиоци овог масовног и планског злочина нису одговарали пред Хашким трибуналом ни пред хрватским правосуђем. Тужилаштво за ратне злочине треба да коначно покрене истрагу и подигне оптужнице против одговорних лица. Не смијемо никада заборавити злочин над 348 Срба из Равних Котара и на Малом Алану на Велебиту. Један од начина борбе за истину о страдању нашег народа јесте да Србија у Београду оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година на подручју бивше Југославије.
Текст и фото: Драгана Бокун





























