Дејан Додош – Мали кошаркашки чаробњак из Цириха који сања велике снове

У спортским дворанама Цириха већ одјекује име које би једног дана могло да се чује и на великим свјетским паркетима. Зове се Дејан Додош, има само осам година, али кад узме лопту у руке – дјелује као да је рођен да игра кошарку.

Поријеклом је са Баније, из краја познатог по људима чврстог карактера и великог срца, а сада са својом породицом живи у Швaјцарској, гдје свакодневно тренира, учи и сања – о великим утакмицама, пуним трибинама и дресу на којем пише његово име.

Дејан је већ сада познат међу својим вршњацима по брзини, осјећају за игру и смирености на терену. Тренери који су га гледали кажу да има „оно нешто“ – риједак таленат који се не може научити. Кад лопта стигне у његове руке, сви застану на тренутак, јер мали Додош већ сада види игру неколико потеза унапријед.

Његова посвећеност тренинзима задивљује и старије играче. Док већина дјечака његових година још тражи свој хоби, Дејан зна тачно шта жели – да једног дана постане професионални кошаркаш и да поносно носи боје своје земље и свог поријекла.

„Највише волим кад сви навијају и кад погодим кош,“ каже Дејан кроз осмијех. „Тад осјетим да могу све.“

Родитељи, поносни и скромни, прате сваки његов корак. Кажу да га ништа не може одвратити од лопте – ни киша, ни снијег, ни умор. Ако не тренира у дворани, он вјежба испред зграде, сам, погађа у импровизовани обруч и замишља да игра финале великог турнира.

Дејанови пријатељи га зову “мали Богдан Богдановић из Цириха”, и можда то није случајно. Његова озбиљност, љубав према игри и ведар дух подсјећају на пут којим су многе звијезде кренуле – од малих игралишта до свјетских арена.

Ако настави овим темпом, нема сумње да ћемо име Дејана Додоша једног дана читати у спортским рубрикама широм Европе. А до тада – он ће и даље марљиво тренирати, учити и вјеровати да се сваки сан може остварити, ако имаш срце довољно велико да у њега стане цијела кошаркашка лопта.

Редакција Српског кола