Ин мемориам: проф. др Слободан Чикарић

У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака

Оставио је дубок траг у срцима Банијаца, посебно становника Двора на Уни. Доктор Чикарић је дошао у Дом здравља Двор на Уни са својом супругом Божицом Поповић Чикарић око 1968. гдје су провели шест година. Слободан је једно вријеме био директор Дома здравља Двор на Уни.

Син Стевана и Софије, рођ. Рунић. У дјетињству је прошао све страхоте рата (1941-1945), од збјега на Козари до присилног рада у Њемачкој (у селу крај Вајмара). Четири разреда основне школе завршио је у Босанској Дубици а Вишу гимназију у Шестој мушкој гимназији у Београду (1957).

Уписао се и дипломирао на Медицинском факултету у Београду (1962). Током студија четири године је био демонстратор. Након одслужења војног рока у ШРСО (1965) запослио се у Дому здравља у Двору на Уни гдје као лијечник опће праксе ради шест година.

Почетком седамдесетх прелази у Радиолошки институт Медицинског факултета у Београду гдје је специјализирао радиологију (1973).

Потом завршава постдипломске студије (1974), а докторску дисертацију обранио је 1980. године. За редовног професора на Катедри радиологије МФ изабран је 1991. године.

Био је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (од 2003), директор службе за радиотерапију, предсједник Научног савјета, члан УО Института за онкологију и радиологију Србије. Био је предсједник Друштва Србије за борбу против рака и главни и одговорни уредник часописа Рак спречити, открити, лечити. Био је шеф радиолошке Катедре за редовну и последипломску наставу, као и предсједник Секције за радиотерапију СЛД у неколико мандата.

Био је члан Одбора ове и Канцелорошке секције СЛД, члан Европског друштва за терапијску онкологију и радиологију.

Објавио је више од 200 стручно-научних радова, неколико средњошколских и универзитетских уџбеника, монографија и студија.

Међу првима у свијету увео је клиничку праксу радиоизотопе високе радиоактивности и по броју гинеколошких апликација овим изворима заузима једно од првих, ако не и прво, мјесто у свијету.

Са колегама из Института створио је Београдску школу радиолошке онкогинекологије чију доктрину су прихва тили многи познати и признати свјетски стручњаци.

Био је отац двоје дјеце.

Нека му је вјечна слава и хвала!

Твоји Банијци!

Извод из биографије: Лексикон Срба Баније, Бранко Крњаић