Историчар др Драгољуб Даниловић: O стваралаштву историчара Горана Киковића

Уважени колега и знаменити историчар Горан Киковић рођен је 28. јула 1975. године у данашњим Беранама (тада Иванграду). Отац Страхиња и мајка Даринка уписали су Горана у основну школу у Ровцима. Потом је завршио школу у Доњој Ржаници, а гимназију у Беранама. Завршио је Филозофски факултет у Приштини, на групи за историју, одбранивши дипломски рад „Војвода Павле Ђуришић“.

Историографско стваралаштво господина Горана Киковића испуњено је обимним истраживачким радовима усмереним на проучавање историје српског народа у Црној Гори. Учешће на научним скуповима, округлим столовима, презентацијама и обележавањима великих историјских јубилеја испуњавају богати опус поштованог колеге Киковића.

Значајне књиге које је у протекле две деценије објавио су: „Војвода Павле Ђуришић“, Подгорица 2003; „Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори Подгорица 1918“, Беране 2006; „Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)“, Беране 2008; „Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српског народа“, Беране 2010; „Преци и потомци“, Беране 2014; „Српски народ у Црној Гори кроз вјекове“, Беране 2016; „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење 1914–1918. године“, Беране 2018; „Русија и Црна Гора кроз вјекове“, Беране–Никшић 2018.

Историографски радови колеге Киковића су одувек имали посебно место у репрезентовању недовољно познатих, најчешће потпуно непознатих, догађаја у историји Васојевића и српског народа у Црној Гори. Његово трудољубље и континуирани истраживачки напори награђивани су од стране многих институција. Међу похвалама, признањима и наградама посебно треба истаћи: награду „21. јул“ општине Беране за 2013. годину, награду за публицистички рад и истраживање из историје српског народа са територије Васојевића („Радомир П. Губеринић“) за 2015. годину, одликовање првог степена „Драгољуб Дража Михаиловић“ за допринос у одбрани српства и равногорства, захвалницу „Велике повеље“ Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори, као и „Велику српску повељу“ Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца (Регионални одбор Беране), поводом 100-годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења, 18. фебруара 2016.

Козачки атаман Виктор Заплатин доделио је Горану Киковићу одликовање Светог Ђорђа, а 25. јануара 2018. године добио је од Савеза писаца Русије „Златну медаљу А. С. Пушкина за вјерност слову и дјелу“, коју су поред њега добили и митрополит Амфилохије Радовић и књижевник Бранислав Оташевић. Маја месеца 2018. године у граду Сталаћу додељена је Горану Киковићу „Косметска звезда“ за посебне заслуге на пољу новинарства. Иначе, Киковић је почасни грађанин општина Ћићевац и Нова Црња.

Истраживачки радови о Васојевићима имају посебно место у стваралаштву Горана Киковића. Благодарећи томе посебно је награђен од стране Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању 2018. године. На прослави Видовдана те исте године Киковићу је додељена награда „Лазарево слово“ за посебне заслуге у области историографских радова о Васојевићима. Нарочито је значајно признање Српског витеза првог реда, будући да су га предложили представници градова Краљева и Крагујевца, са којима је Киковић одржавао врло блиску сарадњу.

Горан Киковић је један од оснивача Српског културног центра „Жупан Првослав“ у Беранама. Био је и председник Српског културног центра, као и Српског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ у Беранама. Од оснивања часописа за књижевност, културу и историју „Глас Холмије“ 2012. године, Киковић је главни и одговорни уредник. Био је члан Извршног савета часописа „Српско слово“ из Београда, као и члан редакције часописа „Србобран“ који излази у Беранама. Учествовао је и у другим сличним удружењима, као што су „Горска вила“ и подгоричко Удружење српских књижевника и песника Срба у Црној Гори и расејању. Био је и председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918 и њихових потомака. У свим манифестацијама на којима се негује српска култура и традиција Киковић је заузимао истакнуто место, као што су „Савинданске свечаности“, „Видовданске свечаности“ и „Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“.

У књигама које објављује Горан Киковић упознајемо се са студиозним и врло детаљним историјским подацима. Његова интересовања сежу у далеки средњи век, а потом се аутор детаљније фокусира на новију српску историју, стављајући акценат на Црну Гору и племе Васојевића. Киковић објављује велики број аутентичних историјских извора, градећи причу на примерима чојства и јунаштва. Преношење Косовског завета у његовим историографским делима представља основни мото излагања. У потоњим временима Киковић ће сигурно остати запамћен као вредни историчар 21. века који је свој радни век посветио неговању и учвршћивању српске националне свести на простору Црне Горе и Србије. Коначно, захвалимо Господу Исусу Христу што нам је и у овим тешким временима даровао драгоцена дела Горана Киковића.

У Краљеву, 12. март 2026. године