Историја једног народа сабрана у судбини харамбаше Пера Тунгуза

• Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ као достојанствено обиљежавање 150 година устанка

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ била је достојанствен и садржајан начин да се обиљежи 150 година од избијања Невесињске пушке, великог устанка српског народа против османске окупационе власти. Од августа па до краја године, ова документарно-историјска поставка била је изложена у Требињу, Невесињу, Гацку, Билећи, Источном Сарајеву и Бањалуци, да би своје завршно представљање имала у Бијељини.

Посебан значај имала је изложба у Бањалуци, гдје је свечано отворена 10. децембра 2025. године у изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Изложба је посвећена хајдучком харамбаши и народном јунаку Перу Тунгузу (1840–1919), једној од најупечатљивијих личности српске историје од османског периода до Великог рата. Ауторка изложбе била је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, која је кроз овај пројекат спојила породично предање, архивску грађу и научно утемељено историјско истраживање, његујући културу сјећања и афирмишући завичајно и национално насљеђе.

Пројекат је реализован под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, у сарадњи са Архивом Републике Српске, Институтом за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета у Бањалуци и удружењем „Култура без граница“. Стручни консултант изложбе био је историчар Ненад Урић из Историјског института у Београду, док је визуелни идентитет изложбе осмислио Трифко Ћоровић.

На отварању у Бањалуци говорили су истакнути представници научне и културне јавности.

У свом обраћању, др Бојан Стојнић је нагласио да је изложба урађена на високо професионалном и научно утемељеном нивоу, те да представља примјер одговорног и савременог приступа представљању историјске грађе. Он је посебно истакао значај сарадње са историчаром Ненадом Урићем, стручним консултантом изложбе, као веома уваженим и признатим истраживачем чији кредибилитет додаје тежину и ауторитет читавом пројекту.

Посебно запажено било је обраћање историчара Предрага Лоза, који је у снажном и садржајном излагању указао да је живот Пера Тунгуза истовремено и метафора историјске судбине српског народа.

„У својој седамнаестој години, по предању, убио је агу и морао да побјегне – то што сви имамо у тим нашим породичним родословима. Човјек који је са својом хајдучком четом напао прву турску патролу између Невесиња и Мостара, који је имао неспоразуме и са локалним великашима, који је био отјеловотворење онога ‘стићи, постојати и утећи’. Дакле, то је све Перо Тунгуз“, истакао је Лозо.

Он је подсјетио да је Тунгуз прошао готово све кључне историјске ломове свог времена: од устаничких борби, преко сукоба са аустроугарском влашћу, до Албанске голготе и пробоја Солунског фронта.

„Након свега тога, прелази албанску голготу, враћа се и умире у Краљевини Југославији. Замислите колико је историјских процеса сабрано у тој једној личности. Ови панои свједоче да је ријеч о историји једне породице, али и нашег друштва у цјелини“, нагласио је Лозо, додајући да изложба представља важно историјско свједочанство.

Ауторка изложбе Наташа Глигорић истакла је да поставка није посвећена само једном јунаку, већ читавом народу и његовим слободарским традицијама. Кроз фотографије, архивска документа и породичну заоставштину, изложба је приказала вријеме у којем су слобода, част и достојанство били највише вриједности.

Вишемјесечно представљање изложбе у градовима Републике Српске показало је да код публике постоји живо интересовање за националну историју и културу сјећања. Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ остала је упамћена као тихо, али снажно подсјећање на историјску вертикалу српског народа и на чињеницу да без памћења нема ни идентитета ни будућности.

УГ Култура без граница