Кордунаши у Кљајићеву обиљежили 80 година антифашизма

На Павловдан 13. јула, поводом 80. годишњице антифашизма, те 30. годишњице егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине, Удружење бораца ратова 1941–1999, 8. Кордунашке НО ударне дивизије Кљајићево организовало је комеморацију и полагање вијенаца на спомен-обиљежје погинулим борцима и спомен бисту народног хероја Милоша Кљајића.

Многобројне делегације институција, организација и удружења Републике Србије и Аутономне Покрајине Војводине, пригодним ријечима поздравио је предсједник Удружења Слободан Михајловић.

Након што се захвалио свима на доласку, те очувању и његовању историјских традиционалних вриједности, важних датума и значајних личности, наше даљње и ближе прошлости, пришло се полагању вијенаца.

Послије положених вијенца пригодним ријечима обратио се секретар Удружења Жељко Милојевић.

– Док је цијела Европа бацала цвијеће, пред њемачке тенкове, српски народ је 27. марта 1941. године објавио рат Хитлеру и његовом Вермахту. Послије капитулације и слома Краљевине Југославије, Срби оснивају два антифашистичка покрета. Југословенска војска у Отаџбини, била је први покрет, други је Народно ослободилачки покрет /НОП/, Партизани.

Жељко Милојевић се затим осврнуо на дешавања на простору Крајине и на злочине нас српским живљем у Независној Држави Хрватској.

– Нова држава НДХ показује своје право лице и које су јој стварне намјере према Србима у Хрватској. Већ крајем априла у селу Гудовац, код Бјеловара, праве први масовни злочин и убијају 200 Срба. На Кордуну, први злочин је на Вељуну, 6. маја 1941. године. Тада, наводно у знак одмазде убиства хрватске фамилије млинара Мравунца, усташе убијају 470 Срба из Вељуна и околних села. Злочини се ређају један за другим по цијелој НДХ, на Банији, Лици, Босни и Херцеговини.

– Све то је натерало српски народ на свеопшти и свенародни устанак и отпор усташкој власти. Устанак је букнуо крајем јула 1941. године /27. јул/ и брзо је дао резултате. Изњедрио је славну 6. личку дивизију и њеног комаданта Ђоку Јованића, и 7. банијску дивизију и њеног комаданта Кордунаша Павла Јакшића из Блатуше, најмлађег и најшколованијег партизанског генерала. Ту је и славна 8. Кордунашка НОУ дивизија и њени комаданти: Владо Ћетковић, Милош Шумоња и Јоцо Тарабић. Ту је и див јунак из Стипана Никола Видовић, који са својом 4. бригадом, из дјечјег логора Јастребарско спасава 700 дјеце са Козаре и Кордуна. Не мањи јунак, из Перјасице, Милутин Карас, који је са својим водом оборио авион усташког злочинца Јуре Францетића комаданта злогласне Црне легије. Милутин га обори, а збјег села Мочила дотуче злочинца мотикама и рогуљама.

Милојевић каже да на сав тај ратни пут својих предака требају да буду поносни, али поносни и на 1991–1995. годину и Републику Српску Крајину, као и на отпор у борби против НАТО агресора.

– Све ово поменуто је нама на понос, али и обавеза да се сјећамо славних дана из наше ближе и даље историје. Свима онима који су положили своје животе за слободу српског народа, нека је вјачна слава и хвала. Завршавајући своје обраћање Милојевић присутне је поздравио историјским поздравом СМРТ ФАШИЗМУ !

Након полагања вијенаца дружење је настављено у Дому културе Сава Мркаљ, гдје су домаћини уручили пригодна признања.

Домаћини су такође поздравили и предсједника Покрајинског одбора СУБНОР-а Војводине Јована Барошчевића, предсједника Удружења Отаџбински покрет из Новог Сада Драгомира Лалића, као и Петра Шаулу предсједника Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда.

Поздрављајући присутне госте и захваљујући домаћинима на позиву Шаула им је уручио пригодне поклоне, уз позив да помоћу институција и организација Републике Србије и АП Војводине заједнички раде на обнови девастиране и порушене материјалне споменичке баштине НОБ-а на Кордуну.

Делегације које су положиле вијенце

Иностране делегације бораца из Р. Хрватске из Борова, као и из БиХ Града Брчко дистрикт – Сребреника, Министарство за рад, социјална и борачка питања Р. Србије, на челу са државним секретаром Милом Росићем, Покрајински одбор СУБНОР-а на челу са предсједником Јовом Барошчевићем, Градски одбор СУБНОР-а града Сомбора и градски вијећник др Раденко Станић, градске делегације Апатин, Сремска Митровица и Сомбор, Удружење Кордунаша, поотомака и пријатеља Кордуна, Београд, Удружење Отаџбински покрет Нови Сад, мјесне организације СУБНОР-а Чонопља, Растина и Бачки Брег.