АКТУЕЛНО:

Линта: Хрватска 18 година систематски крши Уставни закон о правима националних мањина

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линтa истиче да Хрватска пуних 18 година систематски  крши Уставни закон о правима националних мањина који је један од два уставна закона у тој држави. Уставни закон о правима националних мањина је усвојен двотрећинском већином у Хрватском сабору и ступио је на снагу 23. децембра 2002. године. Према категоризацији закона, Уставни закон је изнад  осталих закона који морају бити усклађени с њим јер је по својој снази јачи од било ког обичног закона. У пракси Уставни закон је мртво слово на папиру скоро двије деценије јер, између осталог, нема ниједног Србина који се примјеном члана 22. запослио у некој државној служби. Такође, Хрватска не поштује принцип пропорционалне заступљености Срба у државној управи, полицији, правосуђу, образовању, здравству и другим јавним службама. Такође, Хрватска систематски крши Закон о службеној употреби језика и писма у коме се јасно каже да у мјестима у којима национална мањина чини најмање трећину становника сви знакови укључујући и улазне и излазне табле из тих мјеста морају бити исписани и на језику и на писму националне мањине. Од завршетка рата у Хрватској до данас нема ниједно мјесто, у којем Срби чине најмање 33,3 % становника, које има двојезичне табле на улазима и излазима мјеста.

Линта истиче да Хрватска систематски крши и Закон о васпитању и образовању на језику и писму националних мањина јер одбија годинама да изврши пререгистрацију школа у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму и региструје их као мањинске. Наиме, у члану 3. наведеног закона јасно стоји да ако се ради о школи у којој се настава одвија на мањинском језику, у овом случају српском језику и ћириличном писму, и ако је статутима те јединице локалне самоуправе предвиђено, да је у службеној употреби српски језик и ћирилица, жупанија је дужна пренети оснивачка права на те општине у року од 60 дана од пријема таквог захтјева. Општине Борово, Маркушица и Негославци, у којима су Срби већинско становништво, упутиле су Вуковарско-сријемској жупанији овакав захтјев прије више од шест година. Иако је рок за доношење одлуке о пререгистрацији био 60 дана захјтев до дан данас није стављен на дневни ред Скупштине Вуковарско-сремске жупаније.  Потпуно је јасно да Уставни закон и други закони који се тичу Срба служе само као покриће пред међународном заједницом како је Хрватска тобоже постигла висок степен заштите права националних мањина иако то нема никакве везе са истином. Линта позива  Владу Србије да инсистира да Хрватска коначно почне да поштује барем она права преосталих Срба која су гарантована Уставом и постојећим законима.

У Београду  29. децембар 2020. године

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона

Нема коментара

Напишите коментар