Линта: Не постоји политичка воља у Загребу, Сарајеву и Приштини да се расвијетли судбина несталих Срба

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, поводом Међународног дана несталих лица – 30. августа, истиче да не постоји истинска политичка воља власти у Загребу, Сарајеву и Приштини да се расвијетли судбина свих несталих Срба. Пуна истина довела би у питање наметнути мит о српској агресији и једностраној кривици Срба за ратове деведесетих година. Расвјетљавање судбине несталих Срба отворило би и питање одговорности за бројне злочине почињене над српским цивилима и ратним заробљеницима.

Према подацима Комисије Владе Србије за нестала лица на простору бивше Југославије и даље се трага за 9.540 лица, од чега су око 3.800 Срби. У тај број се рачуна и 600 несталих Срба у Хрватској који су на оперативној листи а нису званично евидентирани и хрватска страна одбија да их призна.

На списку Министарства хрватских ветерана налази се и даље више од 1.000 несталих лица српске националности, у оквиру укупно 1.725 несталих. Хрватска одбија да објави националну припадност несталих са свог списка јер би се потврдило да су већина несталих Срби. Постоји и више од 30 познатих и потенцијалних мјеста укопа са око 200 посмртних остатака који чекају ексхумацију и идентификацију, а Хрватска опструише њихово рјешавање. У Републици Српској трага се за више од 1.600 несталих Срба, док се на Косову и Метохији још трага за 568 Срба и припадника других неалбанских заједница.

Велику одговорност сноси и међународна заједница, која мора да изврши снажан притисак на Загреб, Сарајево и Приштину да отворе архиве, доставе информације и омогуће ексхумације и идентификацију посмртних остатака. Нема истинског помирења док се једне жртве траже, а друге прећуткују. Правда не може бити селективна, а жртве не могу бити дијељене на „наше“ и „њихове“.

Србија мора бити одлучнија у заштити права породица несталих. Потребно је коначно донијети закон о несталим лицима,  процесуирати одговорне за злочине над Србима и основати Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије, који би чувао документацију и свједочења о страдању српског народа и упознавао домаћу и, прије свега, међународну јавност са истином о масовном страдању нашег народа.

Иза сваког броја стоји једна људска трагедија – мајка која чека сина, супруга која чека мужа и дијете које је одрасло без одговора гдје му је отац. За те породице рат није завршен све док не сазнају истину и не добију прилику да достојанствено сахране своје најмилије. Док год постоји и један нестали Србин за којим се трага, наша обавеза је да не ћутимо и да не одустанемо од истине. Јер заборав није мир, а ћутање није помирење.

У Београду 30. август 2026. године

Информативна служба
Савеза Срба из региона