Линта у Скупштини Србије примио представнике 10 српских удружења из Сјеверне Македоније

ОБРАЗОВАЊЕ И ИНФОРМИСАЊЕ КЉУЧНИ ПРОБЛЕМИ


Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону, Миодраг Линта и чланови Одбора, Марјана Мараш, Блажа Кнежевић и прим. др Владо Бабић, разговарали су у Народној скупштини са представницима дијела удружења Срба из Сјеверне Македоније, на њихову иницијативу. Тема састанка био је положај Срба у овој држави, као и активности које ове организације спроводе у циљу очувања традиције, српског језика, писма, културних дешавања и обиљежавања значајних датума за српску заједницу у Сјеверној Македонији. Представници удружења су изнијели и своје виђење шта очекују од матице и на који начин им Република Србија може пружити помоћ и подршку.

Предсједник Одбора Миодраг Линта, поздрављајући представнике десет удружења Срба из Сјеверне Македоније, навео је да све српске организације и удружења треба да имају међусобну комуникацију и да се договарају око кључних ствари које су у вези са опстанком нашег народа у Македонији иосталим  државама региона, гдје су Срби мањина. Линта је нагласио да се српска заједница у Сјеверној Македонији налази у тешкој ситуацији од распада некадашње Југославије и да држава Србија треба да се активније укључи у рјешавање кључних проблема, као што су образовање и информисање на матерњем језику, заштита духовне баштине и националног идентитета и други.

У име удружења, представницима Одбора, обратила се иницијатор овог састанка Биљана Тодоровић Георгиевска, новинарка емисије „Видик“, која се емитује три пута недјељно на српском језику на македонској државној телевизији.

Биљана Тодоровић Георгиевска је истакла да је овај састанак замишљен како би Срби из Сјеверне Македоније могли представницима Скупштине Србије указати на проблеме са којима се суочава српска заједница, као и на активности и пројекте које реализују ова удружења Срба. Рекла је да међу Србима у Македонији постоји доста подјела и с обзиром на њихов број, који је сваким даном све мањи, те подјеле треба превазићи, очекујући у томе и подршку државних институција Србије.

„Помоћ матице неопходна је у реализацији свих активности које спроводе Срби у Сјеверној Македонији, а највише на очувању националног идентитета, образовања на српском језику и информисању“, истакла је Биљана Тодоровић Георгиевска и навела да нова влaда премијера Заева показује вољу за побољшање положаја етничких заједница. Затим се  посебно осврнула на информисање, браншу из које долази, наводећи да тренутно у Македонији постоје само два портала Спона и СРБТЕЛ, једна радијска емисија дневно и три телевизијске емисије недјељно, на којима се могу чути информације на матерњем језику.

Проф. др Бора Ристић из Удружења за његовање српских споменика у Македонији, један од иницијатора да се оформи и региструје Демократска партија Срба у Македонији  1992.  године, посебно је истакао да су Срби као народ признати у Сјеверној Македонији.

„Срби јесу конститутиван народ, али већина Срба није задовољна својим статусом и положајем, својим представницима у органима власти и односом матице према њима“, нагласио је проф. др Ристић затраживши од представника Скупштине Србије да покушају да се дипломатским путем изборе да Сјеверна Македонија даје иста онаква права Србима, каква имају Македонци у Србији.

 Живојин Трајановић, из Српског националног савјета, изнио је чињенице да нажалост Срби у Македонији немају своје просторе у којима би се окупљали, не само по градовима , него и по регијама. Због тога тешко функционишу, међусобно се не познају и онда је изузетно тешко спровести било какву активност. Напоменуо је да је некада постојала Српска кућа у Скопљу, али је стицајем чудних околности изгубљена. Ништа боља ситуација није ни са културним дешавањима, рекао је Трајановић, наводећи да је некада  дјеловала и позоришна сцена „Бранислав Нушић“, али да данас ништа од тога нема и да се Срби углавном окупљају у свим дијеловима Сјеверне Македоније приликом обиљежавања Светог Саве, национаног празника Срба, одобреног од стране ове државе.

О образовању на српском језику, говорила је Нена Ристић Костовска, испред Удружења жена Српкиња у Македонији. Ристићева је навела да  постоје три основне школе, са укупно 166 ученика, у којима се настава изводи на српском језику (Старо Нагоричане, Табановце и Кучевиште) и да је поново уведена могућност да се у свакој школи српски језик и култура изучавају као изборни предмет у трећем разреду основне школе.

„Битно је да се обезбједи добар наставнички кадар, који би квалитетно подучавао српске ђаке, јер је чест случај да српски језик, а поготово друге предмете, предају наставници којима то није матерњи језик. Проблем су и уџбеници на српском језику, који нису преведени на најбољи начин, а нису ни лекторисани. То је један од значајних разлога опадања броја српских ђака који похађају наставу на матерњем језику, други је немогућност настављања школовања на српском језику. Високо образовање представља још већи проблем, јер нема катедре за српски језик“ сматра Ристић Костовска, додајући да на пољу образовања држава Србија својим сународницима може доста помоћи.

Соња Трајковић Андонов испред Удружења Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка“, говорила је о раду овог удружења на чијем су челу од оснивања 1992. године, увијек били Срби. Рекла је да су организовани летњи курсеви учења српског језика за српску и македонску дјецу и да при овом удружењу постоји фолклорна секција изводећи игре из Србије и Сјеверне Македоније.

Данијела Михајловић Каневце из удружења „Кошута“ из Охрида, рекла је да је забрињавајуће колико се мало српски језик говори у том крају, вјероватно и из разлога што тамо Срба има мало или су асимиловани. Раније је било више активности, а сада су се готово све свеле  на обиљежавање Светог Саве. Као забрињавајућу чињеницу изнијела је да пет студената из Битоља студира у Београду, а да нико од њих од Републике Србије није добио стипендију за коју су неки од њих конкурисали, али нису добили никакав писани траг зашто је нису добили.

Наташа Станчић из Српског културног информативног центра „Спона“, изнијела је податак да ова организација ради већ пуних 14 година. Имају свој портал, а тренутно се ради на оснивању интернет радија. Говорила је да је Спона издавала часопис  „Слово“, а  као подлистак „Словце“ намјењен дјечијем узрасту, како би се побољшало учење српског језика. Нажалост, из финансијских разлога лист већ неколико година не излази. Станчићева је навела да они иду даље и да почетком јуна имају низ активнсти од којих је истакла промоцију „EX YU ROK ENCIKLOPEDIJE“.

Жарко Николић из Удружења за промоцију културног насљеђа Српске заједнице у Македонији СРБТЕЛ, говорио је порталу које ради ово удружење и које има преко 200 постављених прилога. Рекао је да ће се тешко моћи основати српска телевизија, јер то много кошта, тако да овај видео портал једини прати већину активности које спроводи српска заједница у Сјеверној Македонији.

Часлав Јовановић из Уједињене српске заједнице у Куманову, говорио је о томе како је дошло до расцјепа у овој заједници, али да они који су остали раде на волонтерској основи и добијене пројекте реализују на најбољи могући начин. Јовановић сматра да у Сјеверној Македонији Срби морају имати једну кровну организацију и да поздравља иницијативу, да се у циљу што бољег дјеловања српске заједнице, направи састанак на коме ће учествовати сва удружења, партије и појединци који раде по питањима очувања српског идентитета.

О нејединству Срба и о томе да ли се пројекти Управе за дијаспору дијеле на прави начин, говрила је Живка Мишић Христовска из Кола српских сестара Куманово.  Сложила се да треба основати кровну организацију, а затим се осврнула на рад Кола српских сестара Куманово. Чланице Кола ове године биле су учеснице, међу још 65 других, на Сабору кола Српских сестара. Навела је да поводом 20 година обнављања Кола српских сестара ова организација, иако није ни од кога финансијски подржана, издаје своју монографију.

На крају свог излагања Миодрагу Линти поклонила је пригодан поклон свог удружења.

Предсједник Одбора Миодраг Линта рекао је, у завршној ријечи, да је одржавање оваквих састанака изузетно важно и да је битна стална комуникација Срба из региона са државом Србијом. Закључио је да ће у наредном периоду сазвати посебну сједницу Одбора која ће бити посвећена положају Срба у Сјеверној Македонији на коју ће бити позвани сви представници цивилног сектора, два српска посланика у Собрању и чланови владиног сектора из реда српске заједнице.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар