На Лучиндан одржан четврти сабор Љубињаца у Београду

У ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији 31. октобра 2025. године одржан је Четврти Сабор Љубињаца у Београду. Иако је програм био богат и пажљиво припремљен, овогодишњи одзив био је осјетно слабији него ранијих година.

Организатори су навели више разлога: Сабор је пао на Лучиндан, који многе породице славе као своју крсну славу; исте вечери у Гајдобри, мјесту препознатљивом по значајном броју љубињских колониста, играо је кошаркашки клуб „Херцеговац“ у лиги Србије, што је привукло дио публике; а датум је био и дан уочи годишњице трагичног догађаја у Новом Саду, у којем је страдало шеснаесторо људи – што је утицало на општу атмосферу.

Богат културно умјетнички програм

Ипак, они који су дошли – дошли су срцем.

Након извођења својеврсне химне љубињског сабора, пјесме „Љубим камен земље своје“, аутора Александра Јањића, која на најбољи могући начин – сценски, текстуално и музички – осликала Љубиње, одржан је богат културно-умјетнички програм у којем су наступили АКУД „Шпанац“, женска пјевачка група из Љубиња, млади гуслар Свето Вујовић, као и оркестар „Љубињски звуци“, који је својим препознатљивим репертоаром подигао расположење публике.

Приказан је промотивни филмови о највећем љубињском бренду – сарансаку (бијелом луку) – који се, захваљујући компанији „Аливит фарм“ угледног привредника Милана Пешута, пробио на свјетско тржиште.

Приказан је и дјелић атмосфере из Гајдобре, са утакмице КК „Херцеговац“, који се, захваљујући предсједнику Стојану Дангубићу, након неколико сезона пласирао у Прву КЛС. Са одушевљењем је поздрављена и вијест да је клуб током вечери уписао и четврту побједу у низу, овог пута над ОКК Београдом, резултатом 82:81.

Надахнута водитељка Влатка Турањанин Поповски, је у поздравној ријечи подсјетила да Сабор није само сусрет земљака, већ чин очувања идентитета.

– Љубиње је мјесто гдје коријени нису само у земљи него и у нама самима. Наше је да их чувамо, његујемо и преносимо.

Благослов на празник Светог Луке

Свештеник Милорад Средојевић, благословио је окупљене, подсјетивши на вијековну традицију молитве као темеља сваког почетка.

– Свети Лука је поуздан љекар душе и тијела, али и примјер како се брига о другима спаја с духовним животом. Нека нам Лучиндан донесе здравље и снагу.

Филозоф и књижевник проф. др Јово Радош обратио се присутнима традиционалном херцеговачком здравицом, подсјећајући да је то древни начин народног благослова и заједништва.

– Подижем ову чашу у добри час, да наздравим свима редом под овом гредом. Сретан вам састанак на сретном мјесту по Христовом закону и Божијој помоћи. Господ Бог нам помог’о и нико нам наудити не мог’о. Да се вазда слазимо, пазимо и никада не омрзимо. Сви у слози – Боже помози!

Гост Љубињаца, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, истакао је значај завичајних скупова за очување српског идентитета и културе. Подсјетио је на научни, духовни и културни допринос Љубиња српству, али и на, како је рекао, „данас све рјеђу, али у Љубињу још живу врлину – солидарност“.

Начелник Драпић најавио отварање фабрике дувана и оживљавање туризма

Поздраве из Херцеговине пренио је начелник Љубиња Стево Драпић, изразивши радост што сабор показује да Љубиње и даље живи у срцима људи, ма гдје они били.

– Трудимо се да Љубиње коначно не буде мјесто одакле ће млади људи одлазити, него да постане фино и достојно мјесто за живот – поручио је Драпић, нагласивши да је управо на локалној управи одговорност да створи добре услове и позитивну атмосферу за живот и рад.

Посебно је истакао људе који својим трудом и посвећеношћу унапређују заједницу, захваливши се привреднику Милану Пешуту „на свему што је урадио и допринио да Љубиње има добру репутацију и здраву атмосферу“.

Говорећи о развојним плановима, Драпић је нагласио значај неколико кључних пројеката који ће у наредним годинама одредити будућност општине.

– Изградња соларне електране на платоу Банчића, процијењене вриједности преко 150 милиона марака, означиће велики привредни искорак. Када буде пуштена у рад, само од концесионих накнада општина ће добијати близу милион марака годишње – што је, подсјетио је, четвртина садашњег буџета Љубиња.

– Та средства биће усмјерена у спорт, културу и друштвене дјелатности – у све оно што чини једну заједницу снажнијом и љепшом.

Посебно је истакао и пројекат вјештачког језера, акумулације од 200.000 кубика воде, што ће омогућити стабилно водоснабдијевање и развој пољопривреде.

– То је количина која одговара годишњој потрошњи воде из љубињског водовода, што значи да ћемо имати резерве које ће нашим пољопривредницима дати сигурност и шансу за даљи напредак.

Долазак фабрике цигарета, у сарадњи са пољском компанијом, означио је повратак Љубиња његовој старој дуванској традицији.

– У Љубиње је стигао први камион опреме за нову фабрику. То је знак да се једна стара, али часна производња, враћа у наш крај – казао је Драпић, подсјећајући да је узгој дувана кроз историју био препознатљив знак вриједних љубињских домаћина.

Драпић се потом осврнуо на туризам и нове развојне потенцијале. Подсјетио је да је хотел у Љубињу сада у власништву општине, што отвара простор за подизање туристичке понуде на озбиљнији ниво.

– Учинићемо све да хотел заживи у пуном капацитету, Наши адути су близина мора – свега 40 минута вожње – као и два гранична прелаза у непосредној околини, који пружају реалну шансу за развој транзитног туризма.

Реконструкција пута до Жегуље отвара нове развојне шансе

Једна од најважнијих инфраструктурних вијести тиче се пута до Жегуље, чија је реконструкција, како је потврђено, планирана за прољеће.

– Најслађи је ишчекани ручак, па ваљда смо и ми то дочекали – казао је начелник са дозом херцеговачког хумора.

Драпић је говор закључио позивом свим Љубињцима да не заборављају свој крај, да га посјећују и доводе пријатеље, јер, како је рекао, „свака ваша ријеч, свака посјета и сваки пројекат који долази из љубави према завичају чини нас срећним и поносним“.

Брборић: Сабор је мали конгрес херцеговачке културе

Предсједник Скупштине Удружења Љубињаца проф. др Вељко Брборић подсјетио је да је језик нит која повезује све генерације Љубињаца, без обзира гдје живјели.

– Када се окупљамо, ми не говоримо само истим ријечима – ми истим језиком чувамо памћење. Зато је важно да Сабор постоји, јер он није тек сусрет пријатеља, већ мали конгрес херцеговачке културе – рекао је Брборић, наглашавајући значај образовања и очувања народног израза.

Брборић је бираним ријечима говорио о значају књига проф. др Јова Радоша “Презимена Срба у Херцеговини”, као и о књизи Трифка Комада “Рече ми један чоек-херцеговачки разговори”.

Плакете пријатељима удружења

Брборић је уручио плакете и признања заслужним Љубињцима. Благодарје су добили: Здравко Михић (кум Сабора), Драган Слијепчевић, Милан Пешут, Деса Радић, Влатка Турањанин Поповски, Милан Бјелогрлић и Трифко Ћоровић.

Михић: Морамо бити јединствени

Кум овогодишњег Сабора, привредник Здравко Михић, поријеклом из Крајпоља, је истакао да му представља велику част што прима благодарје од својих земљака.

— Ово благодарје за мене има посебно значење, јер долази из срца мог народа и краја који носим у себи гдје год да пођем. Све што сам чинио, било је из љубави према завичају и из осјећаја дужности према својим коријенима. Наша матица је увијек била уз Херцеговину, и кроз добра и кроз тешка времена, а Херцеговци су, од вајкада, били познати као велики патриоте, људи чврстог карактера, ријечи и вјере. Данас нам је, више него икада, потребно народно јединство. Само заједно, окупљени око наших историјских и родољубивих вриједности, слиједећи политику државног врха, која је једина исправна за опстанак нашег народа, можемо сачувати оно што су нам преци оставили и обезбиједити будућност онима који долазе послије нас. Захваљујем се Удружењу на повјерењу и на свему што чини да се дух Херцеговине не заборави, већ да траје, повезује и надахнује. Хвала вам од срца — у име Херцеговине у мени — поручио је Михић.

Пецељ: Љубиње се мјери карактером својих људи

Предсједник Удружења Љубињаца академик Милован Пецељ у свом препознатљивом стилу је подсјетио на љепоту завичаја и његову симболику.

– Кад идете од Стоца преко Жегуље, пролазите кроз љути крш каквог нема нигдје у свијету. Цвијић је тај призор описао као сиво камено и узбуркано море. А када сиђете са Жегуље, дочекаће вас оаза сунца, као да сте у некој бајци. Око ње су разасута села и куће, данас, на жалост, у великој мјери празна. На тим пропланцима, међу љековитим травама, наш Милан Пешут је направио право чудо – спојио традицију и савремену науку и створио производе који се данас продају на свим континентима.

Пецељ је подсјетио да је Љубиње мјесто малобројно, али велико по духу и по људима који су из њега потекли.

– Љубиње се не мјери бројем становника, него племенитошћу, господством и карактером својих људи. Ми смо увијек били граничари – и вријеме је да нам се дозволи да као граничари стварамо више, да дамо још већи допринос овом цивилизацијском и динарском простору.

Посебно се осврнуо на нова археолошка открића која мијењају познату историју Љубиња.

– Приликом рестаурације цркве откривени су гробови и гробнице старе двије хиљаде година, из римског периода. То значи да се историја мијења – Љубиње, за које се до сада вјеровало да се први пут помиње у 14. вијеку, има историју дугу два миленијума.

Пецељ је са поносом подсјетио и на снагу љубињске дијаспоре, коју је назвао „љубињском Љубицом“ која се „развила на све четири стране свијета“.

– Данас нас има на свим континентима, најмање у самом Љубињу.

Захвалио је свима који су, упркос саобраћајним гужвама, дошли на сабор, посебно поздравивши дугогодишње пријатеље и сараднике и легендарног ктирора Храма рођења Господа Исуса Христа у Љубињу  Сава Ћоровића, као и привреднике који својим радом подржавају завичајне иницијативе.

На крају, предсједник Удружења уручио је водитељки програма букет цвијећа, нагласивши да је „заслужила више“.

Наздравио је најављујући да је на реду мали јубилеј и пети сабор Љубињаца .

– У ваше здравље и у име нашег Љубиња – живјели!

Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина