Обичај краљица за националну листу нематеријалне културне баштине Срба у Хрватској

Заједничко веће општина, Ансамбл народних игара СКД „Просвјета“ и Српски културни центар 15. октобра организовали предавање о обичају краљица у вуковарском крају.

У циљу уписа на националну листу нематеријалне културне баштине Републике Хрватске Заједничко веће општина покренуло је пројекат истраживања народног обичаја краљица. Предавање ком су присуствовали бројни уметнички руководиоци и чланови културно-уметничких друштава из вуковарског краја је имало за циљ да их подробније упозна са овим народним обичајем. Предавање су одржали етнолог и антрополог Весна Марјановић и етномузиколог и етнокореолог Гордана Рогановић.

– Реч је о духовским обичајима, то је педесетница, један значајан хришћански празник који у себи садржи и одређене прехришћанске елементе који се углавном манифестују кроз те поворке девојака које се на овом подручју зову краљице. Обичај заправо има различита имена. У Србији су то русалије и русаље, ладе и љеље, зависно о ком крају је реч – објашњава Весна Марјановић.

Овај обичај је углавном присутан код словенских народа. Имају га и Хрвати, и Срби, а једну варијанту и Бугари.

– На основу истраживања еминентних етнолога и мојих властитих верујем да је реч о прехришћанском обичају старе Европе да се ту негде надоместила романска и касније културе. У старијим записима стоји да су то, с једне стране, иницијације девојака пред удају у време пролећа, а са друге стране, да имају могућност да комуницирају са душама предака односно покојника у том времену о празнику духова. Код Словена, односно Чеха, Руса, Срба и Хрвата је задржан у овој варијанти девојачких обредних женских поворки. Оне су нам иначе интересантне зато што ми имамо обредне поворке и под маскама и без маски, мушкараца углавном, у зимском времену, кад је требало у оном старом добу традиционалног модела културе на неки начин оплодити мајку земљу, а у пролећном, су битне жене јер оне требају да одрже ту плодност, да би се родила нова вегетација, здравље и берићет, односно да би се популацији обезбедила егзистенција – рекла је Весна Марјановић.

Предавање ће помоћи КУД-овима да боље разумеју сам обичај и да га наравно боље презентују у својим кореографијама, а обичај краљица је на редовном репертоару и Ансамбла народних игара из Вуковара.

– Ова предавања нам пуно помажу јер су и Гордана и Весна биле на терену нашег краја. Оне су обишле села Трпиња, Борово и Даљ, у којима и данас живе обичаји краљица. И када нам пренесу своја истраживања са терена, онда је водитељима лако да направе или уобличе неки обичај, кореографију и слично како би то поставили на сцену. Наравно, можда не у изворном облику, али кореографски, уобличено за сценско извођење свакако да. Оваква предавања су златна – закључује водитељ КУД-а „Слога“ Вуковар Зоран Новоселац.

Почев од 2009. године, тадашњи уметнички руководилац ансамбла Далибор Милованчевић био је на терену села Трпиња и у разговору са мештанима прикупио је исказе од којих је сачинио материјал за постављање кореографија и српских игара вуковарског краја, у којем се налазио и обичај краљица.

– Од тада до данас се ништа није изменило. Кореографија је остала иста од првог дана како је постављена. Међутим, у овом моменту ћемо направити један други, мада сличан, приказ са материјалима које су скупиле Гордана Рогановић и Весна Марјановић. Оне ће један приказ краљица поставити на наш репертоар, онда ће све то бити снимљено и упућено према Министарству културе Републике Хрватске као предлог за заштиту нематеријалне културне баштине Срба овог краја, а то ће радити Ансамбл народних игара, као репрезентативни ансамбл српске заједнице у Хрватској – додаје Новоселац.

Међународни дан нематеријалног културног наслеђа обележава се 17. октобра, на дан када је 2003. године усвојена Конвенција УНЕСКО-а о очувању нематеријалног културног наслеђа. Одлука да се овај дан прогласи за међународни донесена на 42. заседању Генералне скупштине УНЕСКО-а у Паризу 2023. године.

Данас обредних радњи нема јер су краљице везане за црквени празник Духова, нема ни спонтаног окупљања младих девојака него ту улогу преузимају културно-уметничка друштва, јер су саме поворке сценичне и по начину одевања и у вокалном и играчком садржају и могу да се изводе и ван времена празника.

– Иако обичај имају и други народи краљице су српске зато што су носиоци и извођачи Срби. Оне су веома сличне, рецимо славонским краљицама или љељама, ладарицама. Сличне су по обраћању, по обиласку домаћинстава, чак и по садржају песама које обрађују етномузиколози и они који се баве народном књижевношћу, али је све је то слично. По мени, то су само варијанте, једино ако се Васкрс, односно Ускрс код католика и православаца не поклапа, онда се оне, одвијају у различито време. Дакле, временски се разликују, по броју учесника, по подели кад имамо и барјактаре и младу и краљеве и краљице. Ту има тих улога које сад варирају и то могу да варирају од места до места – закључује Весна Марјановић.

Преузето са: СРБИ.хр