Од породичног обећања до филмског свједочанства – Причa о „Јасеновачком завјету“

У Југословенској кинотеци 12. фебруара 2026. премијерно је приказан документарни филм Јасеновачки завет, посвећен породици Адлер, једној од бројних породица које су нестале у паклу Јасеновца.

Такође, прије саме пројекције обиљежено је десет година рада Гидеона Грајфа у Србији.

Ријеч је о јасеновачком завјету једног човјека Барака Габора који се заклео својој баки да ће свједочити и ширити истину о страдању породице Адлер у логору за истребљење у Јасеновцу, једном од најозлоглашенијих и најбруталнијих логора од укупно осам логора за истребљење у Другом свјетском рату.

Амбасадорка и предсједница Института Диана Будисавевић др Љиљана Никшић говорила је о самом филму и позвала све присутне да поздраве великим аплаузом проф. др Гидеона Грајфа.

– Учинили смо све што је било до нас да сачувамо културу сјећања на страдалништво јасеновачких мученика. Јасеновац је био логор од 240 квадратних километара, приближно 150 фудбалских стадиона, приближна цифра убијених варира од 83.000 до 700.000.

Историчар проф. др Гидеон Грајф нагласио је да се историја Јасеновца чува се не само у архивама и споменицима, већ и у породицама, у сјећањима пренетим кроз генерације. Једна таква прича је прича породице Адлер. Међу затвореницима који су учествовали у посљедњем бекству у априлу 1945. био је и Артур Адлер, јеврејски затвореник.  21. и 22. априла 1945. више од хиљаду затвореника јурнуло је на стражаре и бодљикаву жицу, знајући да ће већина бити убијена. Само је око стотину преживјело и њихова свијест се водила тиме да свијет мора знати шта се дешавало унутар Јасеновца.

– Преживљавање није био само инстинкт, већ и чин свједочења – поручује Грајф

Барак Габор, одрастао је са тим насљеђем. Прије своје смрти, његова бака Шошана га је замолила да обећа да ће отићи у Јасеновац и испунити јасеновачки завјет, да ће ширити истину о бруталном нечовјештву у Јасеновцу.

– И, ево, сада је уложио све своје снаге да се сачини овај документарни филм који свједочи о страдању његове породице, о скривеном Холокаусту на Балкану, геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Злочини у Јасеновцу нису настали спонтано. Они су окоријењени у радикално идеолошком свјетоназору, који је комбиновао ултранационализам, расно мишљење, вјерско искључивање, ауторитаризам и намјерно величање политичког насиља.

 

Народни посланик Миодраг Линта каже да имамо велику националну, моралну и људску одговорност да као држава учинимо све што је у нашој моћи како би истина о злочинима у НДХ и страдању Срба дошла до што већег броја људи.

– Лично као човјек и народни посланик залажем се дуги низ година да Србија покрене систематску борбу за признање геноцида над српским народом у НДХ, у међународној заједници. Да би ту борбу покренули морамо д испунимо три предуслова. Први је да Скупштина Србије коначно донесе резолуцију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима. Други предуслов је да Србија законом формира српски Јад Вашем, Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. И да дефинишемо Дан сјећања на српске жртве геноцида.

Захвалио се преживјелом логорашу Гојку Ромчевић и рекао да се диви његовој огромноj енергији и жељи да се и у овим годинама бори за истину о страдањима Срба у НДХ.

Народни посланик Бојан Торбица се захвалио свим присутним што гаје сјећање на хероје, на жртве.

– Имам обавезу према мојим синовима, мојој супрузи и њеном прадједи Стојану Кепчији, који се налази међу жртвама, човјеку који је у Јасеновцу био само зато што је Србин, православац. Пуштен је крајем 1943. на коњским колима, са четрдесет година као живи костур, послије само четири дана је умро код куће. Имао је среће да је успио још једном да помази по глави своје троје дјеце.

Млада Дуња Петровић је склопила материјале из Норвешке, Израела и Србије заједно са тимом сарадника Телевизије Галаксија из Чачка монитара докумензтарни филм Завет Јасеновца.

– Вечерас свједочите испуњену Јасеновачког завјета Барака Габора и његове породице.

Овај филм је глас оних који не могу више да говоре, он је споменик страдалима који остављамо будућим генерацијама на чување. Ово је филм о преживљавању, о невјероватној побједи живота над тамом у временима када је тама била једино што су ти људи видјели. Они су свјетло које и дан-данас свима нама показује пут.

Дијете логораш и почасни предсједник Инситута Диана Будисављевић Гојко Рончевић Мраовић наглашава да оно шта Хрвати нису успјели да изврше у два свјетска рата, покушали су да заврше у периоду од 1991. до 1995. године хрватском агресијом на Републику Српску Крајину у акцијама Бљесак и Олуја које су биле прва етничка чишћења у Европи од краја Другог свјетског рата.

– На територији НДХ било је 47 сабирних и логора смрти. Постоје 84 локалитета гдје је потврђено да је извршен геноцид, пребројано је 2.643 групна злочина, 184 крашке јаме и 4 бунара у које су бацали живе људе и лешеве. Парадигма бестијалности и окрутности био је концентрациони логор Јасеновац у којем су столовали усташки зликовци – свјетски шампиони бруталности, који су на 57 различитих начина убијали и мучили затворенике. Пакао је исувише блага ријеч за све оно што се дешавало у овом тако кратком, а тако трагичном периоду.

– Почетком јанура 1942. на Петровој гори, заклан је мој отац, убијени су мајка Јелена (44), сестра Стојанка (14), браћа Станко (10), Богдан ( 3), мене послије збјега на Петровој гори (7) усташе су одвеле у Дјечји усташки логор Јастребарско.

 

 

Оснивач Машмаут центра др Леа Ганор говорилаје о свједочанству преживјелог логораша Ервина Милера.

–  Док се припремамо гледати овај филм, морамо се суочити с чудовишном посебности Јасеновца. За разлику од других индустријских метода убијања које су користили нацистички Нијемци, грозоте у Јасеновцу биле су примитивне. Било је то мјесто гдје је људска душа била искушана на најстрашније начине. Вечерас, овдје, у Београду, обећавамо рећи истину. Бићемо гласови жртава. И обећавамо да ће истина Јасеновца остати у живућим причама. Одајмо почаст мртвима, његујмо преживјеле и претварајмо сјећање у функцију будућности изграђеној на миру и људском достојанству.

 

Присутни су били представници Ливнице Госи –  Катарина, Немања и Жарко Трипковић, представник Издавачке куће Књига комерц Бобан Стојиљковић, народни посланици Ана Ивановић и Александар Павић, Емилија Лукић, екипа филма која је снимала спот Посљедњи пробој логораша на челу са Луком Милошевићем, организација Српских студената у иностранству и Александар Љубомировић, Потомак Милунке Савић, ученици престоничке Математичке гимназије и Гимназије из Смедерева, као и студенти Универзитета Унион.

Гидеон Грајф је напоменуо да се ове године навршава 10 година како је учествовао на првом слушању о Јаеновцу у Скупштини Србије у организацији Одбора за дијаспору и Србе у региону и Министарства спољних послова. Тје је овом приликом у знах захвалности додијело захвалницу Миодрагу Линти, који га је прије једну деценију дочекао у Скупштини.

– Захваљујем се Миодрагу Линти великом извору инспирације за моја истраживања о страдању у НДХ-а.

Захвалнице су примили и Гојко Рончевић, Љиљана Никшић, Бобан Стојиљковић, Катарина Трипковић, Драган Станојевић, Миодраг Петровић и Дуња Петровић.

Текст и фото: Драгана Бокун