Одржан концерт под слоганом „Заштита нематеријалног културног насљеђа Кордунашке ојкаче“
КУД Петрова гора – Кордун из Београда организовао је концерт под слоганом Заштита нематеријалног културног насљеђа Кордунашке ојкаче, 29. новембра у Дому РВ и ПВО у Земуну.
Наступиле су многобројне пјевачке групе: КУД Петрова гора – Кордун из Београда, здравичар Драгиша Симић, гуслар др Никола Ђапић, МПГ Кордун – изворна група из Удружења Ђорђе Војновић из Инђије, ЖПГ Црнућанка из Горње Црнуће, ИПГ Сретенска свитања Раниловић, МПГ Славуји Баније из Земуна, ЖПГ Завичај Банија Мајур, МПГ Плитвице Београд, МПГ Коријени Београд, ЖПГ Повјесмо Београд, МПГ Банија Београд, етномузиколог Јелена Јоковић свирала је на гуслама, ИЗГ Светлана Спајић и ЖПГ Никола Тесла Крагујевац и посебнмо изненађење млада гусларка, петогодишња Јелена Ђапић.
Посебно емотивно је било заједничко извођење пјесме, добро знане међу Крајишницима, Нема раја без роднога краја. Пјесму је водио Рајко Вуканац, а придружили су му се сви учесници.
Минутом ћутања одата је пошта Зорки Самарџији која је пјевала у Удружењу Славонаца као и у ЖПГ Повјесмо.
Организатори су свим учесницима подијелили захвалнице, а затим послужили јелом и пићем. Са пјесмом и игром се наставило и након официјелног дијела програма.
Ојкача се пјева без музичке пратње, најчешће у двије или три дионице. Један пјевач започиње пјесму, а остали га прате дугим ојкањем које „носи” мелодију. Кордунашка ојкача није само пјесма, већ усмено свједочанство живота, историје и идентитета. Кроз ојкачу су се преносиле поруке о: љубави и чежњи, сеоби и одласцима, страдању, рату и губицима, завичају и припадности. Посебно мјесто има у крајишкој култури памћења, јер је често била једини начин да се изразе бол, туга и пркос у тешким историјским околностима.
Пјевала се у разним приликама – на сијелима, свадбама, славама, али и у тренуцима жалости. Везује се за заједницу, гдје су сви учесници равноправни, а пјесма настаје спонтано.
Данас је кордунашка ојкача симбол културног идентитета Кордунаша у расијању. Његују је културно-умјетничка друштва, завичајна удружења и појединци који настоје да сачувају овај облик пјевања од заборава. Иако је УНЕСЦО заштитио ојкање као нематеријалну баштину (у ширем регионалном контексту), за Кордунаше она има додатну тежину – као глас завичаја.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Бошко Мандић
