Одржан помен у Цркви Светог Марка жртвама у злочиначкој акцији названој Медачки џеп
Прошла је 31 година од како је Хрватска војска извршила агресију на српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ, која су се тада већ годину и по дана налазила под заштитом Уједињених нација. Том приликом извршен је страшан злочин над српским становништвом.
Према подацима Веритаса, у акцији „Медачки џеп“ страдало је 88 Срба. Међу жртвама је било 17 жена, а 26 лица је било старије од 60 година. На листи несталих води се још 11 лица.
Удружење породица погинулих и несталих Суза данас, 9. септембра као и сваке године организовало је парастос за страдале у Цркви Светог Марка који је служио јереј Владимир Пекић који је рекао да се данас подсјећамо монструозности усташких кољача.
– И ђаво се пред њиховим чином постиди. Убијени браћа и сестре су вијековима живјели на својим огњиштима, били су криви само зато што су Срби, зато што су православне вјере. Тешко да која ријеч може да утјеши. Тешко која људска правда може да наговијести бол, патњу, вас њихових сродника, потомака и пријатеља. Тешко која ријеч може да објасни такав злочин. Данас и сваке године и све дане вашег живота треба да се сјетимо овог страшног дана и злочина који је почињен.
Отац Пекић поручује да су заправо завијени у црнину и ње се не могу никада ослободити, осим ако их Бог не позове на покајање, они који су извршили злочин.
– Они који невини страдају иду Христовим путем. Вјеровали су да њихове комшије са којима су до тада живјели у назови братству и јединствиу не могу се претворити у злочинце.
Након парастоса присутни су поставили вијенац и цвијеће на споменик у Ташмајданском парку.
Том приликом се присутнима обратила Драгана Ђукић предсједница Удружења породица погинулих и несталих Суза.
– У овој акцији рањеника уопште није било. Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни (разбијене лубање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру) упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених.
Ђукићева је цитирала комнданта УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, који је 19. септембра 1991, послије комплетног обиласка поменутих села, изјавио: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно”.
– Тужилаштво Хашког трибунала је због злочина у Медачком џепу оптужило генерале Хрватске војске Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца. Бобетку оптужница није уручена због болести и умро је 2003. године. Предмет Адеми/Норац је препуштен хрватском правосуђу 2005. године. Суд у Загребу је 2008. ослободио Адемија свих оптужби, док је Норац осуђен на седам година затвора. Врховни суд је Норцу казну смањио на шест година. Од 2012. године је хрватско правосуђе оптужило још тројицу припадника Хрватске војске – Јосипа Крмпотића, Велибора Шолају и Јосипа Мршића, због злочина у Медачком џепу. Крмпотић и Мршић су осуђени на три године затвора, а Шолаја на пет година. Пресуде изостају или су срамне и неадекватне.
Из Удружења Суза поручују да им не могу одузети да његују сјећање на српске жртве и да чекају правду која је спора, али се надају да ће једног дана бити достижна.
Парастосу поред чланова породице присуствовали су предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, директор Веритаса Саво Штрбац и генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир проф. Миле Рајчевић.
Текст и фото: Драгана Бокун
