Одржан трећи зимски сабор Морполачана у Новим Бановцима

Завичајно удружење Морполача окупило је своје земљаке који живе у Београду и околини на трећем зимском сабору у Новим Бановцима, 22.априла 2017. године у ресторану „Novella uno“ у Новим Бановцима (општина Стара Пазова).

На почетку скупа jeреј Александар Класнетић и јереј Бранислав Џомбић су благословили скуп и одржали молитву за почетак доброг дјела. Затим су се помолили за здравље свих присутних и одржали помен за све страдале Морполачане који су свој живот положили за Крст часни и слободу златну у Другом свјетском рату и током грађанског рата деведесетих година прошлог вијека.

У програмском делу сабора учестовавали су гуслар Вукојица Сандић и млади гуслари Никола Малешевић и Димитрије Анђелић из школе гусала „Сандић“, свирале су се цинтаре ( традиционални инстумент познат као усна хармоника), играло се ужичко коло и „шија“ ( карактеристична игра из Далмације, наслеђена из Италије).

Окупљенима се обратио Миодраг Линта, посланик и замjeник предсjедника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије. Он је дао пуну подршку идеји Удружења да сагради цркву у селу Морполача посвећену Василију Острошком . „Ово је јединствен пример у Крајини да су Срби подигли величанствени крст висок 6,5 метара, чиме је послата јасна порука да се не одричемо свог завичаја и да негујемо љубав према својим крајевима без обзира на све што смо преживели 90-их година прошлог вијека“, истакао је он.

„Удружење постоји три године с циљем оживљавања нашег краја, и да вратимо православни дух народу, који су изгубили још од времена комунизма. Ми смо без вjере као мозак без главе“, каже предсjедник Удружења Mорполачана Невен Клеут. Он je нагласио да „ми Срби имамо „оружје“ којим се бранимо од непријатеља, а то су крштење, пост, причешће, литургија и молитва“. Када је градња цркве у селу у питању он каже да је до идеје дошло прије 8 година. „Још 1985.године један пророк из Морполаче, легендарни Миленко Ћатић прорекао судбину села и предвидио ратна дешавања 90-их година, као и да ће село остати празно, а његов гроб најближи цркви. „Тако је и било“, прича Невен, и додаје да имају план да подигну двије капеле као под Острогом“.

Милан Иванишевић, истакнути члан Удружења каже да овај пројекат финансирају из донација својих земљака који живе у  Србији и иностранству. „Наше село је мало, сиромашно, има укупно 170 кућа“, навео је он.

Један од чланова, Гојко Томасовић свирајући цинтаре подигао је у коло и младе и старе на дружењу. „Цинтаре су наш традиционални и од старина главни музички инструмент, познате и као усна хармоника. На њима се могу свирати разна далматинска кола, од тзв. кукулешће кола, циганчице, ужичког, моравца и других. Ја сам свирао и прије рата у цинтаре на нашим сајмовима и вашарима“, присећа се Гојко, који каже да су његове цинтаре старе 40 година.

За будућност Морполаче брине дjеда Бранко Мандић. Овај осамдесетогодишњак каже да је у селу глуво. „ Нема дjеце, нема посла за младе. Село је напустило 90 % становништва током 90-их, које се није вратило. Школа је затворена. Власт контролише становништво. Уколико неко од повратника физички није присутан у обновљеним кућама током неколико провера, дешава се да их скидају са бирачких спискова, што може проузроковати и друге проблеме, као што је одузимање права на пензију, социјалну помоћ итд. То је репресија на српско становништво тамо“, сматра он.

Током дружења Морполачана подијељени су примјерци мјесечног листа Српско Коло, јединог листа у Србији који се бави проблематиком Срба са подручја данашње Хрватске, Федерације биХ, Републике Српске и других држава региона а штампа се ћирилицом и на ијекавском нарјечју. Сабору се придружио у вечерњим часовима и свештеник Дарко Кончаревић из Батајнице заједно са чланом удружења “Чувари Христова Гроба” Слободаном Четником. Присутне су забављали крајишки пјевачи Дивномир Кукобат и Миле Делија, као и група Коријени.

Село Морполача се налази око 7 км источно од Станковаца, а од Бенковца око 19 км југоисточно. Поред Морполаче пролази ауто-пут. Насеље се до распада Југославије 1991. године налазило у некадашњој великој општини Бенковац a сада је дио општине Станковци. Уочи светог Илије 2015. године, владика далматински Фотије је освештао крст висок 6,5 метара, који је постављен на сеоском гробљу. Крст су подигли протјерани Срби и српски повратници уз помоћ цркве. Освећено је и земљиште за изградњу нове цркве Светог Василија Острошког.

новинар Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк