Одржано седмо Сретењско прело Врличке Крајине

По устаљеној традицији на Сретење 2026. године, у сали Интер-Холивуд на Лединама код Сурчина, преко 300 Врличана и њихових пријатеља окупило се на завичајном – Седмом прелу Врличке крајине. Госте су на улазу у салу, одевени у врличку ношњу, срдачно дочекивали Никола Милаш, Сузана Смиљанић и Василије Шкрбић.

А у сали много радосних тренутака сабраних, расположених Врличана – прелџија који се дуго нису видели и перманентно ширење позитивне енергије. Без водитељске најаве, жамор гостију, прекинули су звуци дипли – извођача Милана Миће Утржена, пореклом из Уништа. Он је научио да користи дипле још као дечак док је на планини Динари чувао овце, а у зрелом животном добу се определио да израђује рукотворине од дрвета – највише гусле. Утржен је диплио у ходу по целој сали и на тај начин вратио мисли присутних ка родној груди у Далмацији.

Уиграни тандем водитеља Јована Марић и Дејан Рнић се захвалио Милану Мићи Утржену што је свирком дипли представио традиционални, најдоминантнији музички пасторални инструмент на простору између Динаре и Свилаје, па је најавио најмлађег учесника програма. Ради се о Милици Смиљанић, пореклом из Цивљана која је, кроз стихове пјесме “Под Свилајом село”, ауторке Сандре Ратић Зечевић (живи у САД, а пореклом је из Отишића), окупљене госте подсетила на родни крај.

Затим се присутнима са пригодним речима обратио један од организатора скупа Драган Петковић (пореклом из Маовица): “Добра вече Врлико и помоз Боже и свети Нико. Тако би наши стари изговарали добродошлицу. Добра вече Цетињани, Цивљанчани и Косорани. Добра вече Кољане, Лактацу, Дабру и Бителићу. Добра вече Отишићу, Маовицама и Подосоју. Добра вече и Уништима, Штикову и Гарјаку.

Добра вече и добро вам Бог дао свом нашем роду расејаном по васцјелој кугли божанској. Распршише нас силе земаљске као латице од маслачка по цјелом свијету. Силa божанскa даде нам рођењем крст да нас чува и коријен да се примимо гдје год паднемо. Наш корјен и наш крст је вјечно са нама. Ово наше прело и посијело, обичаји и сабирање дио су тог нашег коријена и Динарског кода који нас чувају, да нас не одувају времена бурна и силе нечастиве.

Зато је ово наше окупљање и сабирање битно да искажемо своју припадност и поштовање своме роду, вјери и корјену. Сви смо ми овдје неки род кад би се иситивао днк до 10 кољена уназад. А испитивали смо неке родове. У сваком од тих 10 кољена у некој генерацији био je неки ПИЛИПЕНДА мали или већи, који нас је чувао, бранио и сачувао да останемо оно што јесмо. Било је нажалост и Куријела и Кљака, а и дан данас их имамо више него довољно. Али нека буде по Божјој замисли и нек његова буде задња. Добро дошли на традиционално седмо по реду велико прело Врличке крајине.

Хвала вам што сте се одазвали у оволиком броју, уз нашу жељу да се исто тако бар годишње окупљате око својих корјена, огњишта и богомоља у селима врличког краја. Како радили тако вам Бог свима помогао.

НЕКА ПРЕЛО ПОЧНЕ”.

Водитељи програма су подсетили Врличане на историјски податак да су -избегли монаси из манастира Драговића – далеке 1587. године у Панонској низији подигли манастир Грабовац. Посебно је значајна минула година за учвршћивање веза између расутих Врличана (које обједињује манастир Драговић у Далмацији) на једној, са манастиром Грабовцем у Мађарској на другој страни. Елем, за манастирску славу Аранђеловдан у Грабовцу појавила се дружина Чувара Христовог гроба. Својим витешким држањем у живописној народној ношњи кршни Динарци су, заједно са пјевачком дружином пореклом из Буковице, очарали Високопреосвештеног митрополита будимског г. Лукијана, монаштво и свештенство, као и остале присутне вјернике. Захваљујући поменутој величанственој прослави Аранђеловдана, вечерас су се синђел Митрофан и мати Софија из манастира Грабовац појавили на врличком прелу. Унели су већу радост међу окупљене Врличане, па су поздрављени са дуготрајним аплаузом, изашли на бину и у краћем говору поздравили сабране браћу и сестре, нагласили значај чувања традиције и обичаја, прочитали молитву Оче наш и благословили завичајни скуп.

Почетак културно-уметничког програма обележен је завичајним пјесмама са врличког подручја, прво “Чобанском мелодијом” извођача Илије Драгића, пореклом из Цивљана, онда мушке пјевачке групе у саставу: Ђуро, Момчило и Петар Баришић, пореклом из Цетине, а потом и женске пјевачке групе у саставу: Милена Винчић, пореклом из Лактаца, Ружа Маљковић, пореклом из Уништа и Нада Милковић, пореклом из Кољана.

У наставку програма у наступили су чланови СКУД “Извор” из Станишића (највећег далматинског села у бачкој равници), а уметнички руководилац удружења – Драган Парађина је публици представио следеће нумере. Прво је наступила женска пјевачка група са буковачком грокталицом “Ој стара бако, грбаво чељаде”, па онда пјесмом из Равних Котара “Далеко ме обетала нана”. Станишићани су затим кроз српске игре из Буковице показали и своје играчке способности. Посебно радује чињеница да је међу играчима запажен значајан број младог нараштаја, тако да удружење не треба да брине за своју будућност. Први блок наступа СКУД “Извор” са пјесмом “Дођи моје са Отрића јање”, заокружила је мушка пјевачка група у саставу Милорад Чавлин, Драган Парађина и Небојша Ибрахимовић.

За коло се спрема најмлађа генерација Маша Безбрадица, Лана Куриџа, Милица Радујко, Дуња Безбрадица, Наташа Грујић, Реља Тутуш, Мирјана и Јована Драгичевић, Деа Гусић и Елена Чавлин, а у позадини женска пјевачка група

Поред Далматинаца активних учесника у програму, радо виђен гост на Врличком прелу је и песник Немања Зивлак, пореклом из Босанског Грахова, који се трбухом за крухом обрео у Немачкој. За овај скуп изрецитовао је стихове своје пјесма “Србуј”.

На крајишком пјевачком небу појавило се ново Удружење грађана “Од тромеђе до мора” из Старе Пазове, чија је мушка група отпјевала сплет крајишких пјесама. Њихов наступ наишао је на изузетан пријем код мати Софије која је пожелела да се фотографише са њима.

Други блок СКУД “Извор” отвара са мушком пјевачком групом која је отпјевала буковичку нумеру “У бећара кошуља шарена”, да би потом женска група отпјевала пјесме “Чувала сам говеда и овце” и “Отај дечко јесте плави”.

Поебан културни догађај у програму представља пјесмарица Александра Васиљевића из Крагујевца (Врличанина по мајци из рода Кнежевића из Цетине), под насловом “Мирис кадуље”. Збирка пјесама завичајног карактера је одштампана уочи прела и била је доступна посетиоцима на улазу у салу. Иначе, Васиљевић је пре 10-ак година објавио роман “Са Цетине Никола”, а ово му је прва пјесмарица из које је изрецитовао пјесму о Динари. Александар је од малих ногу заволео реку Цетину, истоимено село и планину Динару, а у зрелом животном добу та везаност је крунисана романом и пјесмарицом.

Од прошлог прела уведена је пракса да се обавезно одигра Врличко коло, тако да се и овог пута млађарија спонтано окупила на подијуму. На звук дипли челну позицију у Врличком колу преузео је млади брачни пар Стефан Смиљанић и Радојка Јевтић Смиљанић, а за њима у коло су се ухватили измешани Станишићани и Врличани.

После паузе за вечеру организатори скупа су далматинским капама са натписом Врличко прело и букарама наградили најмлађе и најстарије прелџије, као и оне који су дошли из далека.

Водитељи Јована и Дејан су гостима пожелели да уживају у даљем музичком програму, најавили пјевачке групе “Мерак Крајине” и “Зрмања” уз поруку да се догодине поново окупимо на Сретењу.

Милош Мељанац

 

НАПОМЕНЕ:

Део фотографија преузет од пријатеља са друштвених мрежа.

Захваљујем се Николи Маљковићу, Драгану Парађини, Дејану Рнићу, Ђури Смиљанићу, Милану Стојићу и Милану Цвитковцу на помоћи у изради чланка.