Осуђујемо напад на Србе, али…

Док су чланови екстремно десних странака нашли оправдање за насилнике, пребацујући кривњу на припаднике српске заједнице и њихов културни програм који се одржава у студеном, политичари из странке на власти декларативно су осудили догађаје, али с фигом у џепу, хватајући се за везник “али” као за амајлију, чиме су релативизирали сплитску срамоту.

акон филофашистичког дивљања момака у црном, с усташким повиком као стимулансом, упереног против културно-фолклорног програма који је у склопу Дана српске културе требао бити одржан у Сплиту, чланови екстремно десних странака, али и поједини политичари из ХДЗ-а, заредали су с коментарима. Док су први очекивано нашли оправдање за насилнике, пребацујући кривњу на припаднике српске заједнице и њихов културни програм, други су декларативно осудили догађаје, али с фигом у џепу, хватајући се за везник “али” као за амајлију, чиме су релативизирали сплитску срамоту.

Ситни трговци на туђој невољи из сплитско-далматинског ДП-а на својој су Фацебоок страници изразили “пуну подршку храбрим младим људима који су на пристојан и достојанствен начин изразили своје грађанско неслагање с провокативним скупом и прекинули га”. “Њихова порука је јасна: У Сплиту се не пљује по Вуковару и Хрватској! Тко то не разумије, нека учи и не провоцира”, поручили су из огранка на чијем је челу Марко Жаја, савјетник министра туризма Тончија Главине. Ову објаву је са свог Фацебоок профила лајкао па недуго затим лајк повукао још један истакнути ДП-овац, министар пољопривреде Давид Влајчић.

Реагирао је и њихов предсједник Иван Пенава, уз неизоставно “али”… “Доиста осуђујемо и нема мјеста насиљу било које врсте. Али зашто се правимо да се ништа није догађало? Зашто ниједна мањина у Хрватској нема проблем осим Срба. Више стољећа је континуиране великосрпске пропаганде и својатања српске културе”, рекао је, да би нешто касније током уторка донекле ублажио ставове. “Нажалост, научили смо да нам од српске државе и културних институција из Србије долазе изјаве које посежу за хрватском културом, хрватском знаношћу итд. Кад то повежете са студеним, да смо за два дана у Вуковару на укопу Ницолиера, то ствара захтјевну атмосферу и пред српску заједницу и пред нас”, казао је Пенава.

Што пак рећи о подвалама и лажима којима се, у недостатку икаквог другог садржаја, служи Марин Милетић, саборски заступник Моста. Милетић је на Фацебооку дао упуте припадницима навијачке скупине Торцида да требају масовније доћи испред Министарства културе и министрице “Обуљенке која суставно уништава хрватски идентитет, а промиче многе ствари које не раде добро за наше друштво”. У свом шампионском потхвату запјенио се базен испод Милетићевог профила па је дао подршку момцима насилницима, којима је, као нас учи Милетић, “засметало што се тај програм проводи баш сада, два дана прије спровода вуковарским бранитељима, херојима и у мјесецу када ми Хрвати обиљежавамо окупацију нашег града хероја – Вуковара”.

Онда је, у недостатку инспирације запао у ноторну лаж, написавши да Хрвати немају нити један једини културни центар у Србији, док “Српско народно вијеће, уз помоћ Пленковића и СПЦ-а, гради у Хрватској 40 својих културних центара!” Милетић не зна, или се прави да не зна, да Хрвати у Србији имају на десетке својих културних центара, од којих су најпознатији онај Хрватског културног друштва – Хрватски културни центар Београд. Ту је и центар у Новом Саду, затим центар “Буњевачко коло” у Суботици, па ХКЦ “Сријем” у Сремској Митровици и тако даље, све до Хрватског културно-просвјетног друштва “Матија Губец” из Таванкута.

Милетић је у недостатку инспирације запао у ноторну лаж и оптужио СНВ да гради 40 културних центара, а да Хрвати немају нити један у Србији, мада их имају на десетке

Милетићев страначки колега Звонимир Троскот сматра да је Сплит одговор на шутњу Владе и непрестано понижавање Домовинског рата. Какве везе имају дјечја драмска дружина, пјевачки збор сплитских госпођа или млада виолинистица с “непрестаним понижавањем Домовинског рата” тешко је рећи, али те везе постоје у Троскотовој алтернативној верзији стварности.

Даље, градоначелник Вуковара Маријан Павличек осудио је протјеривање учесника, али, увијек има то “али”, “мјесец студени је мјесец пијетета, сјећања, велике симболике, туге и поноса на убијене, када се сјећамо свих жртава, страшног злочина с елементима геноцида”. “Нећемо никад никоме дозволити да с једне стране ту жртву омаловажава, али исто тако не можемо дозволити никоме да у име те жртве пријети неком другом. Тако би жртва пала у други план, а мислим да су ово дани када управо та жртва мора бити на првом мјесту”, изјавио је “градоначелник свих грађана Вуковара”.

Своје “али” има и бивши заступник Павличекових суверениста Марко Милановић Литре, који је отишао и неколико корака даље како би “разоткрио” теорије завјере и уроте “митова из српског света”. Он проблем не види у нападачима, које је, наравно, пословично осудио, него у “културно-политичкој офензиви из Београда” и у “ширењу идеје српског света”. “Недавни серијал РТС-а ‘Култура Срба у Хрватској’ отворено приказује ‘српску Далмацију’ као изгубљени дио ‘повијесне српске земље’ и неостварени сан Велике Србије. ‘Српска Далмација’ постоји само у главама оних који су пуцали по њој. А замислимо обрнути сценариј: што би се догодило да ХРТ или неки хрватски јавни сервис објави документарни серијал о ‘Хрватској култури у Војводини’, у којем Земун приказујемо као ‘хрватски простор’”, разоткрио је Милановић Литре узрок напада у Сплиту.

Има још, извјесна Јулија Будимир Бекан, чланица ХДЗ-а и допредсједница Градског котара Блатине-Шкрапе, гдје се догодио проусташки испад, претпоставља да су се “сплитски момци спонтано окупили да изразе незадовољство одржавањем наведеног скупа у мјесецу највећег пијетета и сјећања на све жртве Домовинског рата, нарочито Вуковара и Шкабрње, те неколико дана прије сахране једног од хероја Домовинског рата Француза Ј. М. Ницолиера”. “Као хрватска бранитељица и припадница славне 4. гардијске бригаде од 1991. године, котарска вијећница и допредсједница Котара сматрам да је одржавање Дана српске културе могло бити организирано у неком другом мјесецу, легалном процедуром и да никаквих неспоразума не би било”, поручила је Будимир Бекан, која се за разлику од свог шефа није оградила од протузаконитог чина гомиле.

Њезина страначка колегица, министрица културе и медија, већ споменута Нина Обуљен Коржинек, изјавила је да је згрожена, али и да има осјећај горчине. “То је био инцидент који се није смио догодити у демократској држави. То је усмјерено против људи који су наши суграђани, који мирно живе у свом граду”, рекла је, “али морамо бити свјесни да Хрватска проживљава ствари које проживљавају и бројне друге еуропске државе”. Али, али, авај али, зар се ова министрица шали?

Преузето са: Новости