Пустош након Олује

Свечаним програмом, у оквиру којег се главни део одржао на книнској тврђави 5. августа, у Хрватској је обележен Дан победе и домовинске захвалности као и Дан хрватских браниоца. Хрватска се присећа 5. августа 1995. године.

Хрватска тог дана слави војну победу и повратак тих делова у уставно правни поредак РХ док се Срби тог дана присећају бројних убијених и несталих у овој акцији и чињенице да је у оквиру Војно полицијске акције „Олуја” протерано више од 200 000 Срба из Баније, Лике, Кордуна и далматинске Загоре. Велики део њих се никада није вратио на своја огњишта, а исто тако и до данас многи од тада несталих Срба никада нису пронађени.

 

– Посебно се сећамо патњи наших сународника које су проживљавали у годинама повратка, као и патње оних који се никада нису вратили и који су трајно остали и без дома и без завичаја у којима су они и њихови преци генерацијама и вековима живели. У Хрватској је све мање сећања на страдања суграђана српске националности, а у Србији све мање сећања на страдање припадника хрватскога народа. Државне политике сећања удаљавају се од изградње и учвршћивања политике мира и помирења међу Србима и Хрватима, између Србије и Хрватске. Наставићемо подсећати и Владу и правосудне институције на законску, међународно преузету и јавно декларисану обавезу да ће се почињени злочини према српским цивилима санкционисати – речено је на комеморативном скупу Српског народног већа поводом обележавања Олује.

 

Исто тако подсетили су да су у протеклих 30 година подигнуте само три оптужнице, од којих су две завршиле осуђујућим пресудама, и то за злочин у Кијанима и за злочин у Прокљану и Мандићима. Како је речено међу непроцесуираним злочинима је и злочин почињен према избегличкој колони која се кретала цестом од Глине према Двору и била нападнута на подручју Равног Рашћа, Доњег Класнића и Доњег Жировца.

 

Не прича се довољно гласно о последицама Олује

Оно што је додатни проблем је чињеница да се ни после 30 година живот на просторе где су вековима пре тога живели већином Срби није вратио. Села и градови су пусти или полу пусти. На мање од 50-ак километара се налази Загреб и сво блештавило главног града Хрватске док и данас у неким селима где живе Срби нема струје или воде. Куће су се урушиле или су обрасле сада већ густом шикаром, индустрије нема… Нема ни младих тако да у неким селима живе само старци док им деца живе негде даље. Неки од њих би се можда и вратили у своја села, али како да се врате када тамо немају ни основне услове за нормалан живот. За Владу РХ и министре ти простори и нису нешто посебно важни док општине и градови сами немају средстава нити ресурса да могу направити нешто више. Резултат свега тога је да неки наши суграђани српске националности на тим просторима живе као пре стотињак година. Има и оних који су на рубу глади. После свега поставља се питање шта ће бити с тим просторима за десетак – двадесет година, односно када међу живима не буде више нити ових старих који су одлучили се вратити и умрети на својим огњиштима.

 

И док смо сви заједно сведочили војној паради, а онда и свечаном програму у Книну, у Хрватској готово да нико не прича о тим проблемима. Не прича се довољно гласно нити о последицама Олује и протеривања Срба, а с обзиром на све шта се догађа требало би. Каже то и хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски који је још 1995. године, и то 7. августа, као заменик председника ХХО-а, одржао конференцију за новинаре на којој је говорио о свему шта се догађало током Олује, односно изнео је прве податке о жртвама после те војне операције. И данас, када се присећа тога, каже како је то у време велике еуфорије и славља изазвало велики скандал о којем се данима после причало.

 

– У то време сви су причало о чистоти ратовања и великој победи те је онда настао шок. Многи нису веровали да су током те акције као и после акције побијене стотине цивила. Када се говори о самој акцији она је била оправдана јер Хрватска као држава није могла нормално функционисати. Имали смо исто тако и чињеницу да је стање људских права на просторима РСК било катастрофално. Међутим, цена те акције је била висока. Мислим ту на бројне побијене Србе, као и вишегодишње одбијање да се призна та чињеница – рекао је Пуховски.

 

„Било је то договорено етничко чишћење“

Осврнуо се Пуховски се и на свечани војни мимоход рекавши како нико, осим Анте Готовине и то индиректно, није говорио о жртвама током Олује. Говорећи о самој војној акцији Олуја рекао је како је парадоксално да се она одвијала као Safari, односно да је ХВ освајала око 125 квадратних километара на сат на брдовитом терену, а да су се у исто време догађали и бројни ратни злочини.

 

-Током те акције протерано је између 125 и 150 хиљада Срба. Било је то етничко чишћење које вероватно нису договорили Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, али су њихови интереси били посве паралелни – Туђман се хтео решити што већег броја Срба у Хрватској, док је Милошевић желео да се ослаби морална позиција Хрватске као државе жртве и да се део протераних Срба насели на Косову. Током те акције догодили су се и бројни ратни злочини о којима се ништа не зна нити ће се врло вероватно за већину њих икада ишта дознати. Села и градови су полупразни, а ти простори су остали попут „спаљене земље“. Тамо готово да нема живота и бојим се га дуго времена тамо нити неће бити. Ти делови Хрватске ће годинама још бити празни, без људи и без икаквог напретка. О судбинама бројних несталих Срба се ништа не зна. Тужно је све то и трагично чему сведочимо 30 година после Олује – рекао је Пуховски који каже како је све то не само проблем протераних Срба него и целе Хрватске, али и да многи тога нису свесни нити размишљају на тај начин.

 

Када је реч о самом положају Срба 30 година након Олује Пуховски каже како је он мање лош него што је био раније, али не ради неког плана и суставног рада него ради чињенице да су Срби у Хрватској испали из фокуса. Појашњава то и кроз туристичку сезону наводећи како готово да нема инцидената усмерених према туристима из Србије, те да у глобалу се положај Срба у Хрватској може оценити коректним подсећајући како је број Срба у Хрватској данас заправо готово па занемарив у односу на раније. Потврђују то и службени подаци са пописа становништва. Према резултатима пописа становништва из 1991. године у Хрватској је живело 581 663 Срба што је било 12,2 одсто укупног становништва. Тај број је био и већи јер су се тада многи Срби, посебно по градовима, изјаснили као Југословени. Данас, 30 година касније, у Хрватској према службеним подацима са пописа становништва, живи 123 892 Србина, што чини 3,2 одсто укупног становништва Хрватске.

Преузето са: СРБИ.хр