Сјећање, пјесма и молитва за Крајину: Достојанствено обиљежавање страдања Крајишника на Бусијама

Након Свете литургије у Храму Светих Ћирила и Методија на Бусијама 21. децембра 2025. године, отац Драган Зорица је служио помен свим Крајишницима убијеним, несталим и прогнаним у периоду од 1991. до 1995. године, као и јунацима који су своје животе положили за слободу.

Након литургије и помена положени су вијенци испред споменика који представља симбол сјећања на страдање и прогон Срба током злочиначке операције Олује 1995. године. Том приликом присутнима се обратио један од организатора овог сабрања, предсјеник Србског светионика Милан Чучковић, подсјетивши на повод окупљања и значај културе памћења.

У Парохијском дому организована је Академија под називом Крајина живи коју је благословио отац Драган пригодном бесједом.

 

У наставку програма, Душко Дејановић говорио је о др Михајлу Петровићу, крајишком Србину из Карловца, који је током Првог свјетског рата у Србији основао модерну хируршку болницу. Посебно је нагласио да је ријеч о личности која је, нажалост, више цијењена у иностранству, него код сопственог народа.

О култури памћења и историјском континуитету страдања говорио је Милан Чучковић, осврнувши се и на дјечји логор у Сиску који је постојао током Другог свјетског рата, као и на страдања у систему логора Јасеновац. Скренуо је пажњу да су свједочанства о тим злочинима намјерно изостављена због присуства великог броја дјеце у сали.

Први пут се на оваквом скупу обратила Зорица Џаја, која је анализирала злочиначку операцију „Олују“ кроз призму медијских наратива у Хрватској и Србији, указујући на њихове суштинске разлике и промјене кроз вријеме.

У културно-умјетнички програму учествовали су пјесник Стефан Максимовић који је извео српску здравицу из своје недавно објављене збирке духовно-родољубиве поезије Таин, док су се чланови мушке пјевачке групе Ћиро Личка Кладрма Дрвар публици представили личким ојканом и пјесмом Гарава машина.

Никола Ђапић је испричао поучну причу Стевчина и бег од Крупе, из књиге њеовог дједа Илије Т. Радеке Свак’ своју рече, а на гуслама је извео пјесму Крајино, рано над ранама. Стефан Максимовић је рецитовао пјесму „Шљива“. Пјесму „Суза крајишка“ извела је Сара Керић.

Посебне емоције код публике изазвао је наступ дјечјег хора „Анђелчићи“, који су први пут наступили пред публиком изводећи пјесму Ми смо деца неба.

Услиједио је и наступ Завичајног јата са пјесмом „Света Крајина“, уз музичку пратњу оца Драгана на гитари, као и заједничко извођење пјесме „Мала кућа“, у којој су дјеца пјевала рефрен.

Присутнима се обратио и предсједник Удружења грађана Бусије Јован Вученовић, који је говорио о уништеним православним светињама у Книну и околини током деведесетих година прошлог вијека.

Програм је завршен заједничким извођењем пјесме Нема раја без роднога краја.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Бошко Мандић