Споменик Гедеону Заставниковићу у Госпићу
Од бројних великна Војне Крајине, посебно се истиче личност Гедеона Заставниковића. Гедеон је рођен у Широкој Кули, мада негдје стоји да је то било у Госпићу 1824. године. Умро је веома млад године 1869. у Бечу. Као бивши пуковник слуњске пуковније проводио је реформе у Крајини те подигао 22 основне школе. Поред тога, остало је готово незапажено, да је својевремено извршено гласање о статусу Војне Крајине. Питање је било, да ли остаје исти статус под управом Беча или да се изврши прикључивање осталој цивилној Хрватској. Гласањем је одлучено да остаје досадашњи статус, и то за један глас. Можда баш за његов глас, јер се у одржаној предходној расправи Гедеон изјаснио. Рекао је: „Нека ш њом управља онај као до сада“. Значи Беч.
Фотографију споменика Гедеона Заставниковића пронашао сам у несеређеним фотографијама Радивоја Симоновића из албума „Велебит 1904“. Игром случаја фотографија споменика није склоњена.
Заставниковић је био побочник (ађутант) Бану Јелачићу.
Овако је описан знчај подизања споменика.
„Године 1867. великим државним трошком а иницијативом велебрижног за своју милу домовину генерала Гедеону Заставниковићу сагради, у знак захвалности лички официрски збор лијепи споменик у Госпићу на најљепшем мјесту под управом ондашњег капетана, а сада генерала Ивана Томичића“.
Извор: Несигурност иметка, Народне новине.
На споменику је писало: „Генералу Гедеону Заставниковићу, мужу о Војничкој крајини веле заслужну, вјерни штоватељи и пријатељи“.
И то с једне стране латиницом а с друге стране ћирилицом.
Поред главног трга у Госпићу био је и Парадеплац и на њему споменик Гедеону Заставниковићу. О одржавању споменика у Градски ред, 1877. стизале су опомене о одржавању споменика.
Извјесни дописник, који се потписао као Личанин, објавио је 1877. године писмо у новинама „Приморац“ из Краљевице ово писмо:
„Чуј роде!
Од стране Госпићана хрватских родољуба, опомиње се обћински уред, да пази на ред и чистоћу града, а на посве Заставниковићеву шеталишту, те да не запушта споменика тог личког великана, који му подигоше његови пријатељи и штоватељи“.
„Не могу, ако би све и хтјео, даље о том нереду говорити, већ хоћу да промотримо споменик нашег незаборавног генерала, витеза Гедеона Заставниковића.
Свима, браћо, јест нам добро познато, каковом тешком муком подигосмо витезу нашем споменик, те ваљда се и сад сјећате, да је било такових хрватских родољуба, који имаше једва свој новчић за свету сврху; те тако у срцу Лике подиже се споменик, а сиромашни, ну духом јаки Личани показаше, како љубе, како штују свог хрватског доброчинитеља“. – Личанин.
У Хрватском планинару из 1900. године описано је шеталиште, које се налази у хладовини липа и дивљих кестенова. Ту је смјештен обелиск висок седам метара генералу Заставниковићу. Споменик је постављен год. 1870. са натписом с предње стране:
„Гедеону Заставниковићу мужу о војничкој крајини веле заслужну. Харни штоватељи и пријатељи“.
То је записано и ћирилицом са задње стране споменика. С десна је исти натпис њемачки, а с лијева латински.
У тексту пише да нема достојнијег нити љепшег споменика Ф.З.М. Фрањи баруну Филиповићу од зграде велике гимназије у Госпићу, коју је он основао 1878. године. Зграда се истиче својим прочељем испред које је лијеп дрворед.
Наведен је камени мост преко Новчице, код којег избија врело питке воде. До прије двадесет година ту је била кула Ризван – аге Сенковића, која је срушена. Било је и трагова Алићеве градине .
Извор: Хрватски планинар
Споменик је срушен у Другом свјетском рату. И ту постоје два објашњења. Да ли је то учинила нова власт или усташе, које су се налазиле у Госпићу читаво вријеме рата. А Шеста личка је напустила Лику у новембру 1943. године. Чудно.
У Новом Саду, 18. јула 2024.
Томо Радусин
