Сташа Кошарац: Не само Европа – Република Српска гради економске мостове ка цијелом свијету

Замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ и министар спољне трговине и економских односа у ексклузивном разговору за Српско коло

У времену регионалних и глобалних економских изазова, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ на челу са Сташом Кошарацем настоји да Републику Српску и БиХ позиционира као стабилног и предвидивог партнера. Од регионалне интеграције преко CEFTA и иницијативе Отворени Балкан, до развоја обновљивих извора енергије, дигитализације и подршке малим и средњим предузећима – министарство гради економију конкурентну, одрживу и глобално повезану. Јачање руралних средина, задругарства и иновативног предузетништва само је дио стратегије која тражи одговорну координацију, унутрашњи дијалог и досљедно поштовање Дејтонског оквира, као темеља стабилног и просперитетног развоја. Министар Кошарац у разговору за Српско коло осликава визију и конкретне кораке ка економском јачању нашег народа и земље.

– Као надлежно министарство за имплементацију CEFTA Споразума, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ у оквиру своје надлежности проводи и координира процесима који су у вези са имплементацијом овог споразума, али су у надлежности других институција у БиХ. До сада је постигнута потпуна либерализација трговине робом и стварање заједничког тржишта у области слободног протока производа међу потписницама, али је примјена нових процеса (дигитализација, изградња инфраструктуре, административни капацитети за примјену нових процеса) и даље отежана.

Колики су домети иницијативе Отворени Балкан?

– Иницијатива Отворени Балкан, није замјена за CEFTA Споразум, већ одраз потребе за надоградњом постојећег уговорног оквира у оквиру овог споразума који регулише слободну трговину ка ширем и дубљем облику економске интеграције, усклађеном с будућим приступањем јединственом тржишту Европске уније. Република Српска и ми, њени представници у институцијама БиХ, снажно подржавамо сваку регионалну иницијативу за економско повезивање кроз заједничке активности као што су: укидање непотребних економских баријера, нарочито у царинском поступку, слободно кретање радне снаге, инвестициони пројекти, стратегијe у области транспорта, енергетике, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије. Нажалост, БиХ се није придружила овој иницијативи због опструкција дијела политичких структура из ФБиХ. То је политика, због које, нажалост, трпе привредници и из Републике Српске и ФБиХ.

                                       ПОЛИТИКА СУВЕРЕНИТЕТА

Сташа Кошарац је више од половине свог живота активно присутан у политици. Његов политички ангажман започео је 1998. године, када је као одборник СНСД-а изабран у Скупштину општине Вишеград. Током дугогодишње политичке каријере обављао је низ значајних функција: био је посланик у Народној скупштини Републике Српске, шеф Клуба Срба у Вијећу народа и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, предсједавајући Дома народа, као и шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Од 2018. године обавља функцију министра спољне трговине и економских односа БиХ, а након избора 2022. године и дужност замјеника предсједавајућег Савјета министара БиХ.

Кошарац истиче да га у политичком и институционалном дјеловању води досљедна лојалност политикама предсједника СНСД-а Милорада Додика.

– То су суверене политике које значе очување и даљи развој Републике Српске, као и заштиту српског националног интереса. Република Српска и српски народ увијек и у свему су на првом мјесту. То су политике мира, стабилности, регионалне сарадње и укупног напретка, засноване на договору два ентитета и три равноправна конститутивна народа у БиХ, уз пуно поштовање Дејтонског мировног споразума и Устава. Те политике се снажно супротстављају међународном интервенционизму и настојањима недобронамјерних странаца да од БиХ направе колонију у 21. вијеку.

 

Планира ли се ширење сарадње са тржиштима Азије и Африке?

– Логично је да са тржиштем ЕУ имамо највећу спољнотрговинску размјену, али нико не може оспорити потребу отварања нових тржишта и бенефите које би имали наши привредници. Увијек наглашавам чињеницу да Република Српска жели да буде дио нових глобалних платофрми, попут БРИКС-а. Чланице БРИКС-а су међу 10 највећих земаља свијета по броју становника, обиму ресурса, површини и БДП-у. У овој асоцијацији је 45 одсто свјетског становништва, односно 3,6 милијарди људи. Званични подаци кажу да је БРИКС већ надмашио Г7, групу од седам најразвијенијих земаља, по паритету куповне моћи. БРИКС производи 35,6 одсто свјетског БДП-а, док Г7 производи 30,3 одсто. Укупна тежина земаља БРИКС-а у свјетској привреди износи 58,9 трилиона долара. БРИКС је дом највећих свјетских минералних ресурса и главни покретач развоја реалне економије. Република Српска жели да буде дио новог међународног поретка, који отвара огромне политичке и економске могућности и сарадњу на равноправним основама, која ојачава мир, стабилност и просперитет. Сулудо је што ФБиХ зарад западних интереса онемогућава нова тржишта за домаћи привредни сектор.

Како БиХ може проширити извоз на тржишта ван ЕУ, попут САД-а и Кине?

– Иако је ЕУ тренутно најважније извозно тржиште БиХ са 73,1% укупног извоза, неопходно је омогућити домаћим привредницима пласман на нова тржишта, укључујући Русију, земље БРИКС-а, САД, Кину и сјеверну Африку. Република Српска активно подржава ову политику, укључујући иницијативу усвајања Одлуке о привременој суспензији царинских тарифа на увоз из САД-а и припрему преговора о слободној трговини са америчком администрацијом, што представља први корак ка постизању дугорочног уговора. Што се тиче Кине, БиХ ове године обиљежава три деценије дипломатских односа, с циљем јачања билатералне трговине и повећања извоза, пратећи примјер Србије која има уговор о слободној трговини са Кином. На овај начин, поред ЕУ, Министарство ствара предуслове за нове економске могућности и повећава конкурентност домаће привреде.

Како сe приближити европским стандардима и сачувати интересе домаћих произвођача?

– Министарство спроводи Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) усклађујући трговинске прописе БиХ са правилима ЕУ и прати њихову примјену. Кроз Одбор за стабилизацију и придруживање, Пододборе за трговину, индустрију, царину и опорезивање, те радне консултације с ЕУ директоратима (DG Trade, DG Taxud, DG Grow) Министарство прати укидање царина, уклањање трговинских препрека и олакшава приступ робе БиХ, тржишту ЕУ. Овај процес јача извоз, повећава конкурентност домаће привреде.

Које подстицајне мјере Министарство спроводи ради подршке малим и средњим предузећима?

– Министарство координира подршку кроз више пројеката, при чему је водећи EU4PSD (Развој приватног сектора). Ови пројекти помажу економском опоравку након COVID-19, унапређују конкурентност и иновативност микро, малих и средњих предузећа, те подстичу дигиталну и зелену трансформацију. Грантови и техничка подршка намијењени су стартаповима, извозно оријентисаним фирмама и предузећима којима управљају жене и млади. Поред тога, Министарство подржава и друге пројекте усмјерене на јачање зелене и дигиталне економије, развој локалних екосистема за иновације, унапређење политика и стратегија за МСП, као и повезивање произвођача са новим тржиштима.

Које активности Министарство проводи ради унапређења инвестиционе климе у БиХ и Републици Српској?

– У складу са својом координационом улогом, Министарство доприноси унапређењу инвестиционе климе кроз партнерство са институцијама Републике Српске и ФБиХ у секторима животне средине, водних ресурса, енергетике, пољопривреде и предузетништва, те кроз усклађивање законодавства са ЕУ acquis-oм и међународним конвенцијама. Ове активности усмјерене су на модернизацију инфраструктуре, смањење трошкова енергије и на јачање дугорочне економске одрживости, а финансирају се углавном кроз средства ЕУ, из међународних финансијских институција и донатора.

Који су кључни пројекти у овом тренутку?

– Међу кључним пројектима Министарства издвајају се Green Economic Development и EU4EnergyEfficiency, који унапређују енергетску ефикасност, као и EU4Agri и EU4Agri Recovery, усмјерени на модернизацију и повећање конкурентности пољопривреде. Такође, реализују се пројекти подршке малим и средњим предузећима, регионални EU4Green пројекти који подржавају имплементацију Зелене агенде, као и бројни програми у области одрживог туризма. У сектору животне средине, Министарство координира међународне обавезе БиХ, чиме се обезбјеђује правна сигурност за улагања у „зелену” економију, док ентитетске институције спроводе транспозицију и имплементацију релевантних прописа. Поред тога, активно се реализују пројекти техничке асистенције ЕУ у областима управљања отпадом, климатских промјена, заштите од поплава, водне политике и стратешког планирања, као и пројекти финансирани од шведске SIDA-e који се односе на квалитет ваздуха и израду стратешких докумената. Посебан значај за локални и ентитетски развој има пројекат MEG, који унапређује општинско управљање животном средином и комуналне услуге, посебно у секторима вода и канализације, а чија ће се успјешна реализација наставити и кроз трећу фазу од наредне године. Пројекти међународних финансијских институција, попут EBRD-а, EIB-а и CEB-а, углавном се спроводе на ентитетском нивоу, али често у координацији с активностима Министарства, нарочито када су у питању комплементарни пројекти финансирани из фондова GCF и GEF, за које Министарство представља фокалну тачку. Један од значајнијих резултата је израда и усвајање Плана адаптације на климатске промјене (NAP), финансираног из GCF-а, који је отворио простор за нове инвестиције за пројекте смањења ризика од поплава, реализоване уз подршку UNDP-а.

Посебно се издваја пројекат Подршка убрзању зелене транзиције у БиХ, који обухвата декарбонизацију, јачање климатске отпорности, смањење загађења, заштиту биодиверзитета и развој циркуларне економије.

Које мјере Mинистарство спроводи у области обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и зелених технологија?

– Потписивањем Париског споразума, Уговора о успостави Енергетске заједнице и Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, потврдили смо да смо опредијељени да ускладимо наше циљеве са циљевима Европске уније у области енергетске транзиције ради постизања климатске неутралности до 2050. године. У том контексту, Министарство је, у сарадњи са министарствима надлежним за енергетику и животну средину Републике Српске и Федерације БиХ, као и Владом Брчко дистрикта, финализовало Нацрт Интегрисаног енергетског и климатског плана (NECP) за период до 2030. године. Овим документом дефинисани су стратешки циљеви декарбонизације енергетског сектора кроз свих пет димензија европског оквира – од декарбонизације, која обухвата развој обновљивих извора енергије и смањење емисија стакленичких гасова, преко унапређења енергетске ефикасности и сигурности снабдијевања, до развоја унутрашњег тржишта енергије, истраживања, иновација и конкурентности. Посебно мјесто у NECP-у заузимају циљеви у области обновљивих извора енергије, са јасно дефинисаним укупним и секторским подциљевима. Предвиђено је да до 2030. године удио обновљиве електричне енергије у укупној потрошњи достигне 65 одсто, што ће бити остварено пуштањем у рад више од 2.000 мегавата нових капацитета из обновљивих извора, прије свега соларних електрана, као и око 500 мегавата из система просумера. План такође предвиђа повећање удјела обновљивих извора у сектору гријања и хлађења на 63 одсто до 2030. године, уз израженије убрзање након 2025. године, као и раст удјела обновљивих извора енергије у транспорту на 8,25 одсто.

Како се спроводи овај план?

– Велики искорак постигнут је усвајањем нових закона о обновљивим изворима енергије у Републици Српској и ФБиХ, који у правни оквир БиХ интегришу кључне ЕУ директиве, модерне тржишне принципе, те уводе енергетске заједнице, напредне моделе подршке попут аукција и премија, као и детаљно уређен статус просумера.

 

РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

„Министарство активно учествује у оквиру Енергетске заједнице у унапређењу електропреносне инфраструктуре, развоју обновљивих извора енергије и јачању регионалног тржишта електричне енергије и гаса. Интерконекцијски пројекти са сусједним државама повећавају сигурност снабдијевања, омогућавају интеграцију у европско енергетско тржиште и повезаност Републике Српске са регионом и ЕУ. Посебно је значајно ажурирање PECI листе Енергетске заједнице, која обухвата приоритетне енергетске инфраструктурне пројекте са прекограничним ефектом, доприноси модернизацији регионалних тржишта, убрзава енергетску транзицију и олакшава приступ међународном финансирању и процедурама издавања дозвола.

На посљедњем циклусу PECI листе уврштена су два кључна пројекта за БиХ: јачање електропреносне везе Требиње–Перућица ради повећања прекограничне размјене и интеграције тржишта, и Транс-Балкан електроенергетски коридор (Бајина Башта – Вишеград – Пљевља) за стабилнији пренос и већи капацитет регионалне размјене електричне енергије.

Министарство је, у сарадњи са релевантним институцијама, припремило финални нацрт Јединствене листе инфраструктурних пројеката за сектор енергије (SSPP), која је дио Јединствене листе приоритетних пројеката (SPP) за БиХ. SSPP омогућава идентификацију и рангирање стратешких пројеката, процјену зрелости и спремности за финансирање, боље планирање инвестиција у енергетску сигурност и зелену транзицију, као и приступ финансирању кроз WBIF грантове, IPA III средства и Међународне развојне банке.“

Посебно важно питање односи се на транспорт?

–  Електромобилност је један је од кључних приоритета. Министарство је 2021. основало Радну групу за електромобилност, а UNDP је припремио Студију о тржишту електричних возила. У оквиру пројекта EU4Energy израђен је документ с анализом стања, регулативе и препорукама за развој инфраструктуре пуњења и потицајних мјера, уз нагласак на кориштење електричне енергије из обновљивих извора. Министарство учествује и у регионалном EU4Green пројекту, пружајући подршку у транзицији према циркуларној економији, смањењу загађења, одрживој пољопривреди, очувању биолошке разноликости, зеленом образовању и финансирању зелене транзиције. Ове активности, у комбинацији с јачањем регулаторног и институционалног оквира, стварају темеље за развој енергетског сектора.

На који начин Министарство унапређује дигитализацију трговинских и царинских поступака?

– Апликација на којој се тренутно ради и гдје Министарство спољне трговине и економских односа учествује односи се на дио Царинске тарифе и дијелом на Тарифне квоте, али још увијек нема размјене података и додирних тачака са другим институцијама. У надлежност Управе за индиректно опорезивање БиХ је усклађивање царинских информационих система са сусједним државама.

 ФЕДЕРАЦИЈА БиХ КОЧИ РЕФОРМЕ И РЕГИОНАЛНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

„Тренутни ниво координације економског планирања између Републике Српске и ФБиХ оптерећен је политичким препрекама. Иницијативе као што је Отворени Балкан и потенцијално чланство БиХ у БРИКС-у често блокира ФБиХ из политиканства и популизма, што штети интересима Републике Српске. С друге стране, Република Српска и њени представници на заједничком нивоу подржавају све развојне пројекте у ФБиХ. Главна препрека лежи у менталној структури појединих политичких представника ФБиХ, који се, због комплекса према ЕУ, противе корацима ка заштити домаће производње и прикључењу новим платформама. Умјесто унутрашњег договора са легитимним српским и хрватским представницима, бошњачка политика често се ослања на међународне факторе, очекујући да ће странци рјешавати проблеме, што оставља и Србе и Хрвате у БиХ незадовољнима.

Међународни актери и унутрашњи политички притисци додатно компликују позицију Републике Српске. Прогони легитимно изабраних представника, антиуставно дјеловање високог представника Кристијана Шмита, његово наметање закона и одлука, удружено дјеловање Шмита, Централне изборне комисије и опозиције усмјерено на оспоравање демократске воље грађана Српске, покушаји деконституисања српског народа – све то ствара изузетно сложену политичку ситуацију.

Упркос тим околностима, Република Српска је задржала стабилност и континуитет власти, водећи национално и економски одговорне политике. Представници Српске на заједничком нивоу досљедно прате и спроводе политику институција Републике Српске. Свако рјешење које има подршку Српске биће подржано на нивоу заједничких институција, док без сагласности Српске ниједан корак неће бити предузет. Приоритет је договор два ентитета и три равноправна конститутивна народа у складу са Уставом и Дејтонским споразумом, без међународног интервенционизма.“

Како се подстиче останак младих у руралним срединама и да ли постоје програми у сарадњи са међународним фондовима?

– Континуирано радимо на унапређењу стратешког и законодавног оквира у области пољопривреде и руралног развоја, кроз координацију израде и примјене кључних докумената, међу којима је и Стратегија руралног развоја БиХ 2023–2027. као оквирни документ.

Истовремено, спроводимо хармонизацију политика и прописа са стандардима Европске уније и јачамо институционалне капацитете на свим нивоима власти. Посебан акценат стављен је на подршку пољопривредним произвођачима и задругама, на унапређење њихове тржишне повезаности, развој ланаца вриједности и повећање конкурентности, као и на јачање савјетодавних служби, дигитализацију и модернизацију пољопривредне производње.

Задругарство препознајемо као кључни модел удруживања у аграрном сектору. Значајан дио активности усмјерен је на развој сеоског и агротуризма, диверзификацију руралне економије, повезивање произвођача са трговачким и туристичким сектором, те очување и брендирање традиционалних производа и локалних ресурса.

У оквиру надлежности промовишемо мјере које директно доприносе останку младих у руралним подручјима, прије свега кроз подршку руралном предузетништву, старт-ап иницијативама, прерађивачким капацитетима и задругама, као и кроз повећање доступности савјетодавних и едукативних услуга, бољи приступ финансирању и јачање локалне инфраструктуре и развојних капацитета.

Активно учествујемо у програмима међународних партнера који доприносе развоју руралних подручја, при чему се посебно истиче сарадња са CIHEAM Бари институтом, која је усмјерена на развој институционалних капацитета, на одрживе моделе производње, валоризацију руралних подручја и подршку младим пољопривредницима.

КАД ЈЕ ТЕШКО – ТУ ЈЕ СРБИЈА

„Србија је наш најзначајнији економски партнер. Укупна спољнотрговинска размјена у 2024. години износила је 4,79 милијарди КМ, док учешће Србије у укупној робној размјени БиХ достиже 10,72 одсто. За нас у Републици Српској, Србија није само кључни спољнотрговински партнер, већ и матица, братска и пријатељска држава.

Традиционално добри односи и снажне везе представљају чврст темељ за даље унапређење билатералне економске сарадње и додатно регионално повезивање. Посебно истичем улогу Србије као гаранта Дејтонског мировног споразума, али и као главног фактора стабилности и економског лидера у региону.

Србија је више пута показала одговоран, пријатељски и солидарни однос према Републици Српској и Федерацији БиХ. Током пандемије вируса корона, у периоду када вакцине нису биле доступне у БиХ, омогућила је грађанима и Српске и ФБиХ да се вакцинишу у Србији, као и да су обје ентитетске структуре добиле донације неопходних доза вакцина.

Исто тако, у тренуцима поремећаја на глобалном тржишту и несташице сировина за производњу сточне хране, Србија је омогућила наставак извоза уговорених количина меркантилне пшенице, кукуруза и пшеничне крупице у БиХ, у складу са исказаним потребама Републике Српске и ФБиХ, иако БиХ није чланица иницијативе Отворени Балкан.

Због тога ми је искрено жао што поједине политичке структуре у ФБиХ и даље његују предрасуде и Србију доживљавају као противника. То једноставно није тачно. Када год смо били суочени са изазовима и проблемима, Србија је била уз Републику Српску и ФБиХ, показујући да је истински партнер и пријатељ.“

Трифко Ћоровић

ИЗВОР: Српско коло 117