Светосавска порука љубави и заједништва на академијама у Слатини и Вировитици
Православни вјерници су у понедјељак, 2. ебруара у Слатини обиљежили Светог Саву, првог српског архиепископа, просвјетитеља и учитеља, утемељивача писмености и културе, када је у кино дворани Пучког отвореног училишта Слатина одржана дванаеста Светосавска академија у организацији Православне парохије слатинске, на челу са протојерејем Драганом Гаћешом.
Организатори су припремили богат културно-умјетнички програм. Наступили су чланови КУД-а Зора из Силаша. Протојереј је са великим задовољство најавио дјеца која похађају вјеронауку у слатинској Цркви Светих апостола Петра и Павла. Попадија Славица Гаћеша припремила је дјецу која су извела пригодне рецитације и игроказ посвећен Светом Сави и измамили велики аплауз.
Пароху слатинском протојереју Драгану Гаћеши саслуживали су јереј Стојан Јањић, протојереј-ставрофор Јован Шаулић из Мединаца, те јереј Благоја Ђукић из Вировитице којима су се домаћини захвалили на доласку.
Протојереј Драган Гаћеша, упутио је ријечи добродошлице. Захвалио се свим званицама и гостима на доласку, посебно протојереју-ставрофору, проф. др Драгомиру Санди, професору Православног богословског факултета Универзитета у Београду, замјенику градоначелника Града Слатине Ивану Дрокану, слатинским жупницима – велечасном Томиславу Варели из Жупе бл. Ивана Мерза и велечасном Томиславу Докози из Жупе Св. Јосипа, равнатељу Завичајног музеја Слатина Срђану Ђуричићу, Иви Хорвату, добротвору и пријатељу парохије Иви Билићу.
– Свако од нас треба да зна да је бити Светосавац исто што и бити добар човјек и хришћанин који треба сваког човјека гледати као брата и сваку жену као сестру. Онај који искрено вјерује у Бога и поштује Божје заповијести може ићи путем светосавским и ширити братство и љубав. Данас нам је то више него потребно, без обзира ко смо и којој вјери припадамо.
Бесједу о лику и дјелу Светог Саве ове године одржао је протојереј-ставрофор, проф. др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Наводи да у српском народу постоји један велики и највећи, којем би епитет велики био сувишан, био би као својствени плеоназам који би парао симфонију потоњих догађаја и личности.
– Свети Сава је у свом роду најзначајнији и његови хоризонти су несумњиво и шири и дужи, али и височији и дубљи од свих српских појединаца кроз покољења. Тврдњом да у нашем народу не постоји личност упоредива и непоновљива, у поређењу са Светим Савом, заснована је чињеница да је светитељ припадао многим народима и догађајима једног периода, једној идеји, оријентацији, а не само једном народу. Осам вијекова се о њему пише и говори, али њиме и надахњује. Из њега се црпи народна и духовна снага, али и потпора и инспирација, радост и утјеха.
На крају програма учесници су заједно отпјевали Химну Светом Сави. Дружење је настављено у предворју биоскопске сале, уз разговор и пригодно славље.
Пета Светосавска академија у Вировитици окупила бројне вјернике и госте
Сљедећи дан, 3. фебруара 2026. Светосавска академија је организована по пети пут у Вировитици у Казалишту, у организацији Парохије вировитичко-гаћишке.
Послије појања тропара Светом Сави, публика је уживала у садржајном културно-умјетничком програму. Ученици православне вјеронауке ове парохије казивали су пригодне рецитације, а заједно са глумцима Драмског студија Артист из Дубице учествовали су у сценском приказу посвећеном животу и дјелу Светог Саве.
Свечаност је посебну пуноћу добила наступом Српског пјевачког друштва Вишњић, чији су чланови извели неколико композиција надахнутих светосавском духовношћу, допринијевши свечаној и молитвеној атмосфери читавог програма.
Присутнима се потом пригодном бесједом обратио протојереј-ставрофор Лука Босанац, док су некадашњи жупан Иван Хорват и историчар др Филип Шкиљан говорили о историјском континуитету и насељавању Срба на подручју вировитичког краја, подсјетивши на дубоке коријене и трајање српске заједнице на тим просторима.
Светосавској академији у Вировитици присуствовао је и генерални конзул Републике Србије у Вуковару Владимир Марјановић, као и представници градских и жупанијских власти, вјерских заједница те културних и јавних установа, што је овом догађају дало посебну тежину и значај.
Обиљежавање празника Светог Саве за Србе у региону има вишеструку важност – оно није само израз вјерске припадности, већ и снажан симбол очувања идентитета, језика, културе и духовног насљеђа. Кроз светосавске академије и сабрања јача се заједништво, његује традиција и шаље порука да духовне и културне вриједности остају темељ опстанка и повезаности српског народа, гдје год да живи.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
