Традиционално се окупили бивши питомци Средње школе за милиционере из Загреба

Овогодишње традиционално дружење бивших питомаца Средње школе за милиционере, односно Средње школе за унутрашње послове из Шимунске 80, тадашњег Школског центра за унутрашње послове РСУП-а СР Хрватске у Загребу, поводом обиљежавања годишњица матура, одржано је 14. јуна 2025. године у веселом амбијенту сале за славља СОФИЈА у Инђији.

Лауерати овогодишњег славља и дружења били су питомци VII и IX класе, који су прославили 40. односно 30. годишњицу својих матура. Осим бивших питомаца, као и сваке године било је и колега који нису похађали средњу милицијску школу, али су са завршеним срењим и вишим школама и факултетима радили на милицијским пословима у тадашњем РСУП-а и секретаријатима унутрашњих послова у СР Хрватској.

Поздрављајући присутне, посебно слављенике у свом поздравном говору присутним колегама обратио се бивши питомац Треће класе Милан Мандић,  и један од организатора овог дружења.

Затим је позвао колеге да минутом ћутања одају пошту колегама питомцима, професорима, одгајатељима и радницима Центра, који су их прерано напустили, али су и даље у њиховом сјећању.

Слава им и хвала!

Мандић је подсјетио колеге на дане и заједничке тренутке проведене током четверогодишњег школовања, али има и колега који су по посебном програму прошли дио школовања и боравка у школи, и након двије године Средње школе, наставили у трећој години (разреду) школовање.

Осим њих има и питомаца који су због рата и ратних дешавања, напустили Школски центар и даље школовање наставили у Средњој школи за унутрашње послове у Сремској Каменици.

Неки су у класи завршили једну, неки двије, неки три године у Загребу и даље наставили школовање у Каменици и запослили се у секретаријатима унутрашњих послова у СР Србији.

Како је у свом говору навео Мандић током школовања, било је лијепих, али и тешких и тужних тренутака

– Посебно када смо након назови „демократских” избора у Хрватској и доласком нове Туђманове власти морали напустити своја радна мјеста, средине у којима смо живјели и битисали, али и вијековна огњишта у којима смо одрастали, само зато што смо Срби.

Био је то, као и сваки пут, дирљив сусрет старих другара и пријатеља, пун емоција, који је протекао у разговору и евоцирању успомена из ђачких клупа и ране младости. Препричавале су се анегдоте, догађаји, путеви којима су прошли, посебно крајем 90-их, током рата 1991–1995. године, а, данас су расути по бијелом свијету.

Посебно задовољство  било је што се ове године слављу придружио и колега у времешним годинама, у својој 85. години живота, Душан Медић, родом из Доброг Села, Општина Доњи Лапац, који је на милицијским пословима радио у тадашњем Секретаријату унутрашњих послова у Ријеци, а од 1993. године са породицом живи у Сомбору.

Медић је похвалио ово дружење, које се нажалост одржава ван сједишта школе и наших огњишта јер су расути у три српске државе.

– Треба и даље да се дружимо, али би морали знати. Зашто смо дошли у овакву ситуацију? Да многи од нас не могу доћи на своја огњишта. Све похвале млађим колегама за дружење и за организаторе овог дивног и величанственог догађаја, обиљежавања годишњица матура Средње милицијске школе из Загреба. Хвала вам на позиву и дружењу, славили и дружили се на многа ја љета – завршио је бесједу времешни старина Медић.

Присутним колегама, кратко се обратио и Нинко Тарбук, питомац Прве класе и позвао колеге млађих класа и присутне да се идуће године окупе у још већем броју, када Прва класа Средње школе за милиционаре слави 50. годишњицу матуре, што су присутни великодушно прихватили уз констатацију да ће то бити „Златна годишњица”.

– Хвала свима и видимо се идуће године у исто вријеме, друга субота мјесеца јуна 2026. године  –навео је Тарбук.

Након поздравног говора, заједничког фотографисања и по класама, настављено је треће полувријеме дружења и ћаскања уз чашицу домаће, читање лектира, уз домаће делиције и богату трпезу, младу прасетину и врућу јањетину, а све лагано заливено домаћом капљицом, ладним пивом и рујним вином.

Да све протекне у веселом амбијенту, побринули су се хармоникаши, својим богатим музичким репертоаром.

Присутне колеге су изнијеле све похвале организаторима овог дружења Стеви Кресовићу, Милану Мандићу и Јанку Мађерчићу.

Похвале су упућене и љубазном особљу ресторана Софија из Инђије.

Ој, другови је л’ вам жао, растанак се примакао… овим ријечима завршили су бивши питомци овогодишње дружење уз поздрављање и договор за традиционални сусрет сљедеће године.

Драгана Бокун