Треће традиционално окупљање Допуђа из Крушева код Обровца
Допуђи из села Крушево крај Обровца окупили су се 29. децембра 2025. године по трећи пут, у ресторану „Ледине“, настављајући традицију која је израсла из снажне породичне повезаности и потребе да се, упркос времену и даљинама, сачува заједништво.
У овом, претежно католичком селу, некада је живјело двадесет кућа православних Допуђа, који су се увијек држали заједно. Управо та чврста веза, његована генерацијама, разлог је што се и данас редовно окупљају, не дозвољавајући да их историјске околности, ратови и расељавања трајно раздвоје.
Овогодишње дружење угостио је Ђорђе Допуђ, власник ресторана „Ледине“, који је и ранијих година био домаћин овог сабора. Поред њега, у организацији су учествовали и Милан и Петар Допуђ. На окупљању се сабрало око тридесет чланова породице, а најстарија међу њима била је бака Зорка, стара 90 година, жива веза са временима када је Крушево било пуно живота.
Село Крушево је након операције „Олуја“ било у великој мјери срушено и опустошено. Данас у селу живе тек двије српске породице повртаника, међу којима су и Миланови родитељи. Како је ријеч о католичком селу, православни Допуђи нису имали свој храм, већ су на богослужења одлазили у Храм Свете Тројице у Обровцу.
– Посебно ме радује што се сваке године појави неко од родбине ко није био претходних пута. Тако се и дјеца међусобно упознају – рекао је Мила Допуђ. Овога пута их је било нешто мање, што приписују лошим временским условима, али атмосфера заједништва није изостала. Захвалност је упућена Ђорђу Допуђу и Милану Комазецу на гостопримству и труду да се окупљање одржи.
Током ових сусрета оживљавају се успомене на дјетињство, школске дане и живот у селу, а разговори, шале и смијех трају сатима. Управо због тога, организатори свјесно не ангажују музику – како би било више простора за разговор и да се млађе генерације, које се раније нису познавале, ближе упознају.
Породица Допуђ се традиционално окупља и током љета у самом Крушеву. Они који нису у могућности да дођу, а живе на другим континентима, јављају се путем видео-позива, како би бар на тај начин осјетили атмосферу родног краја. Тада, кажу, често крене и по која суза – јер је навика да су сви заједно дубоко укоријењена, а они који су данас у далекој Америци или другим земљама из срца желе да буду са својима.
Важно је истаћи да они који данас живе у Крушеву немају никаквих проблема са комшијама Хрватима. Напротив, односи су, како кажу, можда и бољи него прије рата, а међусобна помоћ и разумијевање су свакодневни.
У обровачкој општини има дванаест села, од којих су сва српска, осим Крушева и Јасенице. Управо зато, прича о Допуђима из Крушева има додатну тежину – као свједочанство опстанка, памћења и снаге породице да, упркос свему, сачува свој идентитет и осјећај припадности.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
