У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИО ЗДРАВКО ШОТРА – потомак мученика и аутор најгледанијих филмова нашег времена

• Легендарни редитељ и сценариста Здравко Шотра, једна од најзначајнијих личности српске кинематографије и телевизије, преминуо је у Београду у 93. години живота.

Аутор више од 120 филмских и телевизијских остварења, Шотра је оставио дубок траг у културној историји југословенског и српског филма. Његове приче, прожете топлином, хумором и људском мјером, обиљежиле су генерације гледалаца.

Рођен је 13. фебруара 1933. године у Стоцу, у старој херцеговачкој породици, као седмо дијете Маре и Ђорђа Шотре. У својој аутобиографији „Држећи се за ваздух“, објављеној 2018. године, редитељ је са особитом нежношћу описао родне Дубраве — предио између Стоца, Чапљине и Мостара — гдје „смокве и нар расту поред дувана, а снијег, ако се и појави, одмах нестане“.

Његов животни пут, међутим, носи и дубоку трагедију: у Другом свјетском рату у јаму код Стоца бачено је тридесет осам чланова породице Шотра, међу њима и бака Савица, њена кћерка и трудна унука Милена с дјететом у наручју. „Живе људе бацали су у јаму, једне на друге. То је ужас који се, све до данас, дешавао само Србима“, записао је у својим мемоарима.

Ту породичну трагедију и колективно сјећање херцеговачких Срба, Шотра је касније овјековјечио у потресном документарном филму „Ево наше дјеце“, приказаном 19. априла 1991. године на Другом програму ТВ Београда. Филм је настао на основу снимака вађења костију из јама на подручју доње Неретве, гдје су припадници спелеолошке организације „Зелена брда“ из Требиња извлачили посмртне остатке жртава усташких злочина. Са екипом се Шотра лично спуштао у јаме, биљежећи свједочанства преживјелих и призоре који су потресли јавност. Емисија је остала као једно од најпотреснијих свједочанстава о страдању српског народа у Херцеговини.

Шотра је дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године, у класи професора Вјекослава Афрића. На Телевизији Београд радио је од њеног оснивања 1958. до 2001. године, оставивши за собом класике телевизијске продукције: емисију „Образ уз образ“, драме „Шешир професора Вујића“, „Рањени орао“, „Бој на Косову“, „Санта Марија дела Салуте“…

Његови филмови „Браћа по матери“, „Лајање на звезде“, „Зона Замфирова“ и „Ивкова слава“ убрајају се међу најгледаније домаће филмове свих времена.

Добитник је бројних признања, међу којима и Златне антене за допринос телевизијској продукцији (2019).

Дјело Здравка Шотре остаје трајни дио културног памћења српског народа — свједочанство о доброти, духовитости и љепоти човјека који је знао да живот није само игра, него и мјера људскости.

Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Преузето са: Слободна Херцеговина