УДАР НА АНТИФАШИЗАМ: Коме смета споменик вођи покрета отпора којег је одликовала Америка?
Најава Хрватске странке права (ХСП БиХ) којом се тражи уклањање споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у Билећи, представља покушај политичке ревизије историјских чињеница и директан притисак на културу сјећања српског народа.
Док се оспорава право на поштовање историјских личности, свједоци смо парадоксалног процеса у којем покретачи оваквих иницијатива занемарују ретроградне појаве у сопственом политичком спектру.
На фотографији (с лева на десно): Пуковник Robert McDowell, капетан George Musulin, капетан Nick Lalić, генерал Драгољуб Михаиловић и поручник Michael Rajačić. Снимљено 6. септембра 1944. године у селу Прањани. Власништво и лиценца: Извор: Викимедијина остава (Wikimedia Commons). Фотографија је у јавном власништву (Public Domain) према Закону о ауторском праву СФРЈ из 1978. године, јер је објављена пре 1. јануара 1966. године. ОТРС тикет: 2013062410008797
Антифашистички легитимитет и признање из Бијеле куће
Генерал Михаиловић био је вођа првог покрета отпора у окупираној Европи и командант Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО). О његовој историјској улози свједоче документи који имају међународну тежину: амерички предсједник Хари Труман постхумно га је 1948. године одликовао орденом Legion of Merit (Легија заслужних) за изузетан допринос побједи Савезника и спасавање америчких авијатичара.
Ово признање, стигло директно из Бијеле куће, представља чињеницу коју политички захтјеви из Сарајева или Загреба не могу избрисати из историјских архива.
Поред међународних признања, неопходно је истаћи да је у Србији донијета правоснажна судска одлука о његовој рехабилитацији. Тиме је институционално стављена тачка на идеолошке оптужнице из послератног периода, а историјска истина заснована на доказима постављена изнад политичког прогона.
Питање гроба и континуитет идеолошке борбе
Чињеница да се генералу Михаиловићу ни данас, деценијама након погубљења, не зна за гроб, најбоље осликава методе тадашњег режима. Скривање гробног мјеста био је покушај брисања симбола отпора. Данашњи покушаји уклањања споменика у Билећи могу се тумачити као наставак сличне политике којом се жели спријечити суочавање са историјском грађом која постаје све доступнија јавности.
Двоструки стандарди као политичка пракса
Посебно је спорно што овакве иницијативе долазе од организација које се нису јасно оградиле од контроверзне иконографије из периода Другог свјетског рата. Док свједочимо учесталој релативизацији симбола НДХ у јавном простору сусједних држава, оштрица напада усмјерава се ка споменику у Билећи.
Тражити рушење споменика генералу кога је одликовала Америка, док се истовремено игнорише бујање екстремизма у сопственим редовима, представља очигледан примјер политичких двоструких аршина. Право на сјећање и аутономно тумачење историје је неотуђиво, а споменик у Билећи стоји као подсједник на вођу који је у најтежим временима заступао војничку дужност и борбу против тоталитарних система 20. вијека.
Преузето са: Слободна Херцеговина
