Вече папучког краја

ВЕЧЕ ПАПУЧКОГ КРАЈА: Да нам није папучког камена, не би било српскога имена…

Неколико искрених заљубљеника у папучки крај организовало је 24. јуна 2017. године, у ресторану „АС Клуб“ на улазу у Бусије, „Вече папучког краја“. Идеја организатора била је да скуп постане традиционалан и да се одржава сваке године, посљедње суботе у јуну мјесецу. С обзиром на одзив гостију, може се рећи да је окупљање у потпуности успјело, јер је по процјени организатора било присутно око 250 људи, жељних дружења, пјесме и плеса.

Присутнима се током паузе обратио господин Душан Зубић, радник Повjереништва у општини Земун, који је рођен у селу Кометник али је као дијете отишао из завичаја. Он је гостима представио историју папучког краја и подсјетио их на то ко су, одакле су и чији су потомци. Његово обраћање веома се допало присутнима те је награђен великим аплаузом.

 

За Српско коло господин Зубић је рекао:

Лијепо је било видјети још увијек наочите „брђанке“ како показују изворну брђанску љепоту по средини просценијума, још је љепше било посматрати парове који сјајно играју. Срце ми је задрхтало када су одиграли логовац, тај можда најљепши бисер наших игара, али сви морају знати да смо „са собом у нарамку понијели“ – како би то рекао Јован Цвијић, још из Рашке, околине Манастира Грачаница, Криво коло. Ипак, било је најљепше посматрати младе, оне који су дошли као бебе, или су се чак родили овдје, како се друже и веселе на начин како су то некада чинили њихови родитељи.

На дружењу су били присутни гости из готово свих села папучког краја, Воћина, Кометника, Добрића, Секулинаца, Мељана, Ђуричића, Пушине, Слатинског Дреновца, као и из Мацута, Смуда, Бокана, Ћералија, Ријенаца… Допутовали су из разних крајева Србије, из Митровице, Шида, Земуна, Београда, Новог Сада али и из иностранства, Аустрије, Велике Британије, Швајцарске, Италије, па чак и из далеке Аустралије. Занимљиво је да је присуствовало и неколико повратника, који су директно са Папука дошли на овај скуп. Било је и оних који су имали превелику жељу да дођу и поздраве своје земљаке, али нису били у могућности. Они су своју жељу испунили тако што су све присутне поздравили преко видео снимка.

Без традиционалног и препознатљивог славонског тарабана незамисливо је свако дружење. Тако је било и ове вечери, пјевало се и орило: Лако ти је играт тарабана, горе скочиш, доље идеш сама.

Брђаци су, као некада на чувеним брђанским забавама, играли и пјевали до ситних сати, у нади да ће се поново окупити у добром расположењу и у још већем броју. Задовољни цјелокупном организацијом и позитивном атмосфером, неки су, пола у шали, пола у збиљи, већ резервисали своје мјесто за сљедећу годину.

Сњежана Станишић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар