Вјечно неразвијени

Смисао измјена Закона о регионалном развоју ресорна министрица види у додатном “оснаживању вишеразинског дијалога и партнерства с опћинама, градовима и жупанијама”, док опорба сматра ће он резултирати даљњом централизацијом државе. О новом закону и стварним потребама опћина које воде разговарали смо с начелницима на Банији, у Лици и Далмацији

С површином већом од 500 квадратних километара, Двор се убраја међу највеће опћине у Хрватској. И ту није крај рекордима, јер се с око 3.000 становника ради о једном од најрјеђе насељених подручја у држави. Таква демографска слика доноси низ изазова у свакодневном животу, као и у управљању јединицом локалне самоуправе.

– На примјер, имамо насеља у којима одржавамо инфраструктуру због свега једне насељене куће. Ради се о енормним трошковима о којима неке друге опћине или градови уопће не морају ни размишљати. Притом је Уставом загарантирано да сваки човјек има право на достојанствен живот – објашњава начелник Двора Никола Арбутина.

Слична је ситуација у далматинској опћини Бискупија, гдје до домова око 900 преосталих становника води чак 112 километара неразврстаних цеста.

– Ако имате толико неразврстаних цеста, онда вам отприлике треба једнак број километара водоводне мреже. Исто вриједи и за нисконапонску мрежу, као и јавну расвјету. То ствара велико финанцијско оптерећење како за јединице локалне самоуправе, тако и за државу, посебно када говоримо о инфраструктури у надлежности ХЕП-а – каже Милан Ђурђевић, начелник Бискупије.

– Напросто није исто да ли живите у једној таквој средини или у Загребу и другим већим градовима, гдје је далеко лакше осигурати потребе људи – додаје Арбутина.

Недавно се управо у Загребу расправљало о новој верзији Закона о регионалном развоју, акта који увелике одређује судбину ратом и демографски опустошених средина, а које су кроз протекла три десетљећа сврстане међу потпомогнута подручја. Смисао измјена, објаснила је ресорна министрица Наташа Микуш Жигман, “додатно је оснаживање вишеразинског дијалога и партнерства с опћинама, градовима и жупанијама”.

Планирано је оснивање три нова савјетодавна тијела, вијећа за регионални, локални и урбани развој, а предлаже се и оснивање савјета као међуресорних тијела, задужених за координацију регионалних политика: Савјета за Славонију, Барању и Сријем, Савјета за Сјевер, Савјета за Средишњу Хрватску и Савјета за Јадранску Хрватску.

Микуш Жигман је уочи саборске расправе казала како се новим законом продужује важење индекса развијености, мјере којом се квантифицира економска и социјална развијеност одређеног географског подручја, с три на пет година, уз образложење да је потребно дуље раздобље како би се сагледали учинци улагања на подручју градова и опћина.

Саборска опорба је за то вријеме устрајала у оцјени да се ради о законском приједлогу који ће резултирати даљњим јачањем централизације државе. Посебно спорним сматрају дискрецијско право министара код одлучивања о развојним посебностима за брдско-планинска, оточна и друга подручја, као и даљње инзистирање на постојећој методи израчуна индекса развијености, за коју држе да може пружити лажну слику стварног стања на терену.

Унаточ критикама, приједлог новог Закона о регионалном развоју напосљетку је прошао прво саборско читање, уз отворену могућност да ће његова финална верзија донијети какве-такве промјене набоље. Тим поводом разговарали смо с тројицом начелника, један води опћину на Банији, други у Лици, а трећи у Далмацији.

Према нашим информацијама, испада да је Министарство регионалног развоја прихватило наше приједлоге о намјени прихода од НП Плитвичка језера као оправдане, али да Министарство заштите околиша и зелене транзиције није. Из тога произлази да нама не треба ништа осим заштите околиша и природе – каже Милорад Делић

На том су подручју опустошена села са значајним удјелом српског становништва, а њихове су опћине од рата 1990-их при самом дну љествице развијености. Занимало нас је што би учинили да имају већу моћ, односно које би мјере подузели с државне разине како би се стање у њиховим срединама напокон помакнуло у позитивном смјеру.

– Памтим времена у којима као јединица локалне самоуправе нисмо имали новца, а свеједно смо радили, руку на срце знатно теже и спорије, и припремали пројектну и стратешку документацију. Притом као локални дужносник знам функционирати само у малим срединама, а у оним већима се вјеројатно не бих знао ни паркирати – одговара Милорад Делић, начелник личке опћине Врховине.

Но зачас се враћамо озбиљнијем тону јер се предложене измјене Закона о регионалном развоју, посебно у дијелу који се односи на мјере накнаде за заштићена природна подручја, тичу становника опћине у којој је Делић на власти. Због тога су се представници Врховина укључили у јавну расправу. Ради се о мјери преузетој из важећег Закона о потпомогнутим подручјима.

Према њој, јединице локалне самоуправе на чијем се подручју налази заштићено природно подручје имају право на новчану накнаду од јавне установе која њиме управља. Накнада се исплаћује из годишњег нето прихода који јавна установа остварује продајом улазница. Њезина висина одређује се према индексу развијености и креће се од четири до шест посто.

Осим што није прихваћено да се таква накнада повиси, проблем је, објашњава нам Делић, и што се та средства по предложеној верзији Закона о регионалном развоју искључиво смију трошити на активности усмјерене на заштиту околиша и природе.

Због тога су из опћине Врховине, на чијем је подручју дијелом Национални парк Плитвичка језера, предложили да се намјена кориштења тих средстава прошири и на друге насушно потребне мјере.

Сматрају да би оне требале обухваћати развој друштвене и комуналне инфраструктуре, господарски раст и одрживи развој, односно активности које се не финанцирају из других извора: протупожарну и цивилну заштиту, социјалну скрб, културу, спорт и развој промета. Њихов приједлог, којем су се приклониле и поједине друге јединице локалне, односно регионалне самоуправе, напосљетку је одбијен.

– Према информацијама којима располажемо, испада да је Министарство регионалног развоја и фондова ЕУ прихватило те приједлоге као оправдане, али да Министарство заштите околиша и зелене транзиције није. Из тога произлази да нама не треба ништа осим заштите околиша и природе, односно да можемо живјети од чистог зрака – говори Делић.

Начелник Врховина песимистичан је у погледу могућег побољшања предложеног Закона о регионалном развоју. Сматра да је он за јединице локалне самоуправе као што су Врховине вишеструко лошији од досадашњег Закона о потпомогнутим подручјима.

– Актуални приједлог не нуди нова рјешења која би могла довести до развоја градова и опћина на потпомогнутим подручјима, поготово јединица локалне самоуправе које су биле неразвијене, а које ће такве и остати. Ако их и нуди, ја их напросто не видим – вели СДСС-ов Милорад Делић.

Његова страначка колегица Ања Шимпрага у Сабору је пак указала како је из пописа темељеног на индексу развијености – који се израчунава по различитим критеријима као што су, примјерице, стопа незапослености, доходак по становнику, опће кретање становништва и индекс старења – примјетно да најмање развијене јединице практички константно остају на најнижим позицијама.

Због тога се као логично питање намеће улаже ли се довољно да би се регионалне разлике доиста смањиле и је ли постојећи начин израчуна индекса прикладан.

Код нас је велик пад становништва. У ситуацији у којој се мјере из фискалног издвајања везују уз број становника, ми напросто не можемо надомјестити постојећу разлику, ма колико год нам БДП растао – истиче Никола Арбутина

Никола Арбутина сматра како би један од критерија требала бити површина одређене јединице локалне самоуправе. Каже да тренутни начин израчуна изравно погађа 15-ак опћина.

– Осталима то не ствара велике компликације јер се не суочавају с толиким падом становништва. Код нас је пад велик јер у укупном становништву имамо највећи удио оног старачког, дакле ради се о популацији која се не сели, него одумире. У ситуацији у којој се мјере из фискалног издвајања везују уз број становника, ми напросто не можемо надомјестити постојећу разлику, ма колико год нам БДП растао – објашњава начелник Двора.

Додаје да због значајнијег пада броја становника сада добивају мање новца од државе у односу на оно што су добивали до објаве резултата пописа из 2021. године. С таквим опћим приходом, тумачи, не могу ни изблиза покрити све потребе на терену.

Дио њих могу финанцирати преко неколико натјечаја различитих министарстава, на којима као потпомогнуто подручје могу остварити већи број бодова, а тиме и нешто веће износе суфинанцирања.

– Ради се о пројектима који ријетко када прелазе износ од 100.000 еура, а у опћинама као што је Двор таква улагања прођу готово незапажено. Најчешће се ради о пројектима достатнима за асфалтирање једне улице, постављање јавне расвјете у дијелу насеља или уређење парка и дјечјег игралишта. Како ми имамо 64 насеља, направи се нешто у једном или два, а остала остају на чекању – говори Арбутина.

– Да нема европских средстава, ми заправо не бисмо могли направити ништа. Иначе се нисмо могли јавити на велики број ЕУ-пројеката за финанцирање мјера руралног развоја јер они подразумијевају да као јединица локалне самоуправе добијете предујам од 50 посто, а другу половицу тек када прођете преглед документације. То значи да на исплату средстава чекамо и до годину дана. Обично се појави и разлика између пријављене цијене и оне коју покаже јавна набава, а ми у том случају немамо из чега надомјестити настало одступање – додаје он.

Милан Ђурђевић тумачи нам како је проблем и тај што већина најнеразвијенијих опћина изузев комуналних накнада и пореза на доходак нема додатних прихода.

– Конкретно, опћину Бискупија је погодила порезна реформа од прије седам година, када је порез на добит преусмјерен на државу. На нашем подручју дјелује један велики произвођач и сав порез на добит отад иде централи. Да и даље имамо тај приход, данас бисмо имали далеко бољу ситуацију у локалном прорачуну. С друге стране, оближња опћина Ервеник већ је седам година у спору с власником највећег вјетропарка у држави који им не уплаћује накнаду. Дакле, разлози су различити, али резултат је исти – остајемо исподпросјечно развијене опћине – истиче Ђурђевић.

Начелник Бискупије додаје како је задовољан досадашњом сурадњом с Министарством регионалног развоја, а сматра и да су актуалним приједлогом закона поводом којег разговарамо јасније уређена поједина подручја.

Опћину Бискупија је погодила порезна реформа од прије седам година, када је порез на добит преусмјерен на државу. На нашем подручју дјелује један велики произвођач и сав порез на добит отад иде централи – говори Милан Ђурђевић

Прави учинак тог акта, истиче, знат ће се након што на темељу њега буду расписани нови позиви на натјечаје и донесене пратеће уредбе.

– Код расписивања јавних позива морају се узети у обзир специфичности наших насеља. У Славонији 500 метара неразврстане цесте може ријешити проблем за пола опћине, док се у разбацаним селима на подручју Далматинске загоре, Лике, Баније и Кордуна тиме не рјешава готово ништа. Зато су потребни додатни критерији. Они би се могли артикулирати кроз постојеће савјете за Славонију, Барању и Сријем, за Сјеверну Хрватску те нови за Јадранску Хрватску – сматра Милан Ђурђевић.

Наши суговорници слажу се и да би држава требала усмјеравати више средстава према јединицама локалне самоуправе из прве, најнеразвијеније скупине.

– У пракси, ми бисмо морали добивати знатно више, практички двоструко, да бисмо уопште имали шансу смањити разлику у односу на оне из виших скупина. Ако сви добивамо сличне износе, недвојбено је да ће разлика и даље постојати – каже начелник Бискупије.

Никола Арбутина става је и да би држава требала основати посебан финанцијски фонд из којег би се мањим срединама помогло да се пријаве на велике пројекте, тешке по неколико милијуна еура, а што досад практички нису могли због ограничених локалних средстава.

– Уз то би свакако требало покренути производњу, јер без ње нема ни напретка. Држава је много новца уложила у пољопривреду, али се понашала као да је то социјална мјера. Како бисмо напокон кренули напријед, морамо разлучити што је точно социјала, а што производња и тиме се досљедно водити у пракси – говори Арбутина.

– Такођер, наше опћине су погодне за обновљиве изворе енергије, вјетро и соларне паркове, па би било важно да се промијени уредба Владе из 2013. године о накнади за јединице локалне самоуправе. Тренутно добивамо једну липу по киловатсату произведене електричне енергије, иако су расле и инфлација и цијена струје. Када би се та накнада повећала неколико пута, више опћина од Баније до Далмације имало би знатно веће приходе и могло би лакше својим грађанима осигурати основне животне потребе – закључује Милан Ђурђевић.

Извор: Портал Новости