ЖЕГАР У СРЦУ: Радом, вољом и љубављу обнављају извориште предака

Када се споје крајишки инат и несаломива љубав према завичају, настају приче попут ове из Жегара. Чланови Хуманитарног удружења „Жегар у срцу“ нису само чувари традиције; они су неимари који из рушевина подижу дом, културу и наду за преостале становнике овог далматинског мјеста.

Сала „Аморе“ у Новој Пазови била је 14. марта 2026. године премала да прими све оне којима је родни крај у мислима. Добротворно вече, за које су карте плануле у рекордном року, још једном је потврдило снажну везу Жегарана и њихових пријатеља са завичајем. Уз наступе Душана Каназира, „Мерака Крајине“ и Рајка Лалића, прикупљена су средства у износу од 9.000 евра за наставак племените мисије: потпуну обнову Жегарског друштвеног дома, али и за све остале многобројне активности Жегарана.

Од спаљених зидина до Дома културе

Жегар је прије ратних вихора бројао више од 2.500 душа, док данас тамо живи тек десетина тог броја. Ипак, пустош није побиједила. Удружење је од Града Обровца откупило објекат који су сами Жегарани изградили још 1930-их година, а који је након „Олује“ спаљен.

Ова грађевина, у потпуности изграђена од камена, данас поново поносно стоји. Захваљујући донацији Српског народног вијећа (СНВ) постављен је кров, али душа зграде су сами чланови удружења. Све — од идејног рјешења и нацрта Милоша Ушљебрке, па до најтежих физичких радова — урадили су сами. Ушљебрка, који је свој пројектантски печат оставио и на српским културним центрима у Глини, Славонском Броду, Пули и Огулину, своје знање уложио је у родну груду.

„Свети Сава“ – мјесто гдје се чује дјечји смијех

Један од највећих поноса удружења је дјечја играоница „Свети Сава“, смјештена у Парохијском дому који им је на кориштење дала Епархија далматинска, а обнову помогла организација Срби за Србе.  У играоници се организују бесплатне радионице програмирања и енглеског језика, креативни часови на којима настају умјетничка дјела малишана из обровачке општине. Такође сваке године овдје се подијеле божићни пакетићи.

– Дјечји осмијеси и искрена срећа подсјетили су нас колико мало је потребно да се учини велико дјело“, поручују из удружења.

 

Духовност и заједништво

Удружење „Жегар у срцу“ дубоко је уткано и у духовни живот заједнице. По благослову, као своју крсну славу обиљежавају празник Светог свештеномученика Дамјана Штрбца, некадашњег жегарског пароха и мученика.

Осим тога, заједно са мјештанима код Цркве Светог Георгија пале бадњак, а током божићних празника не заборављају ни старије суграђане, које редовно обилазе и дарују. Посебно је значајно то што брину и о старијим суграђанима, чије су породице у главном много далеко, а они жељни топлих ријечи и блиских сусрета. Најчешће их више обрадује управо тај пријатељски, земљачки разговор, од самог пакета који добију.

 

Љето у Жегару: Фудбал, представе и тамбураши

Иако су радови на Дому приоритет, културни живот не престаје. Током љета, Жегар оживи уз тамбурашке вечери и представе за дјецу. Врхунац окупљања су „Жегарски сусрети“ у посљедњој недјељи јула. Тада се одржава и традиционални фудбалски турнир у част покојног спортисте Рајка Браце Комазеца, који окупља бројне екипе и враћа живот на жегарске терене. У спортским надметањима учествују и најмлађи, а организује се и пригодан културно-умјетнички програм.

Пожртвованост која инспирише

Имена попут Милоша Ушљебрке, Бранка Комазеца, Дражена Јаковљевићаи и многих других чланова удружења постала су синоним за љубав према завичају. Они не чекају да неко други ријеши њихове проблеме. Они сами копају, зидају, пројектују и анимирају дијаспору.

Жегарски друштвени дом је под кровом, али посао није готов. Слиједи уређење ентеријера како би овај камени свједок историје коначно постао мјесто гдје ће се генерације које долазе учити ко су, одакле су и колико је важно да се окупљају управо у Жегару, одакле су потекли.

Јер, како поручују Жегарани — завичај није само мјесто на мапи, већ живи дух који се носи у срцу, ма гдје били.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

Фото: Жегар у срцу