ЗУГ Ћиро Личка Калдрма – Дрвар прославило славу Покров Пресвете Богородице

ЗУГ „Ћиро Личка Калдрма – Дрвар“ је 14. октобра 2025. године прославило славу славу Покров Пресвете Богородице. Најприје је одржано опело за све погинуле и нестале Крајишнике, као и освештање славског колача у Храму светих Ћирила и Методија у Бусијама. Кума овогодишње славе је државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић.

Предсједник Завичајног удружења грађана Ћиро Личка Калдрма – Дрвар Жељко Бурсаћ поручио је да је несрећан онај човјек који заборави своје коријене, који заборави своје бабу и ђеда.

– Ми смо највише криви ако то дозволимо. Покушао сам данас да окупим дио људи са подручја тромеђе (Босне, Лике и Далмације). Хвала вам свима који сте дошли. Посебно желим да поздравим нашег првог кума Томислава Бокана. Част ми је да поздравим и даме које су дошле као представнице општине Земун. Желим да вам ова вече буде угодна.

У име Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац је Жељку Бурсаћу додијелио захвалницу за велики допринос у афирмацији и његовању традиција народноослободилачких рата 1941–1945. и одбрамбених ратова вођених на простору бивше СФРЈ 1990–1999. као и у борби за истину о одбрамбеним ратовима српског народа.

Присутнима се обратила и књижевница Милка Кајганић која живи и ради у Швајцарској од 1989. године. До сада је објавила 18 књига и написала два сценарија за филм.

– Филмови говоре о страдању српског народа Лике, Баније, Кордуна и Козаре у Другом свјетском рату за вријеме НДХ. Написала сам 18 књига, од којих је 7 преведено на енглески језик и читам се у 41 земљи. По мом сценарију је снимљен документарно-играни филм о страдању српске дјеце у нацистичким логорима Норвешке у току Другог свјетског рата. На Међународном филмском фестивалу у Стокхолму у децембру 2023. године добили смо прву награду за најбољи филм, а у Перасту у Црној Гори смо добили прву награду публике. Фим 33 анђела одгледало је преко 70 милиона људи.

Кајганићева је написала и други сценарио, у којем говори о ликовима из својих књига, првенствено из књиге Казивање ђеда Кордунаша, а један од актера филма је и Жељко Бурсаћ који је представио Лику. Бурсаћ је овом приликом Кајганићевој поклонио књигу Путовање у прошлост србског народа.

Бурсаћ се захвалио присутним свештеницима из Батајнице, и овом приликом им додијелио поклон. Овај скуп је благословио свештеник Милован Дерета.

– Нека је благословен празник Покорава Пресвете Богородице и нека вас заштити и закрили и да вас сабира овако дивно из године у годину – рекао је отац Милован Дерета. Присутни су били и протојереј Дарко Кончаревић и јереј Немања Теофиловић.

Организатор је гостима додијелио поклоне: представницима Скупштине оштине Земун, Српском колу, Ђури Шкаљцу, представницима Пјешадијске школе резервих војних офицора Бихаћ, произвођачу меда Предрагу Зинајићу, Љиљани Ћуић, Љуби Драганићу и групи Од тромеђе до мора, Бошку Мандићу, као и Жељковој сестра Гордана. Накнадно ће поклони бити уручени Ради Дубајићу и Милану Трбулину.

Предсједник покрета Дрина–Динара–Дунав Томислав Бокан каже да је саборност на првом мјесту, и кључ свега је да се у добру не понесемо, у злу не понизимо. Морамо се држати саборности и крста, и водити изреком „без само слога Србина спасава“.

– Никада немојте заборавити наше претке. Немојте дозволити да међу вама завлада завист и љубомора, будимо људи како је зборио блаженопочевши патријарх Павле.

Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић каже да је Жељко Бурсаћ један од родоначелника очувања крајишке културе и традиције и овом приликом му уручио мајицу и захвалницу за дугогодишњу успјешну сарадњу.

– Морамо нашим млађим покољењима да преносимо љубав према традицији и обичајима, како би наставили да их његују и чувају. Позивам сав српски народ да буде јединствен јер свако наше нејединство наши непријатељи ће нам узети за зло.

Предсједник Славоније у срцу Миодраг Жарковић поручује да се оваквим окупљањима чува српско јединство и исказао наду да ће оваквих сабрања бити још много и у наредним годинама.

Предсједник Завичајног клуба Личана Срб Жељко Рашуо захвалио се Бурсаћу јер је, како каже, остао постојан у најтежим моментима и издржао и подржао Вишебој у Србу.

– Милина га је видјети у овој униформи и нека га драги Бог чува.

Предсједник Удружења грађана Бусије Јован Вученовић подсјетио је да Удружење Ћиро Личка Калдрма – Дрвар нема своје просторије, него су присиљени да користе услуге својих пријатеља и познаника.

– Ћиро успијеа да сачува крајишки идентитет, културу и обичаје, а то је прије свега захваљујући Жељку Бурсаћу. По неком мом субјективном мишљењу Ћиро је једна од најактивнијих пјевачких група. Прешао је границе Србије у својим активностима. У задње двије године имао је наступ у Охриду на Међународном фестивалу гдје је и прошле и ове године био једини представник Србије. Добили су највеће награде за костиме. Тамо су сви имали жељу да се сликају са њима.

Наступали су у Стрмици, Србу, на Косову, наступају на многим фестивалима који имају традицију преко 20 година, у Приликама и Пладишту. Наступали су у Новом Саду, Суботици. Учесници су и на многим спортско-витешким такмичењима, као што су косидбе на Рајцу, Буковцу, Сурдуку, на Бусијама.

– Свим чланови који су били од оснивања, а и они који су сада одајем им велику захвалност и указујем поштовање за досадашљи успјешан рад.