16. окупљање Живајаца: Међународно, а ипак наше
Старозаветни пророк Илија живевши у 9. веку пре Христа, проповедао је и славио Бога. Живео је у Израељу када је њиме владао култ бога Вала, како би одвратио људе од богохулства Господ је корз овог пророка послао сушу која је трајала три године и шест месеци, након чега је уследела обилна киша. Овде видимо корене народног веровања у којима се каже да први део дана Илиндана јесте лето, док је други јесен. Управо овоме су Живајци сведочили прославјајући Светог Илију, своју сеоску славу 2.8.2025. у Футогу.
Традиционално годишње окупљање су започели 2009. године са једним јединим циљем: дружење некадашњих комшија, а и дан данашњих пријатеља, кумова, браће и сестара, тренутно раштрканих по свету. Ову традицију су наставили Синиша Слијепчевић и Горан Гвозден уз помоћ осталих Живајаца из Футога.
Иако је незаобилазни турнир у фудбалу био заказан за 16 часова, играчи и њихова подршка су полако долазили све до 17 часова, што је придонело опуштајућој атмосфери која је владала до самог краја овог дружења. Размењивали су се поздрави, загрљаји и приче, а све то је било праћено смехом, иако је било „предвечерје“ обележавања највеће трагедије која је задесила наш народ.
Играчи у дресовима са натписом „Петар Мећава“(народни херој Живаје) су ступили на терен. Као по плану, играле су три екипе од којих су две сачињавали Живајци, а једну њихове комшије Шашани. У овој борби генерација, заиграли су чак и они који нису то тада планирали. Тако су се на терену нашле и судије у улози играча.
Након неколико краћих утакмица резултат је био следећи:
Живаја (млада екипа) – Шаш 4:1
Живаја (стара екипа) – Живаја млада екипа 4:3
Шаш – Живаја (стара екипа) 3:2
После финала утакмице још мало се поседело како би се играчи одморили, а ја сазнала још по неку причу из Живаје. Уграбила сам прилику да информације о животу у савременој Живаји добијем из прве руке. Веома срдачна Анка, која и дан данас живи на својој дедовини, а стицајем околности са сином прати свештеника током свећена водице каже да је пре десет година, када је кренула у ову „мисију“ било 50 кућа које су посећивали, ове године број је драстично пао, па се тако православна заједница, чији корени сежу до половине 18. века, свела на 17 кућа. Међутим иако је број Срба знатно мањи, немају никаквих проблема са својим суграђанима, потврдила је то чињеницом да је њен син био једино српско дете у основној школи и никада није имао проблема са својим колегама из разреда, као што није био приморан ни да иде на часове католичке веронауке. Међутим, да се приметити да није имао ни могућност да иде на часове православне веронауке.
Након овога гости, који су приспели из Србије, Хрватске, Шведске, Немачке, Аустрије и Аустралије запутили су се у ресторан „Ловац“, недалеко од самог терена. Као и на утакмицу и овде су гости пристизали у лаганом темпу где су у пријатном амбијенту рустичног стила били послужени домаћом кафом и аперативима. Прича се наставила, деца су се играла, а на позорницу су ступили Сале Ђурић и Ангелина Бошњак. Шашани су одмах поустајали са столица, а за њима и Живајци, по који Далматинац, Кордунаш, Славонац и Швеђанин. Весеље је наставила млада крајишка пјевачка група „Срце завичаја“ чији су пјевачи (Никола, Мирко и Велибор) допринели све већој разиграности гостију.
Уз музику, јело, пиће и причу гости су дочекали дубоку ноћ, када су крај Илиндана огласиле муње и громови.
Драго ми је што сам имала прилику да учествујем у оваквом некомерцијализованом окупљању, које је постало ретко у нашим крајишким круговима. Лепо је видети жељу за одржавањем Живајаца на окупу, макар то било и једном годишње и надам се да ће то потрајати што дуже.
НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА:
На слици стоје са лева на десно:
Тепић, Велимир, Гвозден, Маленчић, Егић, Јунгић, Бекић, Башић, Вукмировић, Савурдић, Лађевић
Чуче са лева на десно:
Слијепчевић, Ећим, Гвозден Г., Слијепчевић П., Икасовић, Хоџић, Гачић, Лакић, Вујичић
Новинарка Српског кола
Наташа Деветак
