21 (34) Крајишки ликовни салон

СКД”Зора” Книн-Београд и Удружење Срба из Хрватске и ове године организују 21(34) Крајишки ликовни салон. Салон ће бити отворен у уторак 15. децембра у 15 сати у изложбеној дворани Пословног система “Ђуро Салај” улица Ресавска 78. Салон ће тако бити одржан и ове године иако ради пандемије корона са закашњењем. Своје радове изложило је више од 80 умјетника а текст за каталог написала је историчар умјетности Сњежана Орловић. Организација салона омогућена је захваљујући помоћи Комесаријата за избјеглице Републике Србије.

Током вијекова крајишки народ задесиле су разне недаће, а пречести ратови однијели су у неповрат многа умјетничка дјела, међутим, то није био разлог да овај народ престане да ствара.
Почетком осамдесетих година 20. вијека организована је прва изложба под називом „Кнински ликовни салон“, с намјером да из године у годину окупља све умјетнике с подручја Крајине и тако пружи увид у најновије идеје стваралаца и кретања на ликовној сцени и даде подстицај умјетницима да раде и представе се јавности. Континуитет ове изложбе на кратко је прекинут 1995. године због рата. Народ је протјеран с вијековних огњишта и расељен широм свијета. Ипак, вриједни ствараоци почели су да се окупљају око СКД „Зора“ и одлучили су да наставе живот ове значајне изложбе.

Како се у Србији нашао највећи број прогнаног народа Крајине, ту свој живот наставља и ова изложба под мало измијењеним називом, али с потпуно истом идејом и концептом изложбе. Пружајући подршку крајишким умјетницима, временом су им се прикључили и они који су поријеклом везани за Крајину, а затим и већи број колега из Србије и Босне те се тако број умјетника и њихових дјела годинама повећавао, а тиме и број заинтересованих излагача и свакако посјетилаца.

Стваралачка слобода, неограниченост и неспутаност било каквим условима, темама, техникама или материјалима, доприњели су томе да се на изложби представи богатство идеја и ликовних приступа, сасвим особених и индивидуалних сликарских израза. И тако шетамо кроз родни крај или сасвим непознате крајеве, гледамо лица драгих људи или пак фантастичних бића, расплићемо преплете с народних ношњи тражећи најзагонетније тајне, осјећајући додир вијекова утканих у боје.

На салону излажу афирмисани умјетници, али се прилика даје и неколицини аматера, чији поглед на умјетност и жеља да се баве љепотом стварају шансу да се овдје представе. У оквиру Салона излажу се и радови настали у оквиру ликовне колоније Умјетничког братства манастра Крке, али и дјела истакнутих умјетника који нажалост више нису међу живима, а за живота су подржавали и били дио овог салона. Нарочит подстицај даје се младим ауторима који би требало да наставе традицију и своју дједовину отргну од заборава, преносећи ту љубав и будућим генерацијама. Њима се традиционално додјељује награда за ликовно стваралаштво младих „Борис Маркош Минго“, која је установљена у знак сјећања на младог крајишког умјетника који је погинуо бранећи завичај 1991. године.

Сва та важна имена ликовне и примјењене умјетности, учинила су јак и сигуран темељ на коме се овај салон већ четврту деценију гради. Све ово резултирало је великом разноликошћу радова и учинило да ова наизглед обична изложба слика и скулптура постане нешто више. Улога овог Салона је двојака. Он има велики значај за идентитет Срба из Крајине, он говори о тим људима, њиховом коријенима, карактеру, снази, упорности, духовним и стваралачким вриједностима, али и о њиховим обичајима, језику, музиици… С друге стране ова дјела која настају у садашњости имају специфичну вриједност не само за људе с подручја Крајине, већ ова изложба, као један од најбитнијих културних догађаја Срба из Крајине значајно богати и ликовну сцену и српску културну баштину уопште. За 34 године постојања ове изложбе, створена је једна богата ризница умјетничког блага, те се надам да ће још већи број људи препознати важност оваквих догађаја који представљају и доказ постојања једног народа и битно утичу на његов идентитет.

Ово је тешка година за српски народ, али чини се да су баш такве ситуације често превазилажене уз помоћ умјетности, она је увијек била та која је мисли скретала од брига ка лијепом, онда када је било најтеже.

Сњежана Орловић
Извор: Banija online
Нема коментара

Напишите коментар