Влада Српске: Да би БиХ успјела сви се морају придржавати Дејтонског споразума

Да би БиХ успјела, све стране морају поштовати и придржавати се Дејтонског споразума, а Република Српска нема план за отцјепљење, нити је предузела кораке у том правцу, већ само настоји да заштити властите надлежности загарантоване Уставом БиХ, пише у 29. Извјештају Владе Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.

– Основни принцип којим се руководи политика Републике Српске је стриктно придржавање Дејтонског споразума из 1995. године, уговора којим је окончан рат у БиХ 1992-1995, као и инсистирање да га поштују и други актери унутар и ван БиХ. Република Српска је убијеђена да су успјех и напредовање БиХ могући само уз поштовање Дејтонског споразума. За БиХ једноставно не постоји одржива алтернатива – наводи се у првом поглављу Извјештаја.

Из Владе су истакли да је Република Српска посвећена територијалном интегритету и уставном поретку БиХ и додали да посвећеност Српске Дејтонском споразуму значи и посвећеност суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ.

– Република Српска нема план за отцјепљење од БиХ нити је предузела кораке у том правцу. Република Српска само настоји да заштити властите надлежности које су загарантоване Уставом БиХ. Приврженост Републике Српске Дејтонском споразуму такође укључује непоколебљиву посвећеност миру – додали су из Владе.

У извјештају се наглашава да Република Српска и њено руководство досљедно искључују било какву употребу насиља, чак и када неки лидери бошњачке заједнице у БиХ прибјегавају ратоборној реторици, те подсјећа на изјаву предсједавајуће и српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић да су изазови у БиХ искључиво политичке, а не безбједносне природе и да они треба да се рјешавају дијалогом, као у свим демократским земљама.

Из Владе Републике Српске указали су да се БиХ мора управљати онако како је дефинисано Дејтонским споразумом, што подразумијева и Устав БиХ.

– Дејтонски споразум из 1995. године не само да је успоставио трајни мир у БиХ, већ је, кроз Устав БиХ, створио формулу за стабилност и демократско управљање у земљи са три дубоко подијељене етничке групе /Бошњаци, претежно муслимани, Срби, претежно православни, и Хрвати, претежно римокатолици/, оптерећене вјековним сукобима које су најчешће покретале империјалне силе у борби за контроли над Балканом – напоменули су из Владе.

У извјештају се истиче да је Дејтонски споразум одговорио на дубоко укоријењено неповјерење између народа у БиХ успостављањем децентрализованог уставног система који већину функција власти даје ентитетима и уставних механизама конципираних тако да сваком од три конститутивна народа у БиХ дају увјеравање да њима неће доминирати један или друга два народа.

– Кључно је да децентрализовану уставну структуру БиХ успостављену Дејтонским споразумом поштују актери унутар и изван БиХ. Јеноставно не постоји алтернатива дејтонској формули којом би се осигурала будућа стабилност и напредак БиХ, а они који непромишљено сугеришу да механизме узајамне контроле успостављене Дејтонским споразумом треба одбацити или ревидирати, не нуде изводљиву алтернативу – додаје се у Извјештају.

У Извјештају се наглашава да ће Република Српска и њено руководство наставити да раде на заштити права која су Републици Српској загарантована Уставом БиХ, и то политичким и правним средствима, уз став да БиХ може успјети и напредовати само ако се буду штитила права ентитета и конститутивних народа.

Влада Републике Српске указала је да управљање и администрација на ентитетском нивоу не дестабилизују ситуацију, већ „напротив, што су признали и творци Дејтонског споразума“.

– Неки противници Републике Српске тврде да њено инсистирање на вјерној имплементацији Устава БиХ угрожава стабилност БиХ. Ова тврдња окреће стварност наглавачке. Устав БиХ, договорен у Дејтону, чува мир и стабилност већ више од 27 година – без иједног случаја насиља међу народима – управо зато што је прилагођен политичкој и историјској стварности БиХ, коју карактеришу три народа чији припадници страхују од доминације једног или оба друга народа – истакли су из Владе.

У Извјештају се додаје да ништа више не стабилизује БиХ од инсистирања на вјерној имплементацији њеног устава.

У Извјештају се наглашава да Влада Републике Српске никада није тражила да врши никакве надлежности осим оних које су јој већ повјерене Уставом БиХ, те да чак ни не покушава да врши било какве надлежности које није имала, без оспоравања, у годинама након потписивања Дејтонског споразума.

– Уз то, Република Српска је у више наврата јасно ставила до знања да остаје привржена суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ и да нема план да се отцијепи, ни де факто /де фацто/ ни де јуре /де иуре“. Далеко од тога да доводе у питање уставни поредак БиХ, напори Републике Српске да настави са вршењем одређених уставних надлежности које јој припадају представљају покушај да се тај поредак врати – нагласли су из Владе.

У Извјештају се додаје да је опште познато да је Влада Републике Српске у Бањалуци најефикаснији ниво власти у БиХ – далеко ефикаснији од нивоа БиХ или владе другог ентитета БиХ, Федерације БиХ /ФБиХ/, те да је Српска усвојила далекосежне реформе са циљем унапређења пословне климе и генерално промовисања економског развоја, а те реформе већ показују резултате.

– Просјечне плате у Републици Српској, које су дуго година биле ниже од плата у ФБиХ, која има већи број становника, сада су веће. Публикација ФДИ интелиџенс, коју је у фебруару 2023. године објавио Фајненшл тајмс сврстава Републику Српску међу првих 10 `малих европских региона будућности` у погледу стратегије директних страних улагања – подсјећа се у Извјештају.

У Извјештају се наводи да је у истој публикацији град Лакташи проглашен најбољим малим градом у Европи по рентабилности улагања, а град Требиње међу првих 10 малих градова Европе по стратегији директних страних улагања, као и да је Република Српска далеко испред ФБиХ у погледу усклађивања закона и прописа са европском правном тековином.

– Штавише, након избора, Република Српска у кратком року формира нову коалициону владу и почиње да ради на рјешавању проблема. Насупрот томе, формирање Савјета министара често траје више мјесеци – понекад чак и годину или више дана. У међувремену, ФБиХ није успјела да формира нову владу за осам година, што значи да побједници на изборима 2014. остају на функцијама у техничком мандату – подсјећа се у Извјештају.

Влада Републике Српске указала је да чињеница да је Република Српска најефикаснији ниво власти у БиХ помаже да се објасни зашто Република Српска настоји да задржи своје уставне надлежности умјесто да у том погледу зависи од дисфункционалног нивоа БиХ.

У Извјештају се подсјећа да је у недавном интервјуу њемачки политичар Кристијан Шмит, који тврди да је именован за високог представника 2021. године, навео да подржава подјелу надлежности између нивоа БиХ и ентитета, рекавши да зна да је Дејтонски устав веома компликован, да је то раздвајање моћи у америчком стилу.

– Ако бисмо увидјели да су нам због функционалности потребна нека једноставнија рјешења, ако бисмо могли да кажемо „ми радимо ово, ви оно, а треће радимо заједно“, био бих спреман да то подржим. Тако би се, рецимо, могло договорити о финансијама – навео је тада Шмит.

Из Владе Републике Српске су указали да, нажалост, Шмит, као и неки други необавијештени посматрачи, занемарује чињеницу да је ова подјела надлежности већ извршена током детаљних преговора о Дејтонском споразуму и подсјетили да у Уставу БиХ стоји да „све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима“.

– Питање којим би се утврдило да ли нека надлежност припада нивоу БиХ или ентитетима прилично је једноставно: Да ли Устав предметну надлежност изричито додјељује институцијама БиХ? Забуна и контроверзе настале су само око линије подјеле између надлежности на нивоу БиХ и ентитета јер Уставни суд БиХ одбија да поштује јасне одредбе Устава, а високи представник свакако изјављује да се његове одлуке не могу преиначавати те су, дакле, врховни закон земље – наводи се у Извјештају.

Влада Републике Српске наглашава да нико нема право да законе БиХ доноси путем одлука и подсјећа да је Шмит почео да доноси непромишљене одлуке и тврди да су обавезујуће за грађане и владе БиХ.

– Ове одлуке нису ништа више обавезујуће од било које друге изјаве страног политичара, и то из два разлога. Прво, Шмит није високи представник. Дејтонски споразум захтијева да именовање на функцију високог представника одобри Савјет безбједности УН – указали су из Владе Републике Српске.

Из Владе су поновили да, пошто је једини нацрт резолуције којом би Шмит добио сагласност на позицију високог представника одбијен на гласању на Савјету безбједности у јулу 2021. године, Шмит није високи представник.

– Друго, као што објашњавамо у наставку, према Дејтонском споразуму, противправно је да високи представник /функција коју Шмит тврди да је обавља/ одлуком утврђује закон. Устав БиХ, који је интензивно и пажљиво усаглашен као саставни дио Дејтонског споразума, успоставио је демократски уставни поредак БиХ који ни на који начин не даје власт некаквом страном високом представнику – наводи се у Извјештају.

У Извјештају се напомиње да Дејтонски споразум јесте предвидио позицију високог представника, али да је његов мандат стриктно ограничен и не укључује никаква овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће за било кога, те цитира Метју Периш, стручњак за међународне односе и бивши правник у ОХР-у, који пише да су „функције високог представника ограничене на координацију рада других међународних организација, те праћење и подстицање домаћих званичника да испуне своје дејтонске обавезе“.

– Међутим, након што су страни интереси невјероватним начинима приграбили моћ, високи представници од 1997. године противправно тврде да имају неограничену моћ у БиХ, такозвана `бонска овлашћења, да владају и кажњавају декретом. Не поштујући строга ограничења дејтонског мандата високог представника и незаконито преузимајући надлежности демократских институција успостављених Уставом БиХ, високи представници издали су на стотине оваквих одлука којима се доносе закони и кажњавају појединци – подсјећа се у Извјештају.

Из Владе Републике Српске навели су да су узастопни високи представници чак прогласили своје одлуке имуним на оспоравање пред било којим судом, те да су се тиме наругали владавини права и озбиљно ослабили цивилно друштво у БиХ.

У Извјештају је цитиран бивши предсједник Владе Шведске Карл Билт, који је био први високи представник и који је недавно написао да је „правни основ /наводних бонских овлашћења високог представника/ крајње упитан“.

– Један број његових насљедника на мјесту високог представника признали су најмање то исто када више нису били дио незаконите шараде у коју се Канцеларија високог представника претворила. Заиста, први високи представник који је присвојио ова диктаторска овлашћења, Карлос Вестендорп, касније је рекао: „Морам признати да то и није било баш легално“ – подсјећа се у Извјешрају.

У Извјештају је цитиран и бивши британски амбасадор у БиХ Чарлс Крофорд, који је помогао у креирању „бонских овлашћења“ и који је написао да „бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ“ и да су се „изродила у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно“.

– Као смоквин лист којим крију незаконито отимање моћи, високи представници покушали су да бонска овлашћења утемеље у овлашћењима која им је дао тзв. Савјет за спровођење мира /ПИК/. ПИК је тек, како Европски суд за људска права директно каже, „неформална група држава“. То је провизорна самоименована група земаља без статута, без упоришта у било ком уговору, без правног ауторитета и, заправо, без правног постојања било које врсте – нагласили су из Владе Републике Српске.

У Извјештају је наведено да је Савјет „поздравио“ присвајање ових овлашћења 1997. године, али да, с обзиром да оно само нема никакав извор из ког црпи овлашћења, није имало никакво легално право да високом представнику додјељује нова, широка овлашћења, као и да додатна овлашћења, осим по основу мандата који је строго ограничен Дејтонским споразумом, високом представнику никада није дао ни Савјет безбједности УН.

– Сходно томе, они који су Канцеларију високог представника /ОХР/ упоредили са колонијалним вицекраљем озбиљно потцјењују случај, вицекраљ барем одговара царској сили која га је поставила. Шмит не одговара никоме. У том смислу, он тврди да има моћ апсолутног диктатора и не признаје никаква ограничења права да влада грађанима БиХ – додали су из Владе Републике Српске.

У Извјештају се наглашава да је, чак и након што су и бивши високи представници признали да су покушаји високих представника да наметну своју личну вољу грађанима БиХ незаконити, шокантно да међународна заједница која тврди да подржава владавину права наставља да подржава ОХР.

– Присвајање моћи узастопних високих представника у БиХ очигледно је супротно свему за шта се УН, како тврде, залажу, и то се мора сматрати извором срамоте сваке земље која наставља да подржава дјеловање ОХР-а. Штавише, као што је објашњено у наставку, чак и да наметање одлука високог представника није било незаконито, поступци те врсте су контрапродуктивни и дестабилизујући. Умјесто да олакша координацију и сарадњу унутар БиХ, ОХР је гуши – наводи се у првом поглављу 29. Извјештаја Владе Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.

Извор: РТРС