Хрватски крај којем пријети сигурна смрт: Становници одлазе, стиже радиоактивни отпад!

Нема више двојби да ће се Центар за збрињавање радиоактивног отпада градити у бившој војарни Черкезовац на Трговској гори недалеко од Двора гдје ће се похрањивати институционални радиоактивни отпад и искориштени извори ионизирајућих зрачења из Републике Хрватске те 2400 тона ниско и средње радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко.

Хрватска точно четири десетљећа зна да мора пронаћи мјесто за пола отпада из Кршког, рок за то јој је 2023., а крајњи рок да га превезе из Словеније истјече највише двије године послије, значи 2025. године. Те године почиње градња у Черкезовцу, а годину послије стижу први радиоактивни пакети. Још увијек не постоји кључни документ на којем ће се темељити избор и увјети градње – студија утјецаја на околиш, али каква год она била, бит ће прихваћена јер више нема времена, избора ни плана Б.

Предан захтјев

У тијеку је израда сигурносних анализа и идејног пројекта за потребе исхођења локацијске дозволе те је надлежноме Министарству предан захтјев за одређивање садржаја студије утјецаја на околиш, документ на 137 страница из којега се добро могу ишчитати готово сви детаљи о раду будућег Центра.

Он, нагласимо, неће складиштити нуклеарни отпад, нити бити опасан за околину. Но, сама чињеница што он постоји неће допринијети да се тамо почну досељавати људи, а то је једини начин да се овај крај отргне од сигурне смрти. Од пописа до пописа становништва између 2011. и 2021. опћину Двор напустило је чак 45 посто становништва, дио је умро, дио се одселио, а у бројкама је ријеч о више од 2500 људи. Пројекције кажу да ће се у сљедећих десет година догодити сличан одљев и да ће тај број пасти на мање од 1500 становника. Средства фискалног изравнања из државног прорачуна, која овисе о броју становника, овој ће опћини бити скинута за око 700.000 еура, управо толико колико се очекује да ће им бити плаћана рента због радиоактивног отпада коју ће ове године одредити Влада РХ посебном уредбом.

Пројектом будућег Центра руководи Фонд за финанцирање разградње НЕК-а. Силно се труде увјерити локалну јавност да је Центар за збрињавање радиоактивног отпада супер ствар и желе им се допасти. Путем јавног натјечаја додијелили су у вељачи финанцијска средства пчеларској удрузи на подручју опћине Двор. У ожујку су додијељена средства Шпортско-риболовној удрузи. У припреми је и натјечај за набаву опреме за рибиче. У граду су отворили Инфо центар којим грађанима настоје приближити активности на одлагалишту, а приказан је готово као туристичка атракција. “Посјетитељи могу путем технологије виртуалне стварности ‘отпутовати‘ с домаћинима из Фонда у један од еуропских центара за збрињавање радиоактивног отпада и обићи постројења(…). Моћи ће проћи пут којим пролазе бачве с радиоактивним отпадом од тренутка настајања и запримања до складиштења и провозати се на камиону с бачвама и виличару који их смјешта на њихово мјесто у складишту. Кроз искуство проширене стварности посјетитеље ће дочекати Отпадождер, али и једна од највећих знанственица свих времена, Марие Цурие, која ће испричати понешто о радиоактивности…”, гласи позивница за посјет Инфо центру гдје посјетитеље чека и изложак језгре тла с дубине од 198 метара с мјеста гдје ће бити складиште. Завирили смо у документ, својеврсну подлогу студије утјецаја на околиш коју је за Фонд израдило подузеће Еконерг – институт за енергетику и заштиту околиша.

Мјере заштите

На 60 хектара бивше војарне реконструкцијом постојећих објеката припремит ће се средишње складиште за институционални радиоактивни отпад, а изнова ће се градити објект за радиоактивни отпад из Кршког, армирано-бетонска грађевина величине 6330 четворних метара, висока 17 метара и с капацитетом 2450 спремника од армираног бетона, улазни плато с управном зградом и објектом контроле те нова прометница за допрему РАО-а. “Дозе зрачења за раднике и јавност, као посљедица активности складиштења отпада, неће прелазити релевантне граничне вриједности утврђене ИАЕА стандардом и хрватским прописима. Складишта се пројектирају и раде на начин да се оптимизира заштита од зрачења(…). Заштитне мјере бит ће такве да у случају било којег предвидивог квара или несреће при раду складишта нема посљедица на људе и околиш”, наводи се у документу. Тврди се и како ни на који начин тијеком грађења, а и послије тијеком складиштења, неће бити угрожена заједница, флора ни фауна, оближња Уна и водотоци. Све то није превише утјешно за начелника опћине Двор Николу Арбутину. Како он, тако и нити један други становник заборављене опћине није прихватио овај Центар, али се полако мире с чињеницом да ће он тамо засигурно доћи.

Становници против

– Ми смо једина држава на свијету која је одредила локацију, а тек онда идемо доказивати је ли она погодна за збрињавање радиоактивног отпада. Грађани и Опћинско вијеће још су 2015. рекли да смо против идеје збрињавања радиоактивног отпада на нашем подручју, но то не значи ништа, они иду својим путем мимо нас – каже нам начелник Арбутина. Спомињемо му ренту која би Опћини требала донијети стотине тисућа еура, али нисмо га одобровољили.

– Рента је кукавичје јаје које је држава вјешто ставила пред грађане опћине Двор зато што не постоји никакав документ о било каквој исплати или давању на основи Центра, а ми штету трпимо већ четири године јер се наша опћина медијски спомиње само по питању збрињавања радиоактивног отпада. Двор доиста нема блиставу будућност, немамо ресурса да окренемо те трендове, а држава их можда има. За опстанак је нама нужно досељавање. Став је свих грађана на свијету да не желе радиоактивни отпад у свом дворишту. То што Фонд представља да је то добро може се говорити у срединама које су научиле живјети с нуклеарном електраном, а нама довозе отпад који није настао на нашем подручју. То није природно и није О.К. – каже начелник.

Марио Пушић; Јутарњи лист