Брнабић у Загребу: О отвореним питањима на што рационалнији начин

„Драго ми је што смо, чини се, макар за сада, јер то се код нас ипак никада не зна, успели да направимо добар и квалитетан искорак у 2023. години, пре свега захваљујући Милораду Пуповцу и министру Томиславу Жигманову и ја им се захваљујем због тога“, рекла је Брнабић на скупштини Српског народног већа у Загребу.

Премијерка је поздравила потписану Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије, коју су представници политичких партија мањина у Србији и Хрватској потписали у јануару ове године.

„Искрено се надам да је на овај начин отворена нова димензија сарадње која ће врло брзо дати конкретне резултате, а можда је и ова моја данашња посета и боравак у Загребу управи конкретан резултат овога“, рекла је Брнабић.

Подсетила је и да је у јануару министар Ивица Дачић заједно са министрима Тањом Мишчевић и Томиславом Жигмановим, присуствовао Божићном пријему СНВ-а у Загребу, затим се председник Александар Вучић срео са хрватским премијером Андрејем Пленковиће на маргинама форума у Давосу, те су уследили нови сусрети званичника.

„Очекујемо да се ове године, и радићемо на томе, одрже и политичке консултације министарства спољних послова наше две земље“, рекла је Брнабић.

Брнабић је казала да је данас имала добре и конкретне разговоре са премијером Андреје Пленковићем око пројеката, као што су поновно успостављање железничког саобраћаја између Београда и Загреба и Љубљане, а такође су се, каже, дотакли свих отворених питања колико год тешка и емотивна она била.

„Разговарали смо о томе како да кренемо у решавање ових питања“, подвукла је премијерка Србије.

Што се тиче српске заједнице у Хрватској, Влада Србије и председник Вучић, казала је Брнабић, дубоко су посвећени и стало им је до тога да осете да имају сву помоћ и подршку у сваком тренутку.

Она је навела да је од 2016. године све више финансијски улагано у пројекте српске заједнице у Хрватској, наводећи да је до сада уложено више од шест милиона евра.

Додатно је, каже, упућена помоћ Хрватској у износу од 2,5 мииона евра за санирање последица земљотреса, те је додатно упућена помоћ СПЦ у Хрватској.

Премијерка је поручила да су врата свих институција у Србији, укључујући и председника, отворена за дијалог са представницима Срба у Хрватској, али и Хрвата у Србији.

„Наши народи упућени су један ка другом и јесу и морају бити једни од најпотребнијих гараната мира, стабилности и просперитета овог дела Европе“, рекла је Брнабић.

Она је честитала Хрватској приступање еврозони и шенгенском простору, као и на споразуму о двоструком опорезивању са САД.

„У региону какав је наш, сваки успех значи и већу стабилност и бољи потенцијал за све нас“, истакла је Брнабић.

Брнабић: Питање несталих највише оптерећује односе Србије и Хрватске

Питање несталих је свакако питање које највише оптерећује односе Србије и Хрватске, рекла је Брнабић за хрватске медије у Загребу, после скупштине Српског народног вијећа (СНВ).

„Драго ми је што смо у 2023. години имали одређених помака по тим питањима. Имали смо и комисију надлежних тела две државе која су се срела и разговарала у јануару ове године и одређене конкретне активности у марту ове године. То је оно што и нас оптерећује“, рекла је Брнабић.

„Постоје у Републици Хрватској у мртвачницама, у Загребу, Ријеци, Осјеку, остаци 878 неидентификованих особа. Србија је заиста у потпуности отворена да све оно што имамо у том смислу као отворена питања решимо, затворимо“, поручила је премијерка.

Наводи да то питање није лако решиво за политичаре са обе стране.

„Није лако за политичаре, неће имати никакав политички поен, али то је наша одговорност коју морамо да испунимо“, рекла је Брнабић.

Премијерка се осврнула и на своју раније изјаву када је рекла да је „Хрватске непријатељска земља због забране увоза руске нафте у Србију“.

„Стојим иза те изјаве. Мислим да је крајње некоректна била блокада увоза нафте. Мислим да је то тренутак када се енергетика користи у политичке сврхе, мислим да то није добро и примерено, посебно за две суседне земље. Ми, када год имамо безброј отворених и тешких питања, увек када имамо било какво политичко неразумевање, враћамо се на та тешка и нерешена питања“, закључила је Брнабић.

Пленковић: Треба да доносимо одлуке које ће побољшати положај Срба и Хрватској

Треба да доносимо одлуке које ће побољшати положај Срба и других националних мањина у Хрватској, рекао је Пленковић на Великој скупштини Српског народног вијећа.

Пленковић је поздравио премијерку Србије, чланице и чланове СНВ у Хрватској.

„Као председник Владе који већ седму годину одржава снажно партнерство са свим представницима националних мањина у Сабору, али и са свима у Хрватској, негујући отворено и толерантно друштво у коме Хрватска у 2023. године представља земљу која је решила сва своја кључна национална питања. Хрватска је стекла међународну позицију у којем смо практично остварили све државно-политичке циљеве у последњих 30 година“, поручио је Пленковић.

Како је објаснио, „то радимо са поуздањем и жељом да сви који живе у Хрватској, било Хрвати или припадница националних мањина, уживају сва права, осећају се добро и да ће доприносити хрватској држави“.

Он је рекао да то говори зато што је премијерка Брнабић сама казала да су односи Србије и Хрватске оптерећени бројним наслеђен „у задњих стотинак година“.

„Ти проблеми живе и утичу на расположење“, поручио је Пленковић, и навео да они представљају препреке у унапређењу односа Хрватске и Србије.

Брнабић: Вучићева посета Јасеновцу питање тајминга и организације

Брнабић је изјавила да је са Пленковићем разговарала о жељи председника Србије Александра Вучића да посети Јасеновац, положи цвет и упали свећу на том стратишту и да јој је том приликом речено да је то питање тајминга и организације.

Брнабић је то рекла одговарајући на питање хрватских новинара о разговору који је водила са Пленковићем, којима је нагласила и да је свесна да Хрватска Србији због нерешених питања може да прави проблем око приступа ЕУ, као што их Бугарска прави Северној Македонији, али да се тога апсолутно не плаши.

„Да ли се бојим тога, апсолутно да не, радићемо свој посао. Хрватска треба да види да ли је њен интерес у проширењу или да прави проблеме, али је то унутрашње питање Хрватске, са друге стране мислим да у ЕУ нема нарочитог апетита за проширење. Мени делује да ћемо сви на ЗБ мало причекати за проширење, а до тада имамо много времена да решимо отворена питања“, рекла је Брнабић одговарајући на питање да ли се боји застоја око приступа и да ли Загреб због застоја у решавању судбине несталих може да прави проблем Србији.

На питање о намери председника Вучића да посети Јасеновац рекла је да Вучић није одустао од захтева, и додала да је Пленковића замолила да Хрватска размотри захтев.

„Вучићева жеља је цивилизацијска норма која би требало да буде потпуно нормална. Желео је само да оде у Јасеновац да постави цвет, да упали свећу. Његови преци страдали су на тим стратиштима. Неформално је тражио неколико пута да иде у приватну посету, а када су рекли да треба да иде у службеном капацитету упутили смо захтев и никада нисмо добили одговор“, казала је она.

Везано за разговор са Пленковићем на ту тему каже да је добро што су могли да разговарају о свим темама.

‘“Задовољна сам што састанак није био само протоколаран већ што смо на сто ставили све ствари које нас оптерећују“, рекла је она и нагласила на питања новинара који су питање несталих апострофирали као најтеже, да јој је драго што је у 2023. направљен помак по том питању – надлежна тела су се састала и одређене активности су обављене и у марту.

„И нас то оптерећује, у мртвачницама у Загребу, Ријеци у Осјеку постоје посмртни остаци 878 неидентификованих особа које треба идентификовати, то је нешто на шта се чека годинама, Србија је поуздано тврдим отворена да решимо сва отворена питања“, рекла је и нагласила да је то не политички већ цивилизацијски и људски чин и једна од првих тема на којој ће се радити.

На питање шта мисли о изјави коју је дала раније да је Хрватска непријатељска земља када је било речи о блокади увоза нафте, Брнабић је рекла да стоји иза реченог и да мисли да је то тренутак када се енергетика користи у политичке сврхе, што, како је оценила, није добро и примерено за две суседне земље.

Брнабић је на питање како се осећа тренутно у Хрватској рекла – „захваљујући вама, не баш најбоље“, и додала да је верује да је то због природе питања.

„Ја се увек добро осећам у Хрватској, имамо много пријатеља, део родбине, посебну емоцију која ме везује за Стару Башку и Крк“, навела је она и нагласила да прво треба да се затвори део неких отворених питања како би ишла на Крк, за који је везује посебне емоције из детињства.

„Мислим да то можемо да искористимо такве емоције за затварање неких отворених питања“, рекла је и подсетила да и Вучић рекао да односи Србије и Хрватске треба да праве осовину за стабилне односе и нови Балкан.

На питање да ли верује да решавање питања несталих неће остати на папиру, нагласила је да неће, и подсетила да Србија чека идентификацију 878 посмртних остатака несталих као и то да је Београд решио све замолнице из Загреба. Нагласила је да су то тешка питања и за Србију и за Хрватску,

Даћу све од себе да односи наставе да напредују да буду позитивнији да надограђујемо овај састанак и ову посету, навела је она.

Извор: РТВ