Банија не смије остати заборављена
У оквиру хуманитарне акције СНВ-а „Банија је наша кућа“, у петак 15. јануара, уз помоћ теренских активиста у Горњу Бачугу допремљено је пет шпорета на дрва за домаћинства страдала у потресу.
Огрјев ће добро доћи и Мрмићима и Јуићима, али чини се да највише значи Ранки Туропољац која је 29. децембра могла изгубити кућу у пламену. Док је са сусједима на оближњем крову санирала штету насталу дан раније, потрес који се догодио био је толико силовит да је њену упаљену каљеву пећ срушио на под. Ранкином брзом реакцијом ватра је угашена.
– У истом тренутку кад је димило код мене срушила се и трафо станица па сам мислила да ми гори кућа. Видјела сам пећ у горућем стању. Не знам шта ми је дало снагу у том тренутку. Из кухиње носи воду и полијевај, полијевај, само да угасим ватру – рекла је за „Портал Новости“ Ранка чија је кућа на крају добила зелену наљепницу премда је димњак оштећен.
Шест дана провела је код кћерке у Беговићима код Јабуковца, а задњих дана је опет у селу. Преко дана је око своје куће са псом Оскаром, а спава у кући с пријатељицом из села.
Њен први сусјед Нешо Туропољац ноћи проводи у својој кући, иако је изнутра прилично разрушена. Означена је као привремено неупотребљива, јер јој треба хитна санација. Сви помоћни објекти које Нешо има у дворишту још су више оштећени и несигурни за боравак. Стари камени зид у гаражи потпуно је урушен, као и љетниковац од којег је остао само кров, сада сасвим полегнут на земљи.
Неколико кућа даље налази се брачни пар у пензији, Ана и Ђуро Јуић. Трошна кућа без фасаде има црвену наљепницу па Ана и Ђуро бораве у камп кућици коју су им трећи дан од потреса послали пријатељи из Истре.
– Било би лијепо да мало попричамо с неким психијатром, растресени смо. Неће они мени пуно помоћи али нека дођу – говори Ђуро који између осталог тугује и за псом којег је прије неколико дана нашао мртвог. Он тврди да је пас преминуо од туге и стреса.
– Кад је потрес кренуо ја сам лежао у кући, баба је била вани. Јаучем и зовем је, истрчао сам вани. Лакнуло ми је кад сам видио да је добро – каже Ђуро.
Ана додаје да је она била вани и да је покушала доћи до једног ступа.
– Ви нисте својих корака газда – описује своје искуство са потресом.
Јуићи говоре да их је син звао да дођу живјети у Пореч и да продају све што имају у Бачуги. Међутим, емоције према завичају јаче су од страха који их је ових дана савладао. Имају 12 оваца, овна, крмачу, двоје прасића и двадесетак кокоши – кажу да је то њихово благо о којем морају бринути.
Штовише, Ђуро говори да је то једина занимација која га држи у животу. Он и Ана цијели радни вијек су провели у Гавриловићу. Данас живе од малих мировина, а уз то обоје имају инвалидитет. Поред катастрофе која их је снашла, Ђуро и Ана приступачни су и гостољубиви: дарежљиво дијеле банијску шљивовицу и големо животно искуство. Закључују да је ништа ружно у животу, па тако ни ово, не би могли издржати без добрих људи.
Сиромашни не смију бити још сиромашнији
Лора Видовић, пучка правобранитељица, била је присутна на састанку координације у организацији Црвеног крижа. У изјави за Новости каже да је њен уред још након поплава у Гуњи предао Сабору посебно извјешће у контексту катастрофалних поплава.
– Тада нам је био циљ покушати у неким ситуацијама, тамо гдје се сустав може поправити, дати препоруке да буде чвршћи и јачи. Жао ми је што многе, односно већина тих препорука које смо тад дали није прихваћена и имплементирана, а сигурни смо да би то помогло и у овој ситуацији. Као уред стојимо на располагању свим удругама и иницијативама, али прије свега грађанима. Можда је и ово прилика позвати сваког оног тко има проблем у остваривању права, у контексту потреса али и иначе, јер подршке ће требати све више – да нам се свако јаве – позвала је пучка правобранитељица.
Када је ријеч о дискриминацији и неједнакости, пажња је посебно усмјерена на припаднике ромске националне мањине који на подручју Сисачко-мославачке живе у тешким увјетима у изолираним насељима, објаснила је Видовић.
– Морамо пазити да не остану заборављени. Ово је социјално депривирано подручје, ми смо овдје провели пуно времена на терену, и ја и моји сурадници. Важно је да се поново не догоди да сиромашни буду још сиромашнији, да рањиви буду још рањивији – рекла је Лора Видовић.
Додала је да је њен уред запримио притужбе, од којих се један дио односи на то да с посебном пажњом треба пратити дискриминацију и искључивост – примарно у контексту искључивости Рома.
– Притужби има везано за грађевинске радове, уз уклањање димњака, људи су нестрпљиви, осјећају се несигурно у својим кућама, дуго чекају статичаре па их то љути и плаши. Ми смо још увијек у акутној ситуацији, тло се тресе, наравно да у овом тренутку људи размишљају гдје ће преспавати, али сигурни смо да ће бити притужби у којима наш уред може помоћи и кад ће наша улога бити већа, тада ћемо моћи више помагати – закључила је пучка правобранитељица Лора Видовић.
Чизме за Банијце и Банијке
СНВ је у склопу хуманитарне акције „Банија је наша кућа“ донирао 500 пари гумених чизама Црвеном крижу. Сљедећи тједан стићи ће још 1000 пари чизама, које СНВ по повољној цијени набавља од фабрике обуће “Тигар” из Пирота, а које су насушно потребне становништву Баније.
Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац исти дан је пустио у рад хуманитарни пункт СНВ-а у Петрињи. Ријеч је о контејнерима, донацији Града Београда, у којима ће волонтери и волонтерке, који се баве хуманитарном активношћу на овом подручју, заједно с петрињским парохом Сашом Умићевићем имати своје сједиште. На овај ће се начин активности помоћи на терену још ефикасније координирати у директној комуникацији с настрадалим становништвом Баније. Сљедећи тједан отворит ће се сличан центар и у Глини.
