Криж стоји, а крст и даље на чекању

Србима у славонском селу Липовац локална власт и даље не дозвољава да на свом православном гробљу подигну крст иако је на истом том гробљу већ раније подигнут католички криж.

Још у октобру 2019. године посетили смо славонско село Липовац у општини Градина у ком су мештани српске националности покушавали да на месном православном гробљу подигну крст. Повода за наставак ове приче не би било да су у томе и успели, али због опструкција локалне власти она се отегла све до данас.

Подсетимо, све је започело након што су на иначе православном гробљу становници овог места католичке вероисповести подигли своје крсно знамење па су исту жељу изразили и мештани православне вере који су у овом селу и староседеоци. Село је пре последњег рата било већински насељено Србима, али се структура становништва променила па у њему сада у великом броју живе и Хрвати који су ту дошли из других крајева бивше Југославије.

Како у Липовцу сем православног није било другог гробља постојала је реална потреба да се на њему сахрањују и припадници других конфесија. Ни сами католици нису били много заинтересовани и одушевљени идејом да своје покојнике сахрањују на православном гробљу па су их сахрањивали на гробљима у околним већински хрватским селима. У намери да их на то некако приволи тамошњи жупник покренуо је иницијативу да се на гробљу подигне католички крст, што је и учињено.

Жељи преосталих Срба да и они подигну крст и тада се, као што то чини и данас, супротставља председник Месног одбора Липовца Милан Циндрић (Домовински покрет) и поред тога што је начелник општине Градина Марко Ајчек (ХДЗ) њихову иницијативу подржао па чак исказао и вољу да им општина са 50 одсто средстава у томе финансијски помогне. Наиме, Циндрић је тада захтевао од мештана Срба да сакупе потписе за подизање крста тврдећи да је то иницијатива и самовоља само мањег броја људи.

– Ми смо те потписе сакупили, укупно њих педесет, што чини више од 95 одсто људи, и то још у новембру 2019. године након чега се начелник општине Марко Ајчек о свему усмено договорио са замеником жупана из редова српске заједнице Игором Павковићем. Са изградњом нисмо могли одмах да кренемо јер нисмо имали новца па смо мало сачекали. Негде почетком прошле године Павковић је од начелника Ајчека затражио и писмено одобрење али он на његов допис није одговарао због чега су он и председница жупанијског ВСНМ-а Милена Лазић отишли код њега на разговор. Питали су га да ли остаје договор да ће општина суфинансирати 50 одсто средстава за подизање крста на шта је он позитивно одговорио, а када су затражили да им изда и дозволу за градњу начелник је рекао да им не треба никаква дозвола. Ја сам овде начелник, рекао је, и ако будете имали икаквих проблема поново се обратите мени – прича Деан Боговац, један од мештана који су ову иницијативу покренули.

Рекао па порекао

Да се начелникова реч ипак не поштује и да ништа не вреди показали су догађаји који су уследили након што су мештани 22. децембра прошле године подигли темеље на којима су касније намеравали да поставе и крст.

– Прошло је од тога петнаестак дана, а онда је то видео Милан Циндрић који је одмах назвао начелника и питао га да ли је он то допустио. Начелник се ваљда уплашио и правио се како он о томе ништа не зна и да он то није допустио. Онда га је Игор Павковић поново звао и он му је рекао да ће издати дозволу, али се после тога више уопште није јављао и ми са њим више немамо никакву комуникацију. Пошто се није јављао на телефон ја сам ишао у општину али због ове ситуације нисам могао улазити у зграду па сам се обратио његовој секретарици. Она је отишла да га пита и када се вратила одговорила је да ће то бити издано, али да то сад није приоритет и да морамо да чекамо. У исто време Ајчек је обећао Циндрићу да ће темељи за крст бити уклоњени. Дакле, нама обећава дозволу, а њему да ће постављене темеље уклонити – објашњава Деан Боговац.

Боговац тврди да између начелника Ајчека и опозиције, односно Домовинског покрета, постоји договор да се Србима у Липовцу не дозволи изградња крста иако је по закону он то дужан да одобри.

– У међувремену је покренута хајка против мештана Срба, а нарочито против мене и моје породице. Према њиховом схватању ово је држава Хрвата и ту не сме бити никаквих других обележја сем хрватских, а по свему судећи због свега се и начелник јако уплашио и за сада је све око изградње крста још увек неизвесно – прича видно узбуђен Деан Боговац.

О свему обавештен и владика славонски

Мештани су о свему што се догађа у Липовцу обавестили владику славонског Јована који је обећао да ће то бити решено на миран и цивилизован начин.

– На разговору са владиком Јованом био је заменик жупана Игор Павковић. Владика је рекао да ће изградњу крста преузети црква и да ми с тим више немамо ништа. Црква ће на себе преузети и разговоре са начелником који по закону то не би смео да не одобри. Шта ће даље бити ми заиста не знамо. Дакле, и поред свих претходних разговора и обећања да ће нам изаћи у сусрет начелник је од тога одустао под притиском човека који о томе уопште нема право да одлучује – каже Боговац.

Са начелником Ајчеком смо и сами разговарали када смо пре више од годину дана били у Липовцу. Тада је и нама рекао да је све договорено и да, што се њега тиче, нема никаквих препрека да се крст подигне.

– Ми смо се све већ договорили. И месни одбор и ја као начелник смо за то да се то направи узимајући у обзир и покојнике који су тамо сахрањени – рекао нам је том приликом Ајчек и додао да би мештани само требали да упуте допис према Месном одбору, а да онда Одбор упути захтев општини и то ће бити реализовано.

– То је циркуларни комад папира који ће проћи и то је то – тврдио је онда начелник.

Претње и увреде покретачима иницијативе

Мештани су тако и урадили. Упутили су захтев општини, председнику Месног одбора као и свим његовим члановима.

– Ми смо тај захтев упутили и председнику МО Циндрићу иако то по закону нисмо обавезни, али послушали смо начелника, међутим он је ту коверту одбио да прими чим је видео ко ју је послао. Након тога послао нам је допис да он то не може узети ни у разматрање јер уз потписе није било уписаних ОИБ-а нити адреса потписника. Он од нас тражи да то буде исто као и када се сакупљају потписи за референдум и тврди да је све то само провокација према Хрватима. Наравно, он то не може да ради сам па је око себе окупио и људе из других места који са свим тим немају никакве везе и сада се окомио директно на мене па сам завршио и на страницама Домовинског покрета. Тамо се тврди да сам ја некакав четник који поново хоће овде да ствара Крајину што је невиђена глупост. У нашој општини Срба има свега четири или пет посто, а и од тих четири посто њих шездесет посто су људи између 65 и 95 година. У целој општини не може се набројати 15 Срба између 18 и 45 година, а означени смо као некакви противници државе и радикали – каже Боговац.

Спомен плоча жртвама фашизма додатно узбуркала страсти

Није само крст камен спотицања него и спомен плоча жртвама фашистичког терора и погинулим антифашистима која је некада стајала у центру села. Мештани Срби хтели су да је поставе на улазу у гробље. Нису захтевали да она буде враћена тамо где је раније стајала баш због тога да то не буде схваћено као провокација, али је и овај захтев био довољан да додатно узбурка страсти.

– Пола од тих жртава у чију част је подигнута та плоча били су цивили, жене и деца,који су овде побијени 1941. на својим кућним праговима, неки и у Јасеновцу, а међу погинулим партизанима има и Хрвата из суседног села, али ето, по њима су то све четници – објашњава Боговац.

На три фејсбук странице којима управља Циндрић видљиве су објаве испод којих се налазе увредљиви коментари на рачун мештана Срба као и позиви да се све реши силом. Иако до сада није било никаквих инцидената у људе се полако увлачи страх и доста оних који су покренули иницијативу за подизање крста се сада повлачи јер сматрају да је све отишло сувише далеко.

Преузето са: СРБИ. хр