Милово богохуљење: Грли анатемисаног распопа Мираша, а патријарху Павлу гарантовао очување црквене имовине

Цариградски патријарх Вартолемеј, упутио је Ђукановићу 2.априла 2000. године, писмо у коме наводи да је Мираш рашчињен, те да узнемирава православни народ у Црној Гори. Међутим, Ђукановић је остао глув на ова упозорења, те је писмо остало без одговора.

Иако је актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић још 2000. године добио писмо цариградског патријарха Вартоломеја у коме је наведено да је Мираш Дедеић рашчињен и анатемисан, то му не смета да подржи Мирашеву дружину окупљену око НВО „Црногорска православна црква“.

Цариградски патријарх Вартолемеј упутио је Ђукановићу 2. априла 2000. године писмо у коме наводи да је Мираш рашчињен, те да узнемирава православни народ у Црној Гори. Међутим, Ђукановић је остао глув на ова упозорења, те је писмо остало без одговора.

С друге стране, Ђукановић је српском патријарху Павлу одговорио на допис, који му је поглавар СПЦ послао у мају 2000. године, у коме је актуелни предсједник Црне Горе навео да „гарантује очување и заштиту црквене имовине“.

Писмо патријарха Вартоломеја Ђукановићу преносимо у цјелости:

Његовој Екселенцији г. Милу Ћукановићу

Предсједнику Републике Црне Горе Црне Горе,

Са радошћу се обраћамо Вашој драгој и уваженој Екселенцији овим нашим молитвеним писмом. Вама и Вашем народу желимо вишњки благослов од Бога. Подсјетићемо Вас, међутим, на једну тему којој, мислимо, да ћете дати значај јер се ради о лицу које се представља као Епископ Источне Православне Цркве, а зове се Мираш Дедеић, тобожњи вођа (потпуно непознат свима у Православној Цркви) независне Православне Цркве у Црној Гори, који је иначе прије неколико година рашчињен од стране наше Васељенске Патријаршије и враћен у ред лаика. Поред тога, он се даље ван сваког закона представља као свештено лице и на тај начин узнемирава православни народ у Црној Гори где је канонски православни епископ од свих Православних Цркава једини признат Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Имајућу у виду историјско искуство да духовни раскол једног народа има несагледиве последице, а може да угрози стабилност и напредак тога народа, јасно је да било какво подржавање расколничког дјеловања Мираша Дедеића очигледно не служи истинском и далековидном интересу Вашега народа, за чије добро се Ви, Ваша Екселенцијо, темељно старате и бринете.

Познато је да Православна Црква, као духовна стварност, прима у своје наручје све Помесне Православне Цркве, руководећи се свештеним канонима који се поштују од свих о који све обавезују. Сагласио њима, Помесне Православне Цркве функционишу преко канонских епископа који су признати од свих, јер су канонски рукоположени, а не рашчињени. Према томе, ако локална Црква функционише преко рашчињених лица, њу не признаје ниједна Православна Црква, зато, политичке власти једног народа не би требало да доводе свој народ у црквену изолацију и раскол са телом целе заједнице  Православних Цркава.

Узгред речено, аутономија једне локалне Праваславне Цркве даје се после извесних предиспозиција и формалности, а не преко рашчињених лица која не раде ништа друго, него стварају неред и невоље.

Уверени смо да ће Ваша драга Ексленција разумјети опасност по духовни живот народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.

У то име молимо Вас да примите израз нашег дубоког поштовања, респекта и љубави, те остајемо.

2. априла 2000. г.

Ваше поштоване Екселенције

топли молитвеник пред Богом

Патријарх цариградски Вартоломеј“.

(Текст превода писма Васељенског Патријарха Вартолемеја, господину Милу Ђукановићу са изнесеним сугестијама поводом незаконитих поступака Мираша Дедеића (писмо је остало без одговора).

 

Патријарх Павле Ђукановићу: Изненађени смо да поистовјећујете древну Митрополију са групицом грађана

Блаженопочивши патријарх српски Павле упутио је писмо предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу 2000. године, изненађен што је Ђукановић Васкрс честитао и НВО ЦПЦ, и на тај начин је поистовјетио са древном Митрополијом, посебно ако се има у виду тадашњи добри односи са Митрополијом, као и помоћи коју је Влада Црне Горе тада упућивала за изградњу Храма Христовог Вакрсења у Подгорици.

Писмо преносимо у цјелини:

Господину Милу Ђукановићу, 

Председнику Републике Црне Горе

Поштовани господине Предсједниче

Ваше писмо од 10. јануара 2000. године, одговор на наш допис бр. 2041/зал. 1197 од 23. децембра 1999. године, примили смо размотрили и прихватили његов садржај. Оно је писано у духу наших заједничких разговора и ранијих сусрета, како у Београду, тако и у Подгорици и на Цетињу, у Митрополији црногорскo – приморској.

Његов садржај нам је даје уверење да су добри односи између Републике Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске као и других Епархија наше Српске православне цркве (милешевске и захумско-херцеговачке) надлежннх за поједине области Црне Горе.

Уз то и да се стварају здрави предуслови за разрешење нерешених питања, као за пример враћање неправедно одузете црквене имовине од претходне власти, и других питања која се тичу узајамних односа, за добро и напредак како Цркве и остваривања њене духовнo – моралне мисије, тако и народа коме она служи. Ту наду су у нама утврђивали још више повремени извештаји Његовог Високог преосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија о помоћи коју је Влада Црне Горе додељивала Митрополији, нарочито за изградњу Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгoрици.

Са овим разлозима, г. Председниче, и сами ћете разумети, за све нас је било изненађење када сте Ви за Васкрс o. г. својом честитком изједначили древну Митрополију црногорско-приморску са групицом бивших црквених лица, лишених у Православној Цркви сваког достојанства, са којима манилулишу неке од политичких странака, ради остварења својих и других, а не црквених циљева.

 

Исто тако нас је зачудила Ваша изјава на недавној конференцнји за штампу, објављена у листу „Побједа“ и у другим дневним листовима. Ми можемо разумети да Ви као председник Републнке Црне Горе и председник њене световне власти, желите и грађанима Релублике који су се прогласили члановима Црногорске православне цркве и уредно регистровали, да честитате празник.

Алн не би могли прихватити став да не одређује васељенска православна Црква шта је раскол, шта је јерес, шта секта. Нити да она није компетентна за оцену да ли људи који оснивају Црногорску православну цркву, било чиме дезавуишу Православље, да ли прихватају и поштују његова основна начела на којима оно вековима постоји.

Или они под појам Православља уносе схватања која нису била за 2000 година, те не могу бити ни сада. Онда закључак васељенског православља да такву заједницу не признаје за своју. Знамо, сигурно ћете нам peћu: Ово је време грађанског друштва, грађанских слобода и права верских и других.

Но Православна Црква одувек проповеда да су људи слободна бића, да могу веровати како она верује, или супротно томе, бити или не бити Хришћaни, него атеисти. Црна Гора, откад зна за себе, имала је својих великих pacпећа и деоба, сукоба, па и крвних освета и братоубилаштва.

 

ли је знала да без прекида сачува јединство своје душе у јединствености своје Црногорско-приморске Митрополије, увек сједињене са Пећком патријаршијом, а преко ње са васцелим Православљем. Сгога, управо ради тих загарантованих слобода и људских права, друштво је у обавези да заштити достојанство, име, права и имовину установа које постоје од давнина, које сви поштују и пријатељи и непријатељи.

А таква усганова и јесте Митрополија црногорско-приморска. Заиста, данас имају право грђани да стварају поред осталог и своје верске заједнице, да граде своје богомоље и штите своју имовину. Али ни у једном законодавству не стоји да такве новоотворене заједнице имају право да угрожавају, отимају права установа које вековима постоје, сем онде где влада право насиља!

Са тога разлога, Господине Председниче, очекујемо од Вас и свих представника власти да се заштите подједнако права и достојанство свих у Републици Црној Гори и не допусти угрожавање основних људсних и верских права не само загарантованих позитивним законодавством, него и од њега старијим, моралним поретком и правдом Божијом.

Не заборављајући да сви стојимо са одговорношhу пред Богом, народом и историјом, упутих Вам Господине Председниче, добронамерно ово неколико речи и надам се да ћете их добронамерио прихватити и примити. 
С поштовањем, 

Председник архијерејског синода АЕМ и патријарх Српски Павле

Мило патријарху Павлу: Немам права да се мијешам у црквена питања

У међувремену Ђукановић је после дужег размишљања, односно три мјесеца, одговорио на допис патријарха Павла, у коме је навео да он не жели и нема права да се мијеша у црквена питања. 

Одговор преносимо у цјелости:

„Ваша Светости,

Захваљујем на Вашем писму од 30. маја ове године, уз извињење што Вам тек сад одговарам. Желим да знате да сам од Вас и очекивао тако разумно и добронамјерно писмо. Ставови које сте изнијели су охрабрујући за унапређење односа државних органа Црне Горе и Митрополије, Црногорско – Приморске, и Српске Православне Цркве у цјелини. Било би веома добро ако бисте у том духу сугерисали понашање и црквених великодостојника, и цијелог свештенства у Црној Гори.

Такође Вам захваљујем што цијените досадашњи допринос и помоћ државних органа Црне Горе Митрополији Црногорско – Приморској, јер се по реаговањима на неке дневне догађаје чини да се то понекад заборавља.

Иначе, мој однос према свим питањима која смо покретали у разговорима, или путем писане комуникације, није се уопште промијенио. Што се моје васкршње честитке тиче, ја заиста нијесам изједначавао било која свештена лица, нити желим да се мијешам у односе Цркве, већ сам, као Предсједник свих грађана, само изједначио грађане Црне Горе, који су се, како и сами истичете, уредно регистровали, и прогласили члановима Црногорске Православне Цркве.

За мене је изузетно важно да Ви то на прави начин разумијете, и да на прави начин цијените да је ово вријеме изградње грађанског друштва, вјерских и других људских права и слобода. Увјеравам Вас да ће државни органи Црне Горе та права и слободе гарантовати и штитити и када је ријеч о имовинским питањима. Сви имовински 
спорови и Црној Гори, дакле и евентуални спорови који се тичу црквене имовине, рјешавају се и рјешаваће се пред независним органима судске власти.

У праву сте нажалост и када тврдите да је Црна Гора одувијек имала својих великих распећа и диоба, укључујући и све посљедице које из тога произилазе. Све што радимо данас у Црној Гори, радимо да се негативно насљеђе, подјеле и диобе, превазилазе на толерантан начин у интересу свих који живе у Црној Гори. Мислим да је и улога Митрополије Црногорско Приморске у томе посебно важна.

Желим на крају да Вас увјерим да сам, као и други представници државних органа у Црној Гори, спреман за даље контакте о свим питањима у заједничком интересу.

Примите изразе мојег високог уважавања и срдачне поздраве“.

 

Текст преузет са: www.in4s.net

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар