Линта: Никада заборавити геноцид на Гаравицама код Бихаћа над више од 12.000 Срба; подићи на српским стратишима на ширем подручју Бихаћа спомен плоче са именима жртава

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да никада не смијемо заборавити геноцид на Гаравицама код Бихаћа над више од 12.000 Срба са подручја бихаћког среза, као и са подручја  Лике, Цазина, Кладуше, Крупе, Петровца и Кулен Вакуфа.  По броју жртава ова локација се налази одмах иза Јасеновца и Јадовног и представља треће највеће српско стратиште за вријеме Другог свјетског рата. Злочин геноцида над Србима на Гаравицама је дуго планиран и веома добро организован од стране усташког режима.

Геноцид на Гаравицама се десио од јуна до почетка септембра 1941. године. Врхунац убијања или  „Велики покољ“ на Гаравицама трајао је од 28. јула до 05. августа 1941. године када је, према процјенама, стрељано или поклано више од 10.000 Срба. На Гаравицама је страдао и један број припадника других нација укључујући Роме и Јевреје. Према независним британским изворима, у Гаравицама је за само три мјесеца тј. од јуна до почетка септембра 1941. године убијено око 12.000 Срба те још око 2.500 Јевреја и Рома из бихаћког краја. 

Стратиште Гаравице обухвата три масовне гробнице – Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Не смије се заборавити чињеница да су Срби плански убијани сваког дана и на разним другим мјестима. На ширем подручју Бихаћа постоји преко 20 српских стратишта.

Усташке власти су 1941. године срушиле до темеља православну цркву Свете Тројице а њен камен је искоришћен за доградњу римокатоличке цркве и звоника. Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена зграда општине. У Бихаћкој кули, православни Срби су пребијани, мучени и полуживи одвожени на убијање а 2007. године је проглашена Националним спомеником БиХ. 

Србија има обавезу да у Београду оснује државну институцију тј. Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и започне борбу за међународно признање геноцида над нашим народом. Циљеви Меморијалног центра би били, између оталог, да активно ради на попису српских жртава у НДХ, као и на обиљежававању свих српских стратишта на подручју данашње Хрватске и Федерације БиХ укључујући и шире подручје Бихаћа постављањем спомен плоча са именима жртава.

У Београду  6. септембар 2025. године

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона