Ломљење кичме Србима: Спремају ли Албанци нови удар на Северну Митровицу

Градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић изјавио је да „грађани желе да живе у Северној Митровици а не у уједињеној Митровици“ као и да „међународна заједница мора да стави до знања да тај план Аљбина Куртија није могуће реализовати“. Радојевић је додао да „последњих годинаАљбин Курти жели да не постоји посебна општина Северна Митровица, већ да је припоји јужном делу“.

„Од ступања на дужност 5. децембра и тзв. влада Косова и новоизабрани градоначелник Косовске Митровице кренули су са агресивним приступом. Више пута су долазили у Северну Митровици и најављивали програме који нису у њиховој надлежности, директно се мешајући у надлежности Северне Митровице“, рекао је Радојевић.

Изјава градоначелника Северне Митровице, општине са српском већином на северу Косова и Метохије, дошла је после јучерашњегмарша албанских гимназијалаца из Косовске Митровице, преко Ибра ка Северној Митровици, односно ка насељу Бошњачка махала који је организовао градоначелник Јужне Митровице Фатон Пеци како би „одали почаст за 104 нестала Митровчанина“. После марша, Пеци и гимназијалци обишли су једну приватну кућу у насељу Брђани у Северној Митровици у којој планирају да отворе – „музеј геноцида Срба над Албанцима“.

Радојевић је на ову тему говорио и пре пар недеља, крајем марта, када је изјавио да из општине Северна Митровица стално упозоравају представнике међународне заједнице да и Курти и градоначелник Јужне Митровице негирају постојање посебне општине Северна Митровица и да сав свој напору улажу ка томе да општина Северна Митровица као независна општина престане да постоји.

Грађани Северне Митровице, рекао је Радојевић, „већ деценијама се буде у страху и са зебњом шта ће се следеће десити, који ће следећи потез предузети Приштина, како ће покушати раздвајање породица и уништавање живота“.

Изјаве градоначелника Радојевића дошле су и после учесталих посета приштинских званичника, нарочито Аљбина Куртија и његових министара Северној Митровици последњих месеци и последњих пар година. У међувремену, општина Северна Митровица, после трогодишње управе Албанаца поново је, после избора враћена на управљање Србима, али је за то време овај град, једноставно речено, окупиран од стране приштинских специјалаца који су на сваком кораку од центра града, улица, раскрсница, до околних висова.

Нападне посете албанских функционера Северној Митровици и упозорење Радојевића поново су актуелизовале и стару причу о поновном „уједињењу Косовске Митровице“, односно, укидању општине Северна Митровица.

Подсећања ради, још крајем 2018. године тадашњи градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири говорио је о уједињењу јужног и северног дела Косовске Митровице, а идеја је добила и отворену подршку тадашњег председника тзв. Косова, данас хашког притвореника Хашима Тачија. Он је тада изјавио да је „уједињење града незаустављив процес“, те да су „грађани Митровице рекли своје“. Тачи је овде мислио на петицију коју је тада, наводно потписало 16.500 Албанаца затраживши уједињење града.

Сам Бахтири тада је рекао да ће се „уједињење Митровице десети без обзира на препреке“ и да „нема другог пута“.

„Одлично се сећам тих дана, најава за уједињење града, страха који су оне донеле међу Србе. Оно што прави разлику између тадашњих и данашњих најава јесте чињенида да је Север тада, укључујући и Северну Митровицу, био слободна територија, са јаким српским структурама, да косовске власти, специјалци, полиција, нису смели и нису могли ни да привире преко Ибра. Данас је све другачије, читав север је, укључујући и Северну Митровицу, посебно српски део града, под окупацијом, под чврстом контролом специјалаца, српске структуре су демонтиране, сурово се гуши свака клица и сваки покушај отпора, тражења било каквих права“, каже данас за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице, некада инкорпориран у српски отпор на Северу.

Иначе, општине Северна и Јужна Митровица основане су на основу Ахтисаријевог плана за тзв. Косово. Границе општина утврђене су приштинским законом о административним границама општина, а измене тог закона могуће су у скупштини самозване државе и то на основу двотрећинске већине.

Нема доступних директних изјаваАљбина Куртија о идеји „уједињења“ српског и албанског дела града у једну општину, али је председник владе лажне државе честим посетама Северној Митровици, испијањем кафа на шеталишту крај споменика Кнезу Лазару, више пута слао недвосмислене поруке о томе шта мисли чија је Митровица и какав план спрема за северни део града.

Курти је прошле године кумовао изградњи два нова моста на Ибру у Косовској Митровици, један је за саобраћај моторних возила, други пешачки, оба су отворена, чиме је српски, северни део града, буквално отворен за упаде са југа.

Од отварања мостова, у Северној Митровици забележено је више инцидената чији су виновници били Албанци са југа, који прелазе мостове колима или пешке, провоцирају жене и девојке на улицама српског дела града, траже кавгу са млађим Митровчанима, Србима.

По оценама Срба из Северне Митровице главна намера и главни циљ подизања два нова моста на Ибру је у општа албанизација српског дела града, увод у нове притиске на српску заједницу и увод у ново исељавање Срба. То се у међувремену и дешава, по званичним проценама број Срба на Северу, посебно у Северној Митровици, смањен је за последњих четири – пет година за више од 20 посто.

„Јасна нам је намера свих најава о уједињењу албанског и српског дела града. То је још један вид притиска на Србе. Подсећам да је општина Јужна Митровица вишеструко већа од општине Северна Митровица, уједињењем ми бисмо били препуштени тоталној мајоризацији, све одлуке о нама, оне које се тичу живота Срба, доносили би Албанци из јужног дела града, а познато је, иначе, колико су они осетљиви, колико брину за права и потребе Срба“, каже наш саговорник из Северне Митровице.

Наравно, пре Бахтиријеве петиције из 2018. године, Албанци из Јужне Митровице више пута су покушали „уједињење града“, али, другим средствима. У свим тим покушајима, централно поприште био је главни мост на Ибру на коме и дан данас, упркос изградњи два нова моста, дежурају снаге КФОР-а, односно италијански карабињери.

Тако се за више од две и по деценије, од 1999. на мосту и око моста десило више од хиљаду инцидента у којима је 250 Срба теже повређено, већи број људи задобили су лакше повреде. Вероватно најтежи дани на мосту били су 17. марта 2004. године увече и 18. марта, када су хиљаде Албанаца из правца јужног дела Косовске Митровице покушали да преко моста уђу у северни део града, када су на пар стотина метара од моста убијени Јана Тучев и Боривоје Спасојевић.

На мосту су септембра 2011. године постављене велике барикаде. Убрзо после тога, стотине Албанаца са југа покушали су да се пробију до северног дела града, али је захваљујући снагама КФОР-а, Еулекса, али и тзв. косовској полицији то спречено.

И 22. јуна 2014. године догодио се велики инцидент на мосту када је око 500 албанаца пробило полицијске кордон, такође су покушали да упадну у северни део града, али су поново реаговали припадници КФОР-а, сузавцем, гуменим мецима, шок бомбама. Марш Албанаца са југа тада је организован под слоганом „Или ми – или ви“, а све је завршено са 23 повређених, од тога 13 полицајаца, запаљена су четири возила међународних снага.

„Јасно је нама да Албанци неће одустати од те идеје, уједињења града, поништавања Северне Митровице, па спроводили је Курти или неко други. Они и сада држе Северну Митровицу под окупацијом али би уједињење две општине, утапање северног у јужни део града које они најављују било ломљење кичме српском народу и повод за нова велика исељавања посебно из Северне Митровице али и других општина са севера и југа у којима су Срби још већина. Још се боримо, најхрабрији остају, тешко ми је и замислити шта би се све издешавало да се то на крају и догоди, да Северна Митровица буде избрисана са карте“, каже наш саговорник, Србин из Северне Митровице.

Иначе, у јужном, албанском делу града, Срба, осим свештеничке породице која живи у порти храма Светог Саве – нема. Ни једног јединог.