Традиција која спаја генерације: У Бешки одржан четврти Турнир у Бели
Ресторан „Парк“ у Бешки био је 29. марта домаћин четвртог по реду Турнира у Бели, манифестације која из године у годину потврђује да старе друштвене игре и даље имају снагу да окупе људе свих генерација. Ове године учествовале су чак 24 екипе, а такмичари су пристигли са свих страна – из Београда, Бусија, Алтине, Зрењанина, Новог Сада, Инђије и Голубинаца.
Након узбудљивих партија и тактичких надмудривања, проглашени су и најбољи:
Прво мјесто заслужено су освојили отац и син, Милан Кљаић и Мићо Кљаић.
Друго мјесто припало је тандему Стево Бубањ и Сава Саблић.
Треће мјесто заузели су Матија Кљаић и Ђорђе Пиплица.
Најуспјешнијима су уручени пехари, док је за све учеснике приређен заједнички ручак, чиме је још једном потврђено да је резултат у другом плану у односу на дружење.
Од спонтане идеје до традиције
Организатор турнира, Матија Кљаић, истиче да је све почело сасвим случајно.
„Играли смо карте и брат ми је споменуо да се већ негдје организују турнири и да бисмо могли и ми. Први пут смо отишли на турнир у Љуково, и након тога смо и ми почели да организујемо наш турнир“, објашњава Кљаић.
Турнир се сада већ традиционално одржава крајем марта или почетком априла. Кљаић додаје да су екипе из Бешке веома активне и током зиме, када имају више времена, те редовно гостују на турнирима у Шапцу, Алтини и Бусијама.
Бела као завичајни код
Бела (Белот) није само игра са 32 карте; она је дио идентитета људи који вуку коријене са Кордуна, из дијелова западне Босне и Славоније. У тим крајевима, бела је деценијама била основни начин социјализације, посебно током дугих зима. Захтијевајући изузетну меморију, логику и беспријекорну сарадњу два партнера, она је постала симбол заједништва.
„Брат и ја смо као клинци од оца научили да играмо белу. Сада имам педесет година и наговарамо млађе да и они науче, али њих више интересују игрице“, искрен је Кљаић, указујући на важност очувања ове вјештине код нових генерација.
Више од игре: Дружење завичајаца
Важност оваквих окупања превазилази спортски дух. Она представљају „живи мост“ са завичајем и прилику да се учврсте везе међу људима који дијеле исту историју и обичаје. Управо због тога, Кљаић је искористио прилику да позове своје земљаке на предстојеће дружење Топуског и околних села, које ће се први пут одржати 11. јула у Инђији. Уз Даворку Мишчевић Милосављевић, Кљаић је један од организатора овог скупа који за циљ има очување традиције и јачање завичајних веза.
Док се млади окрећу дигиталним забавама, турнири попут овог у Бешки остају бастиони истинског људског контакта, разговора и традиције која се, упркос изазовима времена, не предаје.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: приватна архива
